Narodno pozorište u Beogradu proslavilo krsnu slavu - Svetog Jovana

Tradicionalnim obredom i prijemom za veliki broj gostiju - zvanica iz javnog i kulturnog života, predstavnika medija, prijatelja Kuće i zaposlenih, Narodno pozorište u Beogradu proslavilo je 20. januara krsnu slavu, Svetog Jovana, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.

Obred osvećenja i sečenja slavskog kolača obavio je starešina beogradske Saborne crkve, protojerej-stavrofor Petar Lukić, uz sasluženje Hora Narodnog pozorišta kojim je dirigovao Đorđe Stanković.

Na početku svečane slavske besede, protojerej je istakao da mu je, bez imalo patetike, zaista velika čast što je „već godinama svedok Slave Gospoda i proslavljanja Svetoga Jovana Krstitelja u ovom hramu kulture našega naroda“.

„Kad kažem da mi je velika čast i radost, želim da tu i čast i radost ne prigrabim samo za sebe, nego i vama da kažem... Često zna da nam se dešava da od drveta ne vidimo šumu, pa onda, usled nekih svojih, tih, svakodnevnih međuljudskih odnosa ili neodnosa, nismo ni svesni važnosti i radosti onoga gde jesmo, šta činimo, šta radimo i koliko značimo. U tom smislu, želim da vam kažem da je velika čast raditi ovde. Želim da tu čast sačuvate u sve dane vašeg rada ovde i da, kad jednog dana pođete u penziju, možete sa ponosom da kažete da ste radili u Narodnom pozorištu u Beogradu“, rekao je Lukić.

On je zaposlene podsetio da njihova umetnička Kuća slavi „najvećeg rođenog od žene – Jovana Krstitelja“.

„Sinonim za njega, u pravoslavlju i hrišćanstvu, je pokajanje, jer je on taj koji je pripravljao put gospodu Isusu Hristu pre krštenja, pozivajući narod rečima: pokajte se, jer se približilo carstvo nebesko. To pokajanje, ma koliko god to nama zvučalo apstraktno, je nasušna potreba i jedini i pravi smisao našeg života. Zašto? Pa zato što se niko bez greha nije rodio na zemlji i živeo posle prvoroditeljskog pada“, ukazao je Lukić.

Prema njegovom mišljenju, Gospod je "u svoj ljubavi i veličini" ostavio čoveku slobodu zbog koje je, kako je istakao, Adam i učinio ono što je učinio.

„Gospod je apsolutno svemoguć, on je tvorac, svedržitelj, promislitelj... Ali, Bog nije svemoguć da nas zaustavi da grešimo. Koja istina, koja pravda i koja veličina. Zašto? Pa da bi mi imali svoju slobodnu volju. Međutim, ta sloboda volje je mač sa dve oštrice i zato Sveti Jovan, vaš zaštitnik, poziva, ne samo tada, nego i danas, da se pokajemo, jer se približilo Carstvo nebesko“, nalasio je otac Petar.

On je upozorio da svoje dane „trošimo nekada uludo, nekada padajući, nekada vređajući, nekada povređujući, nekada grešeći“...

„Zato vaš Sveti Jovan i zove: pokajte se, približilo se Carstvo nebesko... Jer, svaka nova sekunda koja dolazi, nije u našoj vlasti, nego u rukama Gospoda. Ljubim vas sve, živi mi i zdravi bili. Srećna vam slava. Neka vas Gospod čuva, vas i vaše porodice, na mnogaja ljeta. Bog vas blagoslovio“, poručio je Lukić.    

U kratkom obraćanju, upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić požela je dobrodošlicu svim gostima, a, potom, i istakla da je istina sve što je rekao otac Petar.

„U pokajanju jeste spas“, ponovila je upravnica i dodala da svim prisutnima želi sreću i radost“.

U okviru proslave, članice dua „Edit“ – koncertmajstor Narodnog pozorišta Edit Makedonska i njena koleginica iz ansambla Opere, harfistkinja Gorana Ćurgus, izvele su prigodan umetnički program. 

Praznik Sveti Jovan Krstitelj posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča.

Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Jovan je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao.

Ubijen je za vreme Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Narodno pozorište u Beogradu u kontinuitetu obeležava krsnu slavu od 2001. godine kada je zgradu teatra osveštao protojerej-stavrofor Petar Lukić.
M.B.