NARODNO POZORIŠTE U BEOGRADU PROSLAVILO 144 GODINE POSTOJANjA

Svečanim programom pod nazivom "Pogled u budućnost", u okviru kojeg su dodeljena godišnja priznanja za umetničke i radne rezultate, Narodno pozorište u Beogradu proslavilo je u četvrtak 22. novembra, 144 rođendan.

Uvod u proslavu, prema scenariju Željka Hubača, započeo je istorijatom o Narodnom pozorištu i projekcijom istoimenog dokumentarnog filma Petra Antonovića u kojem je slikom dočaran deo onoga što je na umetničkom planu urađeno u proteklih godinu dana. Kao i svake godine, u okviru programa koji su ovaj put vodili Pavle Jerinić i Bojana Stefanović, prezentovan je i mali podsetnik vezan za najbitnija dešavanja u prethodnoj sezoni u kojoj je, pored predstava sa redovnog repertoara i brojnih gostovanja, izvedeno 13 premijera i dve premijerne obnove. Među njima su naslovi: "Život je san", "Mizantrop", "Henri Šesti", "Zli dusi", "Nesporazum", "Važno je zvati se Ernest", "Staklena menažerija", "Građanin plemić", Ženski orkestar", "Don Paskavale", "Don Karlos", "Karmen", "Sestra Anđelika", "Napoli" i "Petar Pan".
Predstave su učestvovale na domaćim i inostranim festivalima i smotrama kao što su Kulturna olimpijada u Londonu, Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović" u Požarevcu, Pozorišni maraton u Somboru, Bojčinsko kulturno leto u Surčinu, Pozorišni festival „Tvrđava teatar" u Smederevu, Budva grad teatar u Budvi, „Vukov sabor" u Tršiću, Festival „Teatar u jednom dejstvu" u Mladenovcu, Bijenale crnogorskog pozorišta u Podgorici i Festival „Vršačka pozorišna jesen" u Vršcu.
Ni ove godine nisu izostala priznanja i nagrade. Narodno pozorište osvojilo je Nagradu „Muzika klasika“ u kategoriji Muzička institucija godine i Specijalnu Zlatnu medalju „Jovan Đorđević“ koje dodeljuje Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada.
Predstava „Henri Šesti“ osvojila je Nagradu za najbolju predstavu na Festivalu „Teatar u jednom dejstvu" u Mladenovcu, a predstava „Nesporazum" proglašena je najboljom na „Bijenalu crnogorskog teatra" u okviru Selekcije Plus.
Glumac Igor Đorđević laureat je Nagrade „Petar Banićević" i Nagrade žirija i publike na glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović", solista Opere Hon Li Nagrade „Oskar Danon", a solistkinja Opere Snežana Savičić Sekulić Nagrade „Muzika klasika“ u kategoriji Ženski izvođač godine.
Prvakinja Drame Ljiljana Blagojević laureat je Nagrada za životno delo „Žanka Stokić", Nagrade „Sergej Bondarčuk" za izuzetan dorpinos svetskoj kinematografiji i Nagrade „Zlatna Antena" za najpopularniju glumicu u sezoni 2011/2012 na drugom Festivalu domaćih igranih serija "Fedis".
Solisti Baleta Jovica Begojev i Jovan Veselinović dobitnicu su Nagrade „Fondacije Milorad Mišković“, a član Baleta Miloš Marijan Nagrade „Radomir Vučić" i Nagrade „Nataša Bošković", za najbolju interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u oblasti baletske umetnosti.
Prvakinja Drame Radmila Živković, dramaturg Ivana Dimić, kostimograf Marina Vukasović Medenica i prvak Baleta Konstantin Tešea dobitnici su Nagrade „Zlatni beočug" koju dodeljuje Kulturno prosvetna zajednica Srbije.
Kustoskinja Zorica Janković, glumica Vjera Mujović i prvakinja Opere Aleksandra Angelov nagrađeni su „Zlatnom značkom" Kulturno prosvetne zajednice Srbije.
Prvakinja Baleta Ana Pavlović dobitnica je Nagrade „Terpsihora” koju dodeljuje Udruženje baletskim umetnika Srbije, a članica Baleta Teodora Spasić osvojila je bronzanu medalju u finalu Svetskog takmičenja mladih baletskih umetnika od 18 do 28 godina u Istanbulu.
Prvakinja Drame Radmila Živković osvojila je i Nagradu za najbolju glumicu na četvrtom Međunarodnom ambijentalnom pozorišnom festivalu Tvrđava teatar, a na ovom Festivalu Nagradu za najboljeg glumca osvojio je i Igor Đorđević.
