У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СА ЕДИТ МАКЕДОНСКОМ

У Музеју Народног позоришта, 23. маја, у оквиру циклуса „Сусрети“, одржано је вече са концертмајстором Едит Македонском поводом три деценије њеног успешног уметничког рада.

Призната уметница одрасла је у музичкој породици, а прве кораке у свету „виолинског кључа”, направила је као девојчица код мајке Диане Рапунђиеве Стојановић. Виолину је дипломирала на београдском Факултету музичке уметности у класи професорке Фери Рашковић, док је специјализацију тог инструмента и камерне музике завршила код професора Недјалча Тодорова у Пловдиву. Као концертмајстор, поред Народног позоришта, била је ангажована у Скопској опери, оперским кућама у Варни и Пловдиву, те у Позоришту на Теразијама.
- Моја мајка је била професор виолине и гитаре. Деда је, такође, био музичар, радио је као професор виолине. Дакле, у таквом окружењу, било је потпуно природно да се и ја бавим музиком – казала је Едит у разговору са помоћником директора Опере Народног позоришта Драганом Стевовићем.
- Са друге стране, моја тетка, друго колено, је Недјалка Симјонова, легендарна бугарска виолинисткиња. Већ годинама, сваког октобра, тамо се одржава фестивал који носи њено име. Такође, композитор Филип Кутев је мој даљи рођак. Чак и мој ујак, који је био електроинжењер, бавио се музиком. Истина, не професионално, али је, ипак, волео да свира. Од када знам за себе, знам и за виолину. Малте не, родила сам се са тим инструментом – испричала је госпођа Едит која је јубилеј прославила наступом у опери Ђакома Пучинија „Мадам Батерфлај”, изведеној 29. фебруара на Великој сцени.  
Музичко образовање започела је у школи “Јосип Славенски” код професора Дејана Марковића, а академију је уписала у 17. години.
- Ту школу сам завршила две године раније, захваљујући бројним, углавном првим, наградама које сам освајала на разним такмичењима. Факултет сам, као најмлађи студент, уписала у класи професорке Рашковић која се те године вратила из Москве где је била на усавршавању код Давида Острајха. Та руска школа виолине је веома специфична, мало је другачији начин свирања. То је једна од најјачих школа у свету  – објаснила је ова вишеструко талентована уметница која је стекла и диплому соло певања у М.Ш. „Стеван Мокрањац“ у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији.
Радила је као професор виолине у музичким школама „Јосиф Маринковић“ и „Владимир Ђорђевић“ у Београду, као и професор виолине и предмета Читање с листа на Академији лепих уметности у Београду.
Од 1980. године ради у Народном позоришту у Београду, а прва представа у којој је учествовала била је “Норма”, под диригентском управом маестра Оскара Данона.
Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије, те у Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији, Чешкој, Јужној Кореји, Шпанији, Грчкој, Бугарској, Мађарској, Португалији и Данској. Учествовала на Новогодишњем фестивалу у Софији 2009. године. Снимала је за радио и телевизију. Бави се и компоновањем дечије музике (песме „Јабука и лептир“, „Саша, цигански пас“, као и музика за књигу „Бајка за децу“, аутора принцезе Јелисавете Карађорђевић).
Оснивач је Гудачког квартета „Едит“ (2000). Од многих концерата овог састава издвајају се они на међународном фестивалу у Софији 2005. и Европском фестивалу у Пазарџику (Бугарска) 2006. године, који су били веома запажени. Квартет је две године свирао камерну оперу „Дон Кихот“ Маснеа (Народно позориште, Сцена „Раша Плаовић“, под диригентском палицом маестра Ангела Шурева, са Живаном Сарамандићем у насловној улози), као и камерну оперу „Романса“ Игора Ранковића („Лето на Гардошу“, са маестром Ђорђем Станковићем).
Активни је учесник на бројним семинарима и мајсторским курсевима, члан је Удружења музичких уметника Србије, а једно време је била и председник Удружења оркестарских уметника Србије.
У оквиру овог једночасовног циклуса, приказани су и разни видео-материјали са бројних концерата, које је за ову прилику припремио Петар Антоновић, а публика је била у прилици да уживо чује и две нумере, коју је Едит извела у пратњи харфисткиње Гордане Ћургус – Амброзијеву “Канцонету” и Бахову медитацију “Аве Мариа”.
На крају веома садржајног и добро осмишљеног програма, уприличена је и мала свечаност на којој је в.д. директора Опере Ђорђе Павловић, у име Куће, уручио госпођи Македонској Сребрњак Народног позоришта. То признање, на чијој кутији пише:”Ово позориште је Ваш дом”, додељује се за лојалност Народном позоришту.
М.Б.