Народно позориште у Београду прославило крсну славу - Светог Јована

Традиционалним обредом и пријемом за велики број гостију - званица из јавног и културног живота, представника медија, пријатеља Куће и запослених, Народно позориште у Београду прославило је 20. јануара крсну славу, Светог Јована, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордан.

Обред освећења и сечења славског колача обавио је старешина београдске Саборне цркве, протојереј-ставрофор Петар Лукић, уз саслужење Хора Народног позоришта којим је дириговао Ђорђе Станковић.

На почетку свечане славске беседе, протојереј је истакао да му је, без имало патетике, заиста велика част што је „већ годинама сведок Славе Господа и прослављања Светога Јована Крститеља у овом храму културе нашега народа“.

„Кад кажем да ми је велика част и радост, желим да ту и част и радост не приграбим само за себе, него и вама да кажем... Често зна да нам се дешава да од дрвета не видимо шуму, па онда, услед неких својих, тих, свакодневних међуљудских односа или неодноса, нисмо ни свесни важности и радости онога где јесмо, шта чинимо, шта радимо и колико значимо. У том смислу, желим да вам кажем да је велика част радити овде. Желим да ту част сачувате у све дане вашег рада овде и да, кад једног дана пођете у пензију, можете са поносом да кажете да сте радили у Народном позоришту у Београду“, рекао је Лукић.

Он је запослене подсетио да њихова уметничка Кућа слави „највећег рођеног од жене – Јована Крститеља“.

„Синоним за њега, у православљу и хришћанству, је покајање, јер је он тај који је приправљао пут господу Исусу Христу пре крштења, позивајући народ речима: покајте се, јер се приближило царство небеско. То покајање, ма колико год то нама звучало апстрактно, је насушна потреба и једини и прави смисао нашег живота. Зашто? Па зато што се нико без греха није родио на земљи и живео после првородитељског пада“, указао је Лукић.

Према његовом мишљењу, Господ је "у свој љубави и величини" оставио човеку слободу због које је, како је истакао, Адам и учинио оно што је учинио.

„Господ је апсолутно свемогућ, он је творац, сведржитељ, промислитељ... Али, Бог није свемогућ да нас заустави да грешимо. Која истина, која правда и која величина. Зашто? Па да би ми имали своју слободну вољу. Међутим, та слобода воље је мач са две оштрице и зато Свети Јован, ваш заштитник, позива, не само тада, него и данас, да се покајемо, јер се приближило Царство небеско“, наласио је отац Петар.

Он је упозорио да своје дане „трошимо некада улудо, некада падајући, некада вређајући, некада повређујући, некада грешећи“...

„Зато ваш Свети Јован и зове: покајте се, приближило се Царство небеско... Јер, свака нова секунда која долази, није у нашој власти, него у рукама Господа. Љубим вас све, живи ми и здрави били. Срећна вам слава. Нека вас Господ чува, вас и ваше породице, на многаја љета. Бог вас благословио“, поручио је Лукић.    

У кратком обраћању, управница Народног позоришта Ивана Вујић пожела је добродошлицу свим гостима, а, потом, и истакла да је истина све што је рекао отац Петар.

„У покајању јесте спас“, поновила је управница и додала да свим присутнима жели срећу и радост“.

У оквиру прославе, чланице дуа „Едит“ – концертмајстор Народног позоришта Едит Македонска и њена колегиница из ансамбла Опере, харфисткиња Горана Ћургус, извеле су пригодан уметнички програм. 

Празник Свети Јован Крститељ посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча.

Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.

Јован је у реци Јордан крштавао свакога ко се покајао.

Убијен је за време Ирода који је наредио да се пророку одсече глава.

У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења.

Народно позориште у Београду у континуитету обележава крсну славу од 2001. године када је зграду театра освештао протојереј-ставрофор Петар Лукић.
М.Б.