Istorijat - Novi teatar
Pokušaje osnivanja stalnog teatra pratili su i pokušaji da se ovoj instituciji obezbedi i adekvatno zdanje: predstave su igrane u magacinu Carinarnice (Teatar na Đumruku), u salama hotela (Teatar „Kod jelena“), u Kneževoj pivari, u kafanama („Kod Krune“ i „Kod engleske kraljice“). Prvi ozbiljniji pokušaj podizanja namenske teatarske zgrade bio je iniciran od strane Odbora „Ljubitelji narodne prosvete“ i Pozorišnog odbora koji su organizovali sakupljanje dobrovoljnih priloga. Vlada Kneževine Srbije je dala 2.000 dukata i poklonila zemljište na Zelenom vencu od 228 kvadratnih metara, sam knez Aleksandar Karađorđević priložio je 1.000 dukata i 80 kubnih hvati kamena, Miša Anastasijević je dao 500 dukata... Po postojala su tri plana: arhitekte Jana Nevole – Čeha, arhitekte Josifa Kasana – Italijana i treći, tada poznatog preduzimača Štajnlehnera. Podizanje zgrade skromnog izgleda na Zelenom vencu počelo je 11. septembra 1852. godine, prema Kasanovom planu, a dozvolu da izvodi građevinske radove dobio je Štajnlehner. Ovaj pokušaj osujetilo je pre svega nepogodno, podvodno zemljište, ali i nedostatak novca. Na istoj lokaciji je tri godine kasnije, uz kredit od 10.000 dukata koji je odobrila Vlada (s tim da se u zgradu smeste i muzej i biblioteka), načinjen pokušaj da se zemljište ojača drvenim šipovima, ali bez uspeha. >U zimu 1867/68. zbilo se drugo, veoma značajno gostovanje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada u Beogradu, čija trupa je izvela šezdeset četiri predstave u neadekvatnim salama „Kod Krune“ i „Kod engleske kraljice“. Ostaće zapisano da je knez Mihailo, posle jedne od tih predstava, saopštio istorijsku odluku: „Sazidaću ja vama teatar za sebe pa ćete biti sasvim zadovoljni“.
Tako, po osnivanju Narodnog pozorišta, Knez i Državni savet određuju novu lokaciju za pozorišnu zgradu – bivši turski plac kod Stambol-kapije. Obnavlja i davanje priloga, sam priloživši pet hiljada dukata. Nažalost, on nije dočekao početak radova, jer je ubijen 3. juna 1868. godine, pa je kamen temeljac postavio knez Milan. Veruje se da je projektant pozorišne zgrade kod Stambol-kapije bio arhitekta Aleksandar Bugarski, mada po sačuvanim dokumentima to nije sasvim izvesno. U proleće 1868. je organizovana licitacija za izvođenje radova, a posao je opet dobio Štajnlehner. Ugovor je zaključen 23. maja 1868. za 12.550 dukata s dodatkom preostalog materijala od pozorišta na Zelenom vencu i oko 150 kubnih hvati kamena od starih turskih kuća sa Stambol-kapije. Gradnja je izvedena veoma brzo. Zemljani radovi su počeli 29. maja, a kamen temeljac je položen 18. avgusta 1868. godine. Zgrada je stavljena pod krov već januara 1869. U gradu od 25000 stanovnika, pozorišna sala ima oko 800 mesta! Prva predstava u novom zdanju je održana 30. oktobra (po starom kalendaru) iste godine. O ovom događaju je ostalo zabeleženo:„... Prva predstava je bila ’Posmrtna slava kneza Mihaila’, slika iz narodnog života Đorđa Maletića, u četvrtak 30. oktobra 1869. godine...
... Iz jedne sačuvane plakate – pozivnice štampane na svili (upućene Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu) vidi se da su u komadu učestvovali skoro svi članovi Narodnog pozorišta: Milka Grgurova, Marija Jelenska, Julka Jovanovićka, Mara Grgurova, Ljubica Kolarevićka, Adam Mandrović, Nestor Nedeljković, Toša Marković, Aleksa Savić i kao početnik Toša Jovanović...
... Ova predstava ostavila je snažan utisak na publiku, naročito kada je predstavljač, maskiran i obučen kao knez Mihailo, prešao na konju preko pozornice. Kada ga je publika na pozornici ugledala na konju – piše recenzent ’Vidovdana’ – učinilo joj se da opet pred sobom vidi sušta živa kneza Mihaila...“
Kada je sazidana, zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu je, pored kapetan Mišinog zdanja, bila najveća i najraskošnija palata u Srbiji. Po rasporedu masa, horizontalnoj i vertikalnoj podeli površina i izabranim motivima površinske obrade glavne fasade, Narodno pozorište Aleksandra Bugarskog podsećalo je na Skalu Pjermarinija u Milanu, koja je sagrađena devedeset godina ranije (1776–1778).
Napisala i priredila Jelica Stevanović
Korišćeni tekstovi Milice Jovanović, Aleksandra Radovanovića, Mirjane Odavić
