НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ПРОСЛАВИЛО 144 ГОДИНЕ ПОСТОЈАЊА

Свечаним програмом под називом "Поглед у будућност", у оквиру којег су додељена годишња признања за уметничке и радне резултате, Народно позориште у Београду прославило је у четвртак 22. новембра, 144 рођендан.

Увод у прославу, према сценарију Жељка Хубача, започео је историјатом о Народном позоришту и пројекцијом истоименог документарног филма Петра Антоновића у којем је сликом дочаран део онога што је на уметничком плану урађено у протеклих годину дана. Као и сваке године, у оквиру програма који су овај пут водили Павле Јеринић и Бојана Стефановић, презентован је и мали подсетник везан за најбитнија дешавања у претходној сезони у којој је, поред представа са редовног репертоара и бројних гостовања, изведено 13 премијера и две премијерне обнове. Међу њима су наслови: "Живот је сан", "Мизантроп", "Хенри Шести", "Зли дуси", "Неспоразум", "Важно је звати се Ернест", "Стаклена менажерија", "Грађанин племић", Женски оркестар", "Дон Паскавале", "Дон Карлос", "Кармен", "Сестра Анђелика", "Наполи" и "Петар Пан".
Представе су учествовале на домаћим и иностраним фестивалима и смотрама као што су Културна олимпијада у Лондону, Глумачке свечаности „Миливоје Живановић" у Пожаревцу, Позоришни маратон у Сомбору, Бојчинско културно лето у Сурчину, Позоришни фестивал „Тврђава театар" у Смедереву, Будва град театар у Будви, „Вуков сабор" у Тршићу, Фестивал „Театар у једном дејству" у Младеновцу, Бијенале црногорског позоришта у Подгорици и Фестивал „Вршачка позоришна јесен" у Вршцу.
Ни ове године нису изостала признања и награде. Народно позориште освојило је Награду „Музика класика“ у категорији Музичка институција године и Специјалну Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ које додељује Српско народно позориште из Новог Сада.
Представа „Хенри Шести“ освојила је Награду за најбољу представу на Фестивалу „Театар у једном дејству" у Младеновцу, а представа „Неспоразум" проглашена је најбољом на „Бијеналу црногорског театра" у оквиру Селекције Плус.
Глумац Игор Ђорђевић лауреат је Награде „Петар Банићевић" и Награде жирија и публике на глумачким свечаностима „Миливоје Живановић", солиста Опере Хон Ли Награде „Оскар Данон", а солисткиња Опере Снежана Савичић Секулић Награде „Музика класика“ у категорији Женски извођач године.
Првакиња Драме Љиљана Благојевић лауреат је Награда за животно дело „Жанка Стокић", Награде „Сергеј Бондарчук" за изузетан дорпинос светској кинематографији и Награде „Златна Антена" за најпопуларнију глумицу у сезони 2011/2012 на другом Фестивалу домаћих играних серија "Федис".
Солисти Балета Јовица Бегојев и Јован Веселиновић добитницу су Награде „Фондације Милорад Мишковић“, а члан Балета Милош Маријан Награде „Радомир Вучић" и Награде „Наташа Бошковић", за најбољу интерпретацију класичног или неокласичног стила у области балетске уметности.
Првакиња Драме Радмила Живковић, драматург Ивана Димић, костимограф Марина Вукасовић Меденица и првак Балета Константин Тешеа добитници су Награде „Златни беочуг" коју додељује Културно просветна заједница Србије.
Кустоскиња Зорица Јанковић, глумица Вјера Мујовић и првакиња Опере Александра Ангелов награђени су „Златном значком" Културно просветне заједнице Србије.
Првакиња Балета Ана Павловић добитница је Награде „Терпсихора” коју додељује Удружење балетским уметника Србије, а чланица Балета Теодора Спасић освојила је бронзану медаљу у финалу Светског такмичења младих балетских уметника од 18 до 28 година у Истанбулу.
Првакиња Драме Радмила Живковић освојила је и Награду за најбољу глумицу на четвртом Међународном амбијенталном позоришном фестивалу Тврђава театар, а на овом Фестивалу Награду за најбољег глумца освојио је и Игор Ђорђевић.