Prvak Drame Marko Nikolić osvojio je Nagradu za životno delo „Pavle Vuisić" na Filnskim susretima u Nišu, prvakinja Drame Nataša Ninković laureat je Nagrade za najbolje glumačko ostvarenje na 11. pozorišnim svečanostima „Žanki u čast”, a prvak Drame Predrag Ejdus dobitnik je Specijalne nagrade na 20. Festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen''.
U toku prošle obeleženo je i nekoliko jubileja: Komedija Vilijema Šekspira „Vesele žene vindzorske“ odigrana je 50 put, „Velika drama“ Siniše Kovačevića proslavila je deset godina od premijere, „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića obeležila je 100 izvođenja, a komedija Miloša Nikolića „Kovači“ proslavila je 150 izvođenje.
Narodno pozorište nastavilo je da neguje saradnju sa domaćim i inostranim teatrima i umetnicima, otvorena su vrata mladim pozorištnicima kroz projekat „Mlada balkanska drama“, a u sva tri umetnička ansambla su tokom cele sezone gostovali brojni umetnici iz zemlje i inostranstva.
Nažalost, period od prošlog Dana pozorišta pamtiće se i po tome što su nas zauvek napustili: Radiša Lepčinović, Živan Saramandić, Dragomir Petrović, Jovica Milić, Slobodanka Boba Ignjatović, Radmila Todorovska, Nenad Neca Radojković, Dragomir A. Radivojević, Dušan M. Jovanović, Aleksandar Saša Zlatović i Dušan Šević.
Pre uručenja godišnjih nagrada, u ime dosadašnjeg Upravnog odbora, prisutnima se obratio predsednik Slavko Carić koji je ocenio da je to telo u prethodne četiri godine uradilo mnogo za dobrobit Narodnog pozorišta.
- Uspeli smo da konsolidujemo Narodno pozorište, pre svega, finansijski i mislim da ga ostavljamo u boljem stanju nego što smo ga našli. Narednoj upravi, budućem upravniku, budućem Upravnom odboru i svim zaposlenim želimo mnogo više sreće u radu, i mnogo više uspeha - rekao je Carić .
Obraćajući se brojnoj publici, među kojom je bio i ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Bratislav Petković, v.d. upravnika Dejan Savić se unapred ogradio od pisanih govora ističući, kroz smeh, da ne voli da čita govore jer ga "glava služi" i dodao da ako bi ih čitao morao bi da stavi naočare, a to bi mu, u svakom slučaju, "pokvarilo lepotu".
On je istakao da mu je veoma drago što mu se ponovo ukazala prilika da bude na "ovom časnom, odgovornom i ozbiljnom mestu sa koga se vodi jedna od najvažnijih institucija kulture srpskog naroda, građana Srbije i uopšte naše kulturne istorije".
- Na prvom mestu zahvaljujem se gospodinu ministru kulture, njegovim saradnicima i ljudima koji su imali poverenja u mene, smatrajući da ja mogu ovo da radim. Moram da se zahvalim i svom prethodniku Božidaru Đuroviću koji se trudio da odgovorno i savesno vodi ovu Kuću. Takođe, moram da se zahvalim i svim zaposlenima koji su mi, i kad sam bio upravnik, i kada nisam bio upravnik, a evo i sad kad sam ponovo došao, pružili jednu ozbiljnu i veliku podršku. To mi, naravno, mnogo znači i stvara samo jednu veću odgovornost i obavezu da moj odnos prema ovom poslu bude i ozbiljniji i odgovorniji nego do sada - istakao je Savić.
On je kazao da je veoma ponosan zbog toga što su neke stvari koje su "pisane u vreme" kada su on i njegov pomoćnik, operski pevač Aleksandar Stamatović, koji tu funkciju obavlja ponovo, bili na rukovodećim mestima u Narodnom pozorištu od 2005. do 2007. godine, i dalje na snazi.
- Zatekli smo statut Narodnog pozorišta koji je pisan u to vreme, sistematizaciju pozorišta, radno-pravna akta... Drago mi je da smo i na taj način nešto ostavili iza sebe, iako je to sad malo modifikovano i prilagođeno novom vremenu i novim potrebama. To je, svakako, jedan znak da smo i u ono doba, a verujte da će tako biti i sada, krajnje ozbiljno i odgovorno trudilli da ovu Kuću vodimo onim pravcem za koji smatramo da je ispravan - naglasio je Savić.
Prema njegovim rečima, Narodno pozorište će u budućim vremenima nastojati da edukativni i prosvetiteljski element ponovo vrati u prvi plan.
