U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA ARHITEKTOM SLOBODANOM DRINjAKOVIĆEM

U okviru ciklusa “Susreti”, 14. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče sa uglednim beogradskim arhitektom Slobodanom Drinjakovićem, jednim od dvojice idejnih tvoraca rekonstrukcije Nacionalnog teatra iz 1989. godine i autora projekta adaptacije Scene “Raša Plaović”.

- Desetine hiljada ljudi prođe svakog dana najznačajnijim beogradskim trgom, Trgom Republike. Od ostalih zgrada, svojom lepotom izdvaja se zdanje Narodnog pozorišta. Od njegovog podizanja 1869. godine, zgrada je, tokom svetskih ratova, pretrpela dva velika razaranja, posle kojih su sledile obnove. Jedna od njih, na koju smo posebno ponosni, je ona iz 1989. godine. O arhitektama govore njihova dela, a to delo je uradio naš gost, arhitekta Slobodan Drinjaković u saradnji sa svojim kolegom Ljubomirom Zdravkovićem – kazala je u uvodnom delu kustoskinja Zorica Janković.
Prisećajući se početaka vezanih za rekonstrukciju Narodnog pozorišta, Drinjaković, koji je u to vreme imao nepunih 40 godina, rekao je da je odluku da on bude jedan od autora tog veoma zahtevnog posla “dočekao kao grom iz vedrog neba”.  
- Nisu postojale nikakve naznake da će se to desiti. I onda, negde 1985. godine, doneta je odluka o rekonstrukciji koju je trebalo da uradi firma “Trudbenik”. Oni su projektnom birou “Dragiša Brašovan, u kojem sam tada bio zaposlen, prosledili zadatak da se napravi projekat rekonstrukcije. Za taj posao odredili su Ljubu Zdravkovića i mene – kazao je Drinjaković i istakao da im je za realizaciju idejnog projekta trebalo tri meseca, a isto toliko vremena, utrošili su i na razradu glavnog projekta.  
On je istakao da se tadašnji upravnik Narodnog pozorišta Velimir Veca Lukić “odmah zalepio za naš predlog, jer smo sa njim, što se tiče prostora i uslova za rad, praktično rešili probleme sva tri ansambla u pozorištu”.
On je podsetio da su im od samog početka “klipove u točkove podmetali neki ljudi” iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i tadašnji gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović.  
- Mišljenja su bila podeljena. Jedni su želeli da se sačuva prvobitni izgled zgrade koju je uradio Bukavac, a koju je potom, 1922. godine, rekonstruisao Bugarski. Drugi su hteli da se zgrada ne ruši, a treći da bi ona trebalo da ostane takva kakva jeste, jer je reč o jednom malom knjaževačkom pozorištu. Tu ideju “gurao” je i Bogdanović koji se, između ostalog, zalagao za izgradnju potpuno novog zdanja... Međutim, posle izvesnog vremena, kada je na njegovo mesto došao Aleksandar Bakočević, stvari su se potpuno promenile. Imali smo njegovu punu podršku – prisetio se Drinjaković.
Rekonstrukcija, koja je obuhvatila 18.000 kvadratnih metara, završena je 1989. godine, a ukupna vrednost radova iznosila je oko 40 miliona nemačkih maraka.
Tehnički direktor Narodnog pozorišta u vreme rekonstrukcije Rajko Marić, ocenio je da je ta rekonstrukcija “sa strane nas korisnika, izrodila nešto što je za Narodno pozorište imalo višestruki značaj, jer smo napokon dobili idealne uslove za rad”.
- Drinjaković i Zdravković su uspeli da prepoznaju potrebe ovog kolektiva i urade posao na najbolji mogući način – naglasio je Marić i podsetio da su njih dvojica za svoj rad više nego zasluženo osvojili Oktobarsku nagradu grada Beograda.
Sa njegovim mišljenjem složila su se i dvojica priznatih arhitekata Zoran Bulajić i Đorđe Bobić, koji je godinama obavljao funkciju glavnog arhitekte grada Beograda.
Prisutnima je prikazan i kratki dokumenatni film o adaptaciji Scene “Raša Plaović” koja je urađena u rekordnom roku, za nepunih mesec i po dana. Naime, radovi su počeli 7. oktobra, a završeni su 19. novembra. Scena je otvorena tri dana kasnije, 22. novembra, za Dan Narodnog pozorišta.
Drinjaković je kazao da sala, sa ukupno 295 sedišta, sada ima povećan komoditet, dok je vizura gledališta, na kojoj više nema takozvanih „slepih mesta“, znatno poboljšana. Prema njegovim rečima, galerije, koje su spojene sa centralnim balkonom, dobile su zakošenje u odnosu na binski prostor, a sama bina, u vertikalnom smislu, je pokretljiva. Drinjaković je napomenuo da je ona podignuta na visinu od jednog metra, a uz upotrebu mehaničkih protivkablova ima mogućnost da se, prema zahtevima predstave, podešava na pet visina – 20, 40, 60, 80 cm i 1 m.
M.B.