Првак Драме Марко Николић освојио је Награду за животно дело „Павле Вуисић" на Филнским сусретима у Нишу, првакиња Драме Наташа Нинковић лауреат је Награде за најбоље глумачко остварење на 11. позоришним свечаностима „Жанки у част”, а првак Драме Предраг Ејдус добитник је Специјалне награде на 20. Фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен''.
У току прошле обележено је и неколико јубилеја: Комедија Вилијема Шекспира „Веселе жене виндзорске“ одиграна је 50 пут, „Велика драма“ Синише Ковачевића прославила је десет година од премијере, „Хасанагиница“ Љубомира Симовића обележила је 100 извођења, а комедија Милоша Николића „Ковачи“ прославила је 150 извођење.
Народно позориште наставило је да негује сарадњу са домаћим и иностраним театрима и уметницима, отворена су врата младим позориштницима кроз пројекат „Млада балканска драма“, а у сва три уметничка ансамбла су током целе сезоне гостовали бројни уметници из земље и иностранства.
Нажалост, период од прошлог Дана позоришта памтиће се и по томе што су нас заувек напустили: Радиша Лепчиновић, Живан Сарамандић, Драгомир Петровић, Јовица Милић, Слободанка Боба Игњатовић, Радмила Тодоровска, Ненад Неца Радојковић, Драгомир А. Радивојевић, Душан М. Јовановић, Александар Саша Златовић и Душан Шевић.
Пре уручења годишњих награда, у име досадашњег Управног одбора, присутнима се обратио председник Славко Царић који је оценио да је то тело у претходне четири године урадило много за добробит Народног позоришта.
- Успели смо да консолидујемо Народно позориште, пре свега, финансијски и мислим да га остављамо у бољем стању него што смо га нашли. Наредној управи, будућем управнику, будућем Управном одбору и свим запосленим желимо много више среће у раду, и много више успеха - рекао је Царић .
Обраћајући се бројној публици, међу којом је био и министар културе и информисања у Влади Републике Србије Братислав Петковић, в.д. управника Дејан Савић се унапред оградио од писаних говора истичући, кроз смех, да не воли да чита говоре јер га "глава служи" и додао да ако би их читао морао би да стави наочаре, а то би му, у сваком случају, "покварило лепоту".
Он је истакао да му је веома драго што му се поново указала прилика да буде на "овом часном, одговорном и озбиљном месту са кога се води једна од најважнијих институција културе српског народа, грађана Србије и уопште наше културне историје".
- На првом месту захваљујем се господину министру културе, његовим сарадницима и људима који су имали поверења у мене, сматрајући да ја могу ово да радим. Морам да се захвалим и свом претходнику Божидару Ђуровићу који се трудио да одговорно и савесно води ову Кућу. Такође, морам да се захвалим и свим запосленима који су ми, и кад сам био управник, и када нисам био управник, а ево и сад кад сам поново дошао, пружили једну озбиљну и велику подршку. То ми, наравно, много значи и ствара само једну већу одговорност и обавезу да мој однос према овом послу буде и озбиљнији и одговорнији него до сада - истакао је Савић.
Он је казао да је веома поносан због тога што су неке ствари које су "писане у време" када су он и његов помоћник, оперски певач Александар Стаматовић, који ту функцију обавља поново, били на руководећим местима у Народном позоришту од 2005. до 2007. године, и даље на снази.
- Затекли смо статут Народног позоришта који је писан у то време, систематизацију позоришта, радно-правна акта... Драго ми је да смо и на тај начин нешто оставили иза себе, иако је то сад мало модификовано и прилагођено новом времену и новим потребама. То је, свакако, један знак да смо и у оно доба, а верујте да ће тако бити и сада, крајње озбиљно и одговорно трудилли да ову Кућу водимо оним правцем за који сматрамо да је исправан - нагласио је Савић.
Према његовим речима, Народно позориште ће у будућим временима настојати да едукативни и просветитељски елемент поново врати у први план.
