U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA EDIT MAKEDONSKOM

U Muzeju Narodnog pozorišta, 23. maja, u okviru ciklusa „Susreti“, održano je veče sa koncertmajstorom Edit Makedonskom povodom tri decenije njenog uspešnog umetničkog rada.

Priznata umetnica odrasla je u muzičkoj porodici, a prve korake u svetu „violinskog ključa”, napravila je kao devojčica kod majke Diane Rapunđieve Stojanović. Violinu je diplomirala na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti u klasi profesorke Feri Rašković, dok je specijalizaciju tog instrumenta i kamerne muzike završila kod profesora Nedjalča Todorova u Plovdivu. Kao koncertmajstor, pored Narodnog pozorišta, bila je angažovana u Skopskoj operi, operskim kućama u Varni i Plovdivu, te u Pozorištu na Terazijama.
- Moja majka je bila profesor violine i gitare. Deda je, takođe, bio muzičar, radio je kao profesor violine. Dakle, u takvom okruženju, bilo je potpuno prirodno da se i ja bavim muzikom – kazala je Edit u razgovoru sa pomoćnikom direktora Opere Narodnog pozorišta Draganom Stevovićem.
- Sa druge strane, moja tetka, drugo koleno, je Nedjalka Simjonova, legendarna bugarska violinistkinja. Već godinama, svakog oktobra, tamo se održava festival koji nosi njeno ime. Takođe, kompozitor Filip Kutev je moj dalji rođak. Čak i moj ujak, koji je bio elektroinženjer, bavio se muzikom. Istina, ne profesionalno, ali je, ipak, voleo da svira. Od kada znam za sebe, znam i za violinu. Malte ne, rodila sam se sa tim instrumentom – ispričala je gospođa Edit koja je jubilej proslavila nastupom u operi Đakoma Pučinija „Madam Baterflaj”, izvedenoj 29. februara na Velikoj sceni.  
Muzičko obrazovanje započela je u školi “Josip Slavenski” kod profesora Dejana Markovića, a akademiju je upisala u 17. godini.
- Tu školu sam završila dve godine ranije, zahvaljujući brojnim, uglavnom prvim, nagradama koje sam osvajala na raznim takmičenjima. Fakultet sam, kao najmlađi student, upisala u klasi profesorke Rašković koja se te godine vratila iz Moskve gde je bila na usavršavanju kod Davida Ostrajha. Ta ruska škola violine je veoma specifična, malo je drugačiji način sviranja. To je jedna od najjačih škola u svetu  – objasnila je ova višestruko talentovana umetnica koja je stekla i diplomu solo pevanja u M.Š. „Stevan Mokranjac“ u Beogradu, a završila je i baletsku školu u Sofiji.
Radila je kao profesor violine u muzičkim školama „Josif Marinković“ i „Vladimir Đorđević“ u Beogradu, kao i profesor violine i predmeta Čitanje s lista na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.
Od 1980. godine radi u Narodnom pozorištu u Beogradu, a prva predstava u kojoj je učestvovala bila je “Norma”, pod dirigentskom upravom maestra Oskara Danona.
Održala je brojne koncerte kao solista i koncertmajstor širom bivše Jugoslavije, te u Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Češkoj, Južnoj Koreji, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Portugaliji i Danskoj. Učestvovala na Novogodišnjem festivalu u Sofiji 2009. godine. Snimala je za radio i televiziju. Bavi se i komponovanjem dečije muzike (pesme „Jabuka i leptir“, „Saša, ciganski pas“, kao i muzika za knjigu „Bajka za decu“, autora princeze Jelisavete Karađorđević).
Osnivač je Gudačkog kvarteta „Edit“ (2000). Od mnogih koncerata ovog sastava izdvajaju se oni na međunarodnom festivalu u Sofiji 2005. i Evropskom festivalu u Pazardžiku (Bugarska) 2006. godine, koji su bili veoma zapaženi. Kvartet je dve godine svirao kamernu operu „Don Kihot“ Masnea (Narodno pozorište, Scena „Raša Plaović“, pod dirigentskom palicom maestra Angela Šureva, sa Živanom Saramandićem u naslovnoj ulozi), kao i kamernu operu „Romansa“ Igora Rankovića („Leto na Gardošu“, sa maestrom Đorđem Stankovićem).
Aktivni je učesnik na brojnim seminarima i majstorskim kursevima, član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije, a jedno vreme je bila i predsednik Udruženja orkestarskih umetnika Srbije.
U okviru ovog jednočasovnog ciklusa, prikazani su i razni video-materijali sa brojnih koncerata, koje je za ovu priliku pripremio Petar Antonović, a publika je bila u prilici da uživo čuje i dve numere, koju je Edit izvela u pratnji harfistkinje Gordane Ćurgus – Ambrozijevu “Kanconetu” i Bahovu meditaciju “Ave Maria”.
Na kraju veoma sadržajnog i dobro osmišljenog programa, upriličena je i mala svečanost na kojoj je v.d. direktora Opere Đorđe Pavlović, u ime Kuće, uručio gospođi Makedonskoj Srebrnjak Narodnog pozorišta. To priznanje, na čijoj kutiji piše:”Ovo pozorište je Vaš dom”, dodeljuje se za lojalnost Narodnom pozorištu.
M.B.