Savić je ocenio da Narodno pozorište u svom sastavu ima vrhunske umetnike kao i izvanredne stručnjake u svim drugim sektorima i dodao da sa tog aspekta za svoju egzistenciju ne mora da se brine.
- Narodno pozorište je danas u prilično povlašćenom položaju u našem društvu. Ali, privilegije ne idu bez odgovornosti. Svedoci smo materijalnih teškoća u gradskim pozorištima, a mi taj problem nemamo. Samim tim i naša odgovornost za ono što ćemo u narednom periodu postići je neuporedivo veća. Mi smo velika i stara Kuća koja ostvaruje i sopstvene prihode. Sa ovog mesta, želeo bih da apelujem i na Vladu i na ministra da ona ideja, prema kojoj indirektni budžetski korisnici imaju obavezu da vraćaju sredstva u budžet, možda, bude preispitana. Tako nešto, bar u našem slučaju, a verujem i u mnogim drugim situacijama, će demotivisati ljude da se potrude da naše predstave budu pune. Naš prihod je publika, naš prihod su pune predstave. Želim da nam to bude motiv u narednom periodu . Dakle, da radimo i da zaradimo i na taj način obezbedimo sebi veliki broj sredstava u odnosu na druga pozorišta i druge institucije kulture - najavio je Savić.
On je istakao da je pred Nacionalnim teatrom "jedna vrlo aktivna i umetnički zahtevna godina".
Među prvim umetničkim zadacima, on je naveo obeležavanje 17. vekova Milanskog edikta u čiju proslavu će Narodno pozorište biti uključeno sa sva tri sektora - Operom, Baletom i Dramom.
- Čekaju nas ozbiljni poslovi na jednom značajnom umetničkom podizanju nivoa Narodnog pozorišta, jer ova Kuća mora sama da se orijentiše prema najboljima i da stremi ka najvišim umetničkim, radnim i ostalim ciljevima. Ja kao upravnik dajem punu autonomiju direktorima i stvaraocima, ali od njih tražim odgovornost. Na našem repertoaru mora da bude za svakog po nešto. Vodiće se računa o svemu, a poseban akcenat biće usmeren na domaće stvaralaštvo. Narodno pozorište nije pozorište koje trpi ekstreme. Znači, želimo da iammo jedan tradicionalan repertoar, ali sa punom slobodom da se ide u nepoznato, da se ide u modernu, da se ide u eksperiment, zašto da ne? Pozivam vas da 22. novembra iduće godine budemo ovde svi zajedno i da vidimo šta smo to uradili u međuvremenu - rekao je Savić.
Krunu svečanosti predstavljala je dodela Nagrade „Raša Plaović“, za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama između dva Dana pozorišta, koju je ove godine dobio Igpr Đorđević za ulogu Stavrogina u predstavi "Zli dusi" Fjodora Mihajloviča Dostojevskog u dramatizaciji i režiji Tanje Mandić Rigonat i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.
Pored Đorđevića, u konkurenciji za ovu prestižnu nagradu bili su Dragan Petrović Pele za ulogu Vilija Lemana u preddstavi „Smrt trgovačkog putnika“ Artura Milera u adaptaciji i režiji Veljka Mićunovića (produkcija Beogradsko dramsko pozorište); Zijah Sokolović za ulogu Stojana u predstavi „Pošto pašteta“ Tanje Šljivar u režiji Snežane Trišić (produkcija Ateljea 212); Nebojša Glogovac za ulogu Jerotija Pantića i Radovan Vujović za ulogu Viće u predstavi „Sumnjivo lice“ Branislava Nušića u režiji Jagoša Markovića (produkcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta); Goran Jevtić za ulogu Garija/Rodžera u predstavi „Iza kulisa“ Majkla Frejna u režiji Juga Radivojevića (produkcija Pozorišta „Boško Buha“); Dušanka Glid Stojanović za uloge Arsinoje u „Mizantropu“ Molijera, u režiji Egona Savina i Varvare Petrovne u predstavi „Zli dusi“ Dostojevskog“ u režiji Tanje Mandić Rigonat (produkcija Narodnog pozorišta u Beogradu).
U obrazloženju žirija, koji je pročitao predsednik, dramski umetnik Predrag Ejdus navedeno je da je Đorđević u liku Nikolaja Vsevolodoviča Stavrogina "sabrao svo svoje nemalo iskustvo da ostvari ovu značajnu kreaciju".