Савић је оценио да Народно позориште у свом саставу има врхунске уметнике као и изванредне стручњаке у свим другим секторима и додао да са тог аспекта за своју егзистенцију не мора да се брине.
- Народно позориште је данас у прилично повлашћеном положају у нашем друштву. Али, привилегије не иду без одговорности. Сведоци смо материјалних тешкоћа у градским позориштима, а ми тај проблем немамо. Самим тим и наша одговорност за оно што ћемо у наредном периоду постићи је неупоредиво већа. Ми смо велика и стара Кућа која остварује и сопствене приходе. Са овог места, желео бих да апелујем и на Владу и на министра да она идеја, према којој индиректни буџетски корисници имају обавезу да враћају средства у буџет, можда, буде преиспитана. Тако нешто, бар у нашем случају, а верујем и у многим другим ситуацијама, ће демотивисати људе да се потруде да наше представе буду пуне. Наш приход је публика, наш приход су пуне представе. Желим да нам то буде мотив у наредном периоду . Дакле, да радимо и да зарадимо и на тај начин обезбедимо себи велики број средстава у односу на друга позоришта и друге институције културе - најавио је Савић.
Он је истакао да је пред Националним театром "једна врло активна и уметнички захтевна година".
Међу првим уметничким задацима, он је навео обележавање 17. векова Миланског едикта у чију прославу ће Народно позориште бити укључено са сва три сектора - Опером, Балетом и Драмом.
- Чекају нас озбиљни послови на једном значајном уметничком подизању нивоа Народног позоришта, јер ова Кућа мора сама да се оријентише према најбољима и да стреми ка највишим уметничким, радним и осталим циљевима. Ја као управник дајем пуну аутономију директорима и ствараоцима, али од њих тражим одговорност. На нашем репертоару мора да буде за сваког по нешто. Водиће се рачуна о свему, а посебан акценат биће усмерен на домаће стваралаштво. Народно позориште није позориште које трпи екстреме. Значи, желимо да иаммо један традиционалан репертоар, али са пуном слободом да се иде у непознато, да се иде у модерну, да се иде у експеримент, зашто да не? Позивам вас да 22. новембра идуће године будемо овде сви заједно и да видимо шта смо то урадили у међувремену - рекао је Савић.
Круну свечаности представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, коју је ове године добио Игпр Ђорђевић за улогу Ставрогина у представи "Зли дуси" Фјодора Михајловича Достојевског у драматизацији и режији Тање Мандић Ригонат и продукцији Народног позоришта у Београду.
Поред Ђорђевића, у конкуренцији за ову престижну награду били су Драган Петровић Пеле за улогу Вилија Лемана у преддстави „Смрт трговачког путника“ Артура Милера у адаптацији и режији Вељка Мићуновића (продукција Београдско драмско позориште); Зијах Соколовић за улогу Стојана у представи „Пошто паштета“ Тање Шљивар у режији Снежане Тришић (продукција Атељеа 212); Небојша Глоговац за улогу Јеротија Пантића и Радован Вујовић за улогу Виће у представи „Сумњиво лице“ Бранислава Нушића у режији Јагоша Марковића (продукција Југословенског драмског позоришта); Горан Јевтић за улогу Гарија/Роџера у представи „Иза кулиса“ Мајкла Фрејна у режији Југа Радивојевића (продукција Позоришта „Бошко Буха“); Душанка Глид Стојановић за улоге Арсиноје у „Мизантропу“ Молијера, у режији Егона Савина и Варваре Петровне у представи „Зли дуси“ Достојевског“ у режији Тање Мандић Ригонат (продукција Народног позоришта у Београду).
У образложењу жирија, који је прочитао председник, драмски уметник Предраг Ејдус наведено је да је Ђорђевић у лику Николаја Всеволодовича Ставрогина "сабрао сво своје немало искуство да оствари ову значајну креацију".
 - Она је значајна пре свега због тога што у сезони 2011 / 2012. године није било комплекснијег глумачког задатка од лика Ставрогина нити потпуније реализације од Ђорђевићеве улоге. Лик Ставрогина један је од најнеобичнијих, најсложенијих и најзачуднијих ликова модерне – не само драмске литературе . Загонетку Ставрогина, његову унутарњу трагичку реалност и његово спољашње „револуционарно оргијање“, како каже Николај Берђајев, могао је да одгонета само глумац који је у мислима већ имао трагичко искуство Софокловог Цара Едипа, Хорватовог Фигара или Еврипидовог Пентеаја, а у телу сећање на цео репертоар комичких улога које је годинама градио невербалним, могли бисмо рећи бастеркитоновским средствима - од Голдонијевог Иже у „Рибарским свађама“ до Фриђеша у „Тишини Трезних“ Гезе Чата или Кањоша Мацедоновића у истоименој драми Виде Огњеновић - пише у образложењу.
Према мишљењу жирија, у којем су били и Александра Гловацки (позоришни критичар), Небојша Дугалић (глумац), Славко Милановић (драматург) и Југ Радивојевић (редитељ), оно хистрионско што је увек спремно да се активира у игри Игора Ђорђевића, омогућило је да његов Ставрогин не остане само философска идеја, већ да се актуелизује као савремена жива личност, истина несвакидашња личност, али препознатљива у овом времену раслојавања и многострукости идентитета.
- Основне идеје Достојевског да је човекова природа поларизована, антиномична и ирационална, а да на сваком кораку претпоставља патњу, не би могле да се сценски артикулишу без комплексног искуства које је Ђорђевић у себи градио и изградио током досадашње глумачке каријере. Без дијапазона глумачких средстава са којима овај уметник располаже - од изванредне говорне артикулације (глумац са вероватно најбољом дикцијом и говорном радњом међу млађима) до бриљантне телесне експресије коју је захтвеала поставка „Злих духа“ у режији Тање Мандић Ригонат, не би могао да се оствари овакав досег осавремењивања класичног дела Достојевског. У улози Ставрогина Игор Ђорђевић је демонстрирао ретку способност дискрузивне анализе и, у исто време, дубоке проживљености емотивних стања лика, способност која је у највећој мери карактерисала његовог глумачког претка Рашу Плаовића, додаје се у образложењу жирија.
Ђорђевић је рекао да му је ово признање велика част и захвалио свима који су учествовали у рађању представе "Зли дуси", као и публици, а награду је посветио ћерки Петри.
Награда Народног позоришта у Београду за најбољу представу додељена је представи "Хенри Шести", Вилијама Шекспира, у режији Никите Миливојевића, рађеној у копродукцији са Фондом „Лаза Костић“ и Глоб театром из Лондна. Поменута представа, која је премијерно изведена 11. маја у Лондону и 15. јуна у Београду, одиграна је поводом прославе Дана позоришта у вечерњем термину на Великој сцени.
Награду Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта у сезони 2011/2012 добили су Душанки Глид Стојановић (за улоге: Варваре Петровне, у представи, "Зли дуси", Леди Брекнел у представи "Важно је звати се Ернест" и Арсиноја у представи "Мизантроп"), Небојша Кундачина (за улоге: Лорд Талбот, у представи "Хенри Шести" и Оронт у представи "Мизантроп"), Ивана Димић (за изузетан драматуршки рад на представама "Хенри Шести" и "Женски оркестар"), Јанко Синадиновић (за улоге у оперским представама "Кармен" и "Трубадур"), Јован Веселиновић (за улогу Александра Великог у балетској представи "Александар") и Дејан Коларов (за улогу Александра Великог у балетској представи "Александар").
Поводом значајних активности у животу и раду Народног позоришта, Плакете, по одлуци Управног одбора Народног позоришта, додељене су прваку Драме Предрагу Ејдусу и Јавном предузећу "Сава центар" из Београда.
Ејдус, који је управо отишао у пензију, је изјавио да је узбуђен што признање прима на даскама на којима је провео готово пола века.
- Играо сам и на другим сценама, али сам неке од најзначајнијих улога остварио управо овде. Надам се само да ме ова Плакета не шаље у подмладак ПУПС-а него да ћу и даље учествовати у раду ове куће на радост моју и публике и на ползу млађих колега - нагласио је он.
После непуна два сата, програм је традиционално завршен поруком да се, у здрављу гледали и слушали и наредне године.
У поподневним сатима, свечаност поводом Дана позоришта, настављена je у Музеју Националног театра отварањем изложбе "Мирослав Чангаловић - певач и глумац" ауторке Зорице Јанковић.
У име Куће, присутнима се обратио в.д. управника Дејан Савић који је казао да му је веома драго што се овом изложбом обележава две године постојања Музеја Народног позоришта управо на дан када Национални театар обележава своју 144. годишњицу.  
Говорећи о Чангаловићу, Савић је рекао да је у питању један од великана оперске уметности код нас и истакао да му је веома жао, што као уметник, никада није  имао то задовољство и част да наступи заједно са њим.
Савић је истакао да је Чангаловићева страст и љубав према ономе што је највише волео и највише радио, а то је била оперска уметност, у сваком моменту била присутна.
Он је оценио да је у историји Београдске опере Чангаловић остао упамћен као уметник "капиталног гласа".
Савић се посебно осврнуо и на представу "Борис Годунов" у којој је Чангаловић сваки пут "изнова пленио, доносио нешто ново и мамио уздахе, сузе и одушевљења".
- Његов Дон Кихот и многе друге представе у којима је певао и сарађивао са многим нашим великанима, заправо су биле разлог што се тај период, не без разлога, зове златно доба Београдске опере - приметио је Савић.
Он је додао да ће управа Народног позоришта ускоро, после формирања Управног одбора, предложити да све корепетиторске собе у Кући, као и оркестарска и хорска сала, добију имена по нашим оперским великанима.
- Ја сам сигуран да ће једна од њих добити име по Мирославу Чангаловићу - рекао је Савић.   
О уметничком путу и богатој каријери тог оперског великана говорила је и примадона Радмила Бакочевић која је, између осталог, казала да је имала ту срећу што је своје највеће улоге остварила управо са, како га је назвала, Миром.
Она је истакла да Чангаловић није имао само потенцијалан и раскошан глас, него је био и врхунски уметник.
Ауторка изложбе Зорица Јанковић казала је да су већи део изложених експоната, фотографија и личних предмета великог уметника, доступни захваљујући госпођи Мирјани Чангаловић која је у породичној збирци, са великом љубављу и поштовањем, чувала те драгоцене предмете - сведоке велике певачке и глумачке каријере њеног оца.
Она је додала да је Мирјана део те збирке поклонила Музеју Народног позоришта.
Отварајући изложбу, госпођа Чангаловић је рекла да је њен отац комплетан приватни и уметнички живот посветио свом вољеном Народном позоришту.
- Иако у њега, после свог пензионисања у 55. години није више долазио, Народно позориште је остало у његовом срцу до краја. Велико ми је задовољство и част да отворим ову изложбу. Много захвалности дугујем овим дивним људима из Музеја и руководству Народног позоришта што су направили ово мало подсећање на само једног од великана који су прошли овом сценом - казала је она.
Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице Националног театра. Наиме, тог датума, по новом календару, пре 144 године (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.
Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.
М.Б.

СПИСАК ОСТАЛИХ НАГРАДА:
ПЕЧАТ по одлуци управника Народног позоришта који се додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта добили су:
• МИОДРАГ ИЛИЋ, драмски писац, дугогодишњи директор Драме
• ДУШАН СИМИЋ, првак Балета, дугогодишњи играч и педагог Балета

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА за изузетно значајан укупан радни допринос додељена је РЕКВИЗИТИ у Техничком сектору.

СРЕБРЊАК по одлуци управника Народног позоришта који се додељује за дугогодишњи допринос Народном позоришту добили су:
• СУЗАНА ШУВАКОВИЋ САВИЋ, првакиња Опере за велики допринос учешћем у репертоару Опере
• АЛЕКСАНДРА АНГЕЛОВ ЈОВАНОВИЋ, првакиња Опере, за припрему и интерпретацију Кармен у истоименој Опери
• ТОМЕ СЕРАФИМОВСКИ, вајар
• СВЕТЛАНА БОЈЧЕВИЋ ЦИЦОВИЋ, првакиња Опере, за велики лични допринос раду Опере
• РАДОМИР ВАСИЋ приватни предузетник, за донацију харфе Народном позоришту
• БРАНКА ГОЛУБОВИЋ социјална радница, као сараднику, за велики допринос раду и функционисању Народног позоришта.

