U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA METOM HOČEVAR

U okviru ciklusa “Susreti”, u sredu 18. januara, u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče sa proslavljenom slovenačkom i eks-jugoslovenskom scenografkinjom i kostimografkinjom Metom Hočevar.

Uglednu gošću, u ime Muzeja, pozdravila je Dragica Gaćeša koja je, između ostalog, rekla da je reč o umetnici čiji opus obuhvata više od dve stotine kreacija za pozorište i koja je dobitnica više značajnih priznanja, uključujući i četiri Sterijine nagrade.
Gaćeša je napomenula da je gospođa Hočevar trenutno angažovana kao scenografkinja na predstavi “Život je san” koja će, u režiji Slobodana Unkovskog, premijerno biti izvedena u ponedeljak 23. januara na Velikoj sceni.
U razgovoru sa dramaturgom Slavkom Milanović, umetnica, koja prvi put radi u Narodnom pozorištu, govorila je o nekim detaljima iz svoje bogate pozorišne karijere koja je osim, slovenačkih i eksjugoslovenskih teatarskih kuća, obuhvatala i rad u pozorištima u Americi, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Rusiji, Grčkoj...
Hočevar, po obrazovanju arhitekta, ključnu pažnju u pozorišnom stvaralaštvu posvetila je ustanovljavanju, organizaciji i artikulaciji scenskog prostora, podrazumevajući, naravno, estetičnost i semantičnost kao osnovne umetničke planove. Ispražnjen, očišćen scenski prostor, određen sa nekoliko ključnih elemenata, pokrenuti prostorni planovi, koncentracija na nove materijale i scenska tehnička sredstva, način upotrebe svetla i čitav niz kreativnih postupaka koje je razvila, postali su i ostali tema scenografskih razmatranja i danas.
Ona smatra da teatarski prostor leži u intervalima između različitih grana umetnosti i njihovih izražajnih i mentalnih tehnologija.
- Po mom mišljenju, scenski prostor nije prostor iluzije, nego laboratorija određenih atmosfera, određenih osećanja koja precizno, zbog prisustva publike, izazivaju izvesne individualne odgovore između njih i iluzije – objašnjava Hočevar koja je, kada su reditelji u pitanju, najčešće sarađivala sa Slobodanom Unkovskim i Dušanom Jovanovićem.
Što se tiče teksta, kazala je da nikad ne sledi indikacije pisaca, već rečima, odnosno tekstu prilazi iz različitih uglova, “osluškujući ga iz blizine, posmatrajući ga, zagledajući se u njega”.  
Prema Metinim rečima, pozorište je “prostor – vreme”, jer nema prostora bez vremena.
U kontekstu shvatanja koncepta predstave i živog pozorišta, Hočevar prostor igre vidi kao nešto “što može da se oblikuje i oblikovanjem izrazi prostor kao medij koji je konačno artikulisan tek u sintezi sa ostalim komponentama predstave”.
Na kraju programa, u ime Kuće upravnik Božidar Đurović uručio je Meti Hočevar srebrnjak Narodnog pozorišta u znak njene prve uspešne saradnje sa ovom kulturnom institucijom..
Meta Hočevar je rođena u Ljubljani, gde je diplomirala arhitekturu.  
Od 1972. godine se, gotovo isključivo, posvećuje teatru; prvo scenografiji i kostimografiji, a osamdesetih godina i režiji.
Za scenografski rad  je dobila čitav niz pozorišnih nagrada: nekoliko puta je nagrađivana na Borštnikovim susretima i Sterijinom pozorju, a 2005. je dobila Nagradu za najbolju scenografiju u Grčkoj. Objavila je knjigu „Prostori igre“ (1998) koja se bavi problemima prikazivačkih umetnosti, a prevedena je na srpski i engleski. Redovan je profesor scenografije na AGRFT  (Akademija za gledališče, radio film i televiziju) u Ljubljani i gostujući profesor na magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu i Skoplju.
M.B.