 - Ona je značajna pre svega zbog toga što u sezoni 2011 / 2012. godine nije bilo kompleksnijeg glumačkog zadatka od lika Stavrogina niti potpunije realizacije od Đorđevićeve uloge. Lik Stavrogina jedan je od najneobičnijih, najsloženijih i najzačudnijih likova moderne – ne samo dramske literature . Zagonetku Stavrogina, njegovu unutarnju tragičku realnost i njegovo spoljašnje „revolucionarno orgijanje“, kako kaže Nikolaj Berđajev, mogao je da odgoneta samo glumac koji je u mislima već imao tragičko iskustvo Sofoklovog Cara Edipa, Horvatovog Figara ili Evripidovog Penteaja, a u telu sećanje na ceo repertoar komičkih uloga koje je godinama gradio neverbalnim, mogli bismo reći basterkitonovskim sredstvima - od Goldonijevog Iže u „Ribarskim svađama“ do Friđeša u „Tišini Treznih“ Geze Čata ili Kanjoša Macedonovića u istoimenoj drami Vide Ognjenović - piše u obrazloženju.
Prema mišljenju žirija, u kojem su bili i Aleksandra Glovacki (pozorišni kritičar), Nebojša Dugalić (glumac), Slavko Milanović (dramaturg) i Jug Radivojević (reditelj), ono histrionsko što je uvek spremno da se aktivira u igri Igora Đorđevića, omogućilo je da njegov Stavrogin ne ostane samo filosofska ideja, već da se aktuelizuje kao savremena živa ličnost, istina nesvakidašnja ličnost, ali prepoznatljiva u ovom vremenu raslojavanja i mnogostrukosti identiteta.
- Osnovne ideje Dostojevskog da je čovekova priroda polarizovana, antinomična i iracionalna, a da na svakom koraku pretpostavlja patnju, ne bi mogle da se scenski artikulišu bez kompleksnog iskustva koje je Đorđević u sebi gradio i izgradio tokom dosadašnje glumačke karijere. Bez dijapazona glumačkih sredstava sa kojima ovaj umetnik raspolaže - od izvanredne govorne artikulacije (glumac sa verovatno najboljom dikcijom i govornom radnjom među mlađima) do briljantne telesne ekspresije koju je zahtveala postavka „Zlih duha“ u režiji Tanje Mandić Rigonat, ne bi mogao da se ostvari ovakav doseg osavremenjivanja klasičnog dela Dostojevskog. U ulozi Stavrogina Igor Đorđević je demonstrirao retku sposobnost diskruzivne analize i, u isto vreme, duboke proživljenosti emotivnih stanja lika, sposobnost koja je u najvećoj meri karakterisala njegovog glumačkog pretka Rašu Plaovića, dodaje se u obrazloženju žirija.
Đorđević je rekao da mu je ovo priznanje velika čast i zahvalio svima koji su učestvovali u rađanju predstave "Zli dusi", kao i publici, a nagradu je posvetio ćerki Petri.
Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolju predstavu dodeljena je predstavi "Henri Šesti", Vilijama Šekspira, u režiji Nikite Milivojevića, rađenoj u koprodukciji sa Fondom „Laza Kostić“ i Glob teatrom iz Londna. Pomenuta predstava, koja je premijerno izvedena 11. maja u Londonu i 15. juna u Beogradu, odigrana je povodom proslave Dana pozorišta u večernjem terminu na Velikoj sceni.
Nagradu Narodnog pozorišta za najbolja individualna premijerna umetnička ostvarenja u okviru repertoara Narodnog pozorišta u sezoni 2011/2012 dobili su Dušanki Glid Stojanović (za uloge: Varvare Petrovne, u predstavi, "Zli dusi", Ledi Breknel u predstavi "Važno je zvati se Ernest" i Arsinoja u predstavi "Mizantrop"), Nebojša Kundačina (za uloge: Lord Talbot, u predstavi "Henri Šesti" i Oront u predstavi "Mizantrop"), Ivana Dimić (za izuzetan dramaturški rad na predstavama "Henri Šesti" i "Ženski orkestar"), Janko Sinadinović (za uloge u operskim predstavama "Karmen" i "Trubadur"), Jovan Veselinović (za ulogu Aleksandra Velikog u baletskoj predstavi "Aleksandar") i Dejan Kolarov (za ulogu Aleksandra Velikog u baletskoj predstavi "Aleksandar").
Povodom značajnih aktivnosti u životu i radu Narodnog pozorišta, Plakete, po odluci Upravnog odbora Narodnog pozorišta, dodeljene su prvaku Drame Predragu Ejdusu i Javnom preduzeću "Sava centar" iz Beograda.
Ejdus, koji je upravo otišao u penziju, je izjavio da je uzbuđen što priznanje prima na daskama na kojima je proveo gotovo pola veka.