Јавне Похвале, по одлуци Управног одбора, за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2010/2011, добили су:
• МАРИЈА ВИЦКОВИЋ, глумица,
• МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ, глумац,
• НЕНАД СТОЈМЕНОВИЋ, глумац,
• НАДА ШАРГИН, глумица
• АЛЕКСАНДАР ЂУРИЦА, глумац,
• АНСАМБЛ ПРЕДСТАВЕ "КИР ЈАЊА" Ј. С. Поповића, у режији Егона Савина,
• АНСАМБЛ ПРЕДСТАВЕ "ЖЕНСКИ ОРКЕСТАР" Жана Ануја, у режији Југа Радивојевића,
• АДА РАСПОР, балерина,
• НЕЛКА ЛАЗОВИЋ, балерина,
• МИЛОШ МАРЈАН, балетски играч
• ИГОР ПАСТОР, балетски играч,
• МИЛОШ КЕЦМАН, балетски играч,
• АНСАМБЛ БАЛЕТСКЕ ПРЕДСТАВЕ "АЛЕКСАНДАР" у кореографији Роналда Савковића,
• ХОР,
• ОРКЕСТАР,
• ДРАГАН ЂУКНИЋ, шеф Службе за извођење представа,
• МИОДРАГ МИЛИВОЈЕВИЋ, мајстор светла - заменик шефа расвете,
• АЛЕКСАНДАР ВУЧКОВИЋ, миксер светла,
• ИГОР ВУКОЈЕВИЋ, миксер светла,
• КАТАРИНА ПЕТРОВИЋ, главни гардеробер-заменик шефа женске гардеробе,
• МИРОСЛАВ ПЕТРОВИЋ, реквизитар- оружар пиротехничар,
• ДЕКОРАТЕРИ У ТЕХНИЧКОМ СЕКТОРУ,
• ТРАНСПОРТЕРИ У ГРУПИ ДЕКОРАТЕРА,
• ЈАСМИНА ЗОТОВИЋ, извршни директор Народног позоришта,
• ЉУБИНКА ВУЛОВИЋ, пословни секретар,
• СЛУЖБА ЗА ПРАВНЕ И КАДРОВСКЕ ПОСЛОВЕ,
• ДРАГИЦА ЛАЗАРЕВИЋ, дистрибутер позоришног материјала,
• ЈОВАН ТАРБУК, технички уредник у Служби за издавачку и истраживачко-документациону делатност,
• МАРИЈА МИЛИЋ, сарадник за издавачку делатност,
• ОЛИВЕРА ЖИВКОВИЋ, сарадник за односе са јавношћу,
• ГРУПА ХИГИЈЕНСКОГ ОДРЖАВАЊА

ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ за 20 година рада у Народном позоришту добили су: Мила Драгичевић, Далија Савић Иманић, Маја Варићак Антић, Маргарета Бата, Игор Каракаш, Божидар Ђуровић, Дарко Томовић, Гордана Томић, Петар Торбица, Драган Бенчић, Јасмина Зотовић, Јелица Стевановић, Машинка Перић, Миосава Васић, Александар Шапкин, Горан Живојиновић, Борис Максимовић, Никола Иваниш, Бранко Поповић, Стеван Наумовић, Слободан Скакић, Горан Ђурић, Рајко Арбутина, Радисав Момировић, Живорад Петровић, Љубивоје Савић, Војислав Спасојевић, Бранислав Стојиљковић, Љиљана Стојиљковић, Срђан Пушељић и Катрина Петровић

ПОВЕЉЕ - Радници који су отишли у пензију: Светлана Бојчевић Цицовић, Предраг Ејдус, Ненад Јеремић, Светлана Пивач, Часлав Богоински, Неда Божић Пиварски, Данило Ралевић, Томислав Зорић, Миро Белић, Стеван Наумовић и Мирослав Петровић