U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA RONALDOM SAVKOVIĆEM

Gost ciklusa „Susreti“, u četvrtak 1. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta bio je baletski prvak Državne opere u Berlinu i koreograf Ronald Savković.

Uglednog gosta, publici je u kratkim crtama predstavila stručna saradnica u Muzeju Tijana Mihajlović koja je podsetila da je ovaj priznati umetnik, koji se dokazao u velikom broju prvih uloga u klasičnom, neoklasičnom i modernom baletu, pre dve nedelje, 15. novembra, veoma uspešno postavio balet „Aleksandar“. Reč je o svetskom praizvođenju ovog naslova koji je veoma dobro prihvaćen od strane publike, ali i kritike.
- Drag i redovan gost naše Kuće, od kako je prvi put zaigrao u „Don Kihotu“ pre dve decenije, Savković je redovno dolazio da igra kad god je bio pozvan u Narodno pozorište – rekla je gospođica Mihajlović.
U razgovoru sa vršiocem dužnosti dirketora baleta Milošem Dujakovićem, Savković je otkrio da je bio privržen baletu od malih nogu.
- Igram, bukvalno rečeno, od kada znam za sebe. U životu ništa drugo nisam radio, osim igranja, i skakanja po kući – rekao je, kroz smeh, Savković dodavši da je prve korake, kao sedmogodišnji dečak, načinio u jednom malom baletskom studiju u Rijeci, gradu u kojem je rođen 1975. godine.
U rodnom gradu 1991. godine završio je Baletsku školu HNK – a. U periodu od 1990. do 1992. usavršavao se na Akademiji baleta u Budimpešti. Od 1992. do 1997. bio je angažovan kao prvak baleta u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru, a u isto vreme često je, kao stalni gost, igrao u HNK u Zagrebu. U tom teatru, od 1997. do 1998. godine, radio je kao prvak baleta, a potom odlazi u Berlin u Državnu operu gde ostaje sve do 2008. godine.
- Da nije bilo balet-majstora, koji je jedno vreme bio i šef baleta, Dinka Bogdanića, mislim da ne bi napravio tako uspešnu karijeru. Mnogo mi je značilo što sam pored sebe imao nekoga ko je pričao na mom jeziku. Veoma brzo, nije bilo prošlo ni tri meseca, morao sam da “uskočim” u “Don Kihota”, u glavnu ulogu. Imao sam rok od 24 sata. Nosio me je čisti adrenalin. Već posle druge predstave, dali su mi status prvaka – istakao je Savković koji je ostvario impresivan broj prvih uloga kako u klasičnim predstavama, tako i u neoklasičnom i modernom repertoaru najznačajnijih koreografa sveta. Među njima su “Labudovo jezero”, “Manon”, “Žizela”, “Krcko Oraščić”, “Bajadera”, “Uspavana lepotica”, “Onjegin”, “Kopelija”, “Romeo i Julija”, “Silfide”, “Čajkovski”...
Igrao je sa brojnim partnerkama. Na pitanje sa kojima je najviše voleo da radi, izdvojio je Ašhen Ataljanc, Anu Pavlović, Polinu Semionovu i Nađu Saidakovu. Kao najdraže balete u kojima je igrao, naveo je “Damu s kamelijama”, “Manon” i “Onjegina”.
- Te predstave su imale sve; savršenu koreografiju, kompletnu produkciju, dekor, muziku... Za njih nemam nijednu jedinu primedbu – otkrio je Savković.
Veoma često je nastupao u predstavama slovenačkog reditelja Tomaža Pandura, koji već godinama gradi i uspešnu svetsku karijeru. Priznao je da je upravo Pandur zaslužan što je počeo da se bavi koreografskim radom.
- Veoma mnogo sam naučio od njega. On je pravi pozorišni guru – ocenio je Savković.
Dodao je da se veoma raduje narednom izvođenju “Aleksandra”, zakazanog za 6. decembar, zato što će te večeri nastupiti kompletna druga premijerna podela.
M.B.