U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA EGONOM SAVINOM

U okviru ciklusa “Susreti”, u utorak 15. novembra, u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče sa priznatim srpski rediteljem Egonom Savinom.

U ime Muzeja, uvodnu reč održala je Tijana Mihajlović koja je, između ostalog, rekla da je Savin jedna veoma zanimljiva ličnost, umetnik koji je potpisao više od 70 režija raznovrsnog dramskog repertoara.
Prema njenim rečima, u pitanju je reditelj koji je dobio brojne značajne nagrade i za čije se predstave traži karta više.
Dramaturg Slavko Milanović, koji je bio domaćin uglednom gostu, ocenio je da predstave Egona Savina već odavno predstavljaju merilo za visok standard našeg pozorišta.
- U poslednjih nekoliko sezona u nedostatku ravnopravne konkurencije, reditelj je sam podigao lestvicu. Sa nekoliko premijera, među kojima izdvajam Molijerovog “Tartifa” u JDP - u i “Derviš i smrt” Meše Selimovića u Narodnom pozorištu, postavio je novi kriterijum vrhunske režije – istakao je Milanović.
On je primetio da su predstave u Savinovoj režiji “postale za gledaoce svečanost i kulturna obaveza”.
Savin je naglasio da njegove predstave zapravo “predstavljaju proizvod onoga što uspemo da uradimo jedni s drugima, verbalno ili neverbalno, naravno uz pomoć literature”.
- Za mene je pozorište, pre svega, literatura, bez obzira koliko to danas, u ovim vremenima, zvučalo konzervativno. Naravno, to što radimo svi skupa je zapravo pokušaj da uspostavimo one vrednosti koje ta literatura sama sa sobom nosi – objasnio je Savin koji je rođen 2. septembra 1955. godine u Sarajevu u porodici operskih pevača. Režiju je diplomirao 1979. godine na FDU u Beogradu u klasi profesora Dejana Mijača i već sa svojim prvim postavkama predstavio se kao jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih reditelja.
- Uvek mi je bila želja da napravim takvu predstavu koju će ljudi pamtiti. Ovo može da zvuči i pretenciozno, ali, sa druge strane, bez toga, ne bi bilo dovoljno energije da se čovek ponovo vraća pozorištu i tom čudesnom procesu pravljenja predstave koji je svaki put podjednako nepoznat – rekao je Savin koji godinama radi kao redovni profesor na Katedri za pozorišnu režiju FDU.
Iza sebe ima više od 70 režija raznovrsnog dramskog repertoara od savremenih domaćih autora koje je režirao u neformalnim trupama do svetskih klasika u najvećim nacionalnim teatrima.
- Svako dobro pozorište je rediteljsko pozorište. Ne postoji dobra predstava koja nije rediteljska – ocenio je Savin koji je režirao širom bivše Jugoslavije; u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu, Skoplju, Sarajevu, Podgorici, Rijeci, Somboru, Kruševcu, Zrenjaninu...
Predstave u njegovoj inscenaciji gostovale su u Njujorku, Čikagu, Montrealu, Torontu, Parizu, Beču, Nansiju, Milhajmu, Vizbadenu, Cirihu, Tel Avivu, Varšavi, Pragu, Budimpešti, Trstu…
- Nikad nisam voleo pozorište koje prezire gledaoca. Pozorište mora biti uzbudljivo. Ako je uzbudljivo, biće i gledano. Takođe, pozorište ne sme da bude dosadno i nekomunikativno, jer onda ukida samo sebe – upozorio je Savin koji je dobitnik brojnih značajnih nagrada kao što su „Zlatni lovor vijenac“, Sterijina nagrada za režiju, Nagrada „Bojan Stupica“, Zlatna medalja „Jovan Đorđević“, „Ardalion“, „Ćuran“, Statueta Joakim Vujić, Joakimova Nagrada za režiju, Nagrada za najbolju režiju na Međunarodnom festivalu malih scena...
U pauzama govornih segmenata, publika je bila u prilici da pogleda inserte iz predstava “Sirano de Beržerak”, “Kir Janja”, “Demon”, “Stanja šoka”, “Derviš i smrt”... koje je Egon Savin režirao u Narodnom pozorištu.
M.B.