- Igrao sam i na drugim scenama, ali sam neke od najznačajnijih uloga ostvario upravo ovde. Nadam se samo da me ova Plaketa ne šalje u podmladak PUPS-a nego da ću i dalje učestvovati u radu ove kuće na radost moju i publike i na polzu mlađih kolega - naglasio je on.
Posle nepuna dva sata, program je tradicionalno završen porukom da se, u zdravlju gledali i slušali i naredne godine.
U popodnevnim satima, svečanost povodom Dana pozorišta, nastavljena je u Muzeju Nacionalnog teatra otvaranjem izložbe "Miroslav Čangalović - pevač i glumac" autorke Zorice Janković.
U ime Kuće, prisutnima se obratio v.d. upravnika Dejan Savić koji je kazao da mu je veoma drago što se ovom izložbom obeležava dve godine postojanja Muzeja Narodnog pozorišta upravo na dan kada Nacionalni teatar obeležava svoju 144. godišnjicu.  
Govoreći o Čangaloviću, Savić je rekao da je u pitanju jedan od velikana operske umetnosti kod nas i istakao da mu je veoma žao, što kao umetnik, nikada nije  imao to zadovoljstvo i čast da nastupi zajedno sa njim.
Savić je istakao da je Čangalovićeva strast i ljubav prema onome što je najviše voleo i najviše radio, a to je bila operska umetnost, u svakom momentu bila prisutna.
On je ocenio da je u istoriji Beogradske opere Čangalović ostao upamćen kao umetnik "kapitalnog glasa".
Savić se posebno osvrnuo i na predstavu "Boris Godunov" u kojoj je Čangalović svaki put "iznova plenio, donosio nešto novo i mamio uzdahe, suze i oduševljenja".
- Njegov Don Kihot i mnoge druge predstave u kojima je pevao i sarađivao sa mnogim našim velikanima, zapravo su bile razlog što se taj period, ne bez razloga, zove zlatno doba Beogradske opere - primetio je Savić.
On je dodao da će uprava Narodnog pozorišta uskoro, posle formiranja Upravnog odbora, predložiti da sve korepetitorske sobe u Kući, kao i orkestarska i horska sala, dobiju imena po našim operskim velikanima.
- Ja sam siguran da će jedna od njih dobiti ime po Miroslavu Čangaloviću - rekao je Savić.   
O umetničkom putu i bogatoj karijeri tog operskog velikana govorila je i primadona Radmila Bakočević koja je, između ostalog, kazala da je imala tu sreću što je svoje najveće uloge ostvarila upravo sa, kako ga je nazvala, Mirom.
Ona je istakla da Čangalović nije imao samo potencijalan i raskošan glas, nego je bio i vrhunski umetnik.
Autorka izložbe Zorica Janković kazala je da su veći deo izloženih eksponata, fotografija i ličnih predmeta velikog umetnika, dostupni zahvaljujući gospođi Mirjani Čangalović koja je u porodičnoj zbirci, sa velikom ljubavlju i poštovanjem, čuvala te dragocene predmete - svedoke velike pevačke i glumačke karijere njenog oca.
Ona je dodala da je Mirjana deo te zbirke poklonila Muzeju Narodnog pozorišta.
Otvarajući izložbu, gospođa Čangalović je rekla da je njen otac kompletan privatni i umetnički život posvetio svom voljenom Narodnom pozorištu.
- Iako u njega, posle svog penzionisanja u 55. godini nije više dolazio, Narodno pozorište je ostalo u njegovom srcu do kraja. Veliko mi je zadovoljstvo i čast da otvorim ovu izložbu. Mnogo zahvalnosti dugujem ovim divnim ljudima iz Muzeja i rukovodstvu Narodnog pozorišta što su napravili ovo malo podsećanje na samo jednog od velikana koji su prošli ovom scenom - kazala je ona.
Dan Narodnog pozorišta 22. novembar, ustanovljen je 1968. godine, prilikom obeležavanja stogodišnjice Nacionalnog teatra. Naime, tog datuma, po novom kalendaru, pre 144 godine (1868) održana je prva predstava novoosnovanog Narodnog pozorišta - „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka u gostionici „Kod engleske kraljice“.
Prva predstava u novoj zgradi, „Posmrtna slava kneza Mihaila“ Đorđa Maletića izvedena je 30. oktobra 1869. godine.
M.B.

SPISAK OSTALIH NAGRADA:
PEČAT po odluci upravnika Narodnog pozorišta koji se dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta dobili su:
• MIODRAG ILIĆ, dramski pisac, dugogodišnji direktor Drame
• DUŠAN SIMIