U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA ARHITEKTOM MILANOM PALIŠAŠKIM

U okviru ciklusa „Susreti“, u četvrtak 24. novembra, u Muzeju Narodnog pozorišta, održano je veče posvećeno uglednom beogradskom arhitekti Milanu Pališaškom.

Kustoskinja Muzeja Zorica Janković ocenila je da je gospodin Pališaški „izuzetna ličnost, sa celovitim i konzistentnim opusom“ i podsetila da je reč o arhitekti koji je uradio enterijere rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu (1987 – 1989) i, prošle godine, Muzeja Narodnog pozorišta.
- Za nekoliko nedelja ulazimo u 2012. godinu, kada će naš dragi gost proslaviti 85-ti rođendan. Uz najlepše želje, ovo veče smo nazvali “U susret jubileju” – kazala je Jankovićeva.
Prisutnima se, kratkim govorom, obratio i upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović koji je rekao da Pališaški “nije samo doajen srpske arhitekture, veliki profesor, arhitekta i prijatelj Narodnog pozorišta, već i veliki gospodin, a gospode je danas veoma malo i retko se sreću”.
On je naglasio da Muzeja Narodnog pozorišta ne bi bilo, makar ne u terminu kada je otvoren, da nije bilo gospodina Pališaškog.
- Takođe, bez njega, on ne bi izgledao tako lepo i veličanstveno zbog čega nam svi ljudi, koji dolaze ovde, gotovo blagonaklono zavide – rekao je Đurović.
O životnom i profesionalnom putu priznatog profesora i arhitekte govorili su njegovi bivši studenti i kolege Zoran Blažina, Ranko Bočina i Zoran Bulajić koji je, između ostalog, kazao da je Milan Pališaški “hroničar naše urbane sredine, evo već, 50 godina”.
- On je izuzetna, raritetna, ličnost koja u sebi spaja ne samo gospodstvo svoje građanske provinijencije, nego i gospodstvo arhitekture. Zašto to kažem? Zato što je u mnogim stvarima koje su se tek pojavljivale u doba posle Drugog svetskog rata, profesor Pališaški bio korifej. Do dan danas, ostao je dosledan svojim načelima noseći visoko zastavu jedne pročišćene moderne koja je u našoj kulturnoj sredini i te kako doživela emanaciju između dva rata, a kasnije je dobila svoje prave interpretatore i svoje autentične stvaraoce – primetio je Bulajić i dodao da je ponosan što mu je Pališaški bio profesor.  
Blažina je ocenio da rad gospodina Pališaškog odlikuje “jedna nota austrougarske discipline”.
- Pri tom, kad kažem “austrougarske”, ne mislim ništa loše, već upravo suprotno, afirmativno. U njegovom radu primetna je jedna decentnost i disciplina, kao i težnja ka perfekciji. To je nešto čemu sam i ja uvek težio – istakao je Blažina.
Bočina se prisetio da je Pališaški na njega, još od prvog susreta, ostavio utisak “jedne bogate, svestrane i izuzetno stručne ličnosti”.
- U nama, studentima, probudio je jedno strahopoštovanje. To se provlači i u današnjem vremenu, samo što više nije reč o strahopoštovanju, nego o izuzetnom poštovanju – rekao je Bočina.
Proslavljeni prvak Opere Narodnog pozorišta Živan Saramandić, koji je bio u publici, pričao je o naporima Pališaškog da Beograd napokon, na prostoru preko puta Nacionalnog teatra, gde se danas nalazi tržni centar “Staklenac, dobije zgradu Opere. On je izrazio nadu da bi njegov projekat operskog zdanja u centru naše prestonice, u dogledno vreme, ipak mogao biti realizovan.       
Pališaški je rođen 1927. godine u Bačkoj Palanci. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a Arhitektonski fakultet u Beogradu. Kao samostalni autor, radio je od 1953. do 1974. godine, a potom zasniva radni odnos kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde ostaje do 1993. godine.
Dobitnik je brojnih nagrada kao što su Godišnja nagrada ULUPUDS – a (1961), Nagrada 30. Oktobarskog salona u Beogradu, Oktobarska nagrada Grada Beograda (1986), Nagrada za životno delo ULUPUDS – a (1986), Velika zlatna plaketa Univerziteta umetnosti u Beogradu...
Autor je projekta Parka prijateljstva na Novom Beogradu (1965), zgrade Sobranja Makedonije u Skoplju (1967), enterijera zgrade-kule “Generaleksporta” na Novom Beogradu, hotela “Grand” u Prištini, enterijera podzemne železničke stanice „Vukov spomenik“ (1995), brojnih stambenih zgrada u Beogradu...
Učestvovao je na međunarodnim sajmovima i izložbama u Beogradu, Stokholmu, Frankfurtu, Solunu, Izmiru, Beču, Kazablanki, Bagdadu, Barseloni, Moskvi, Sidneju, Bogoti, Nju Delhiju, Budimpešti...
U status istaknutog umetnika, Pališaški je primljen 1985. godine.
M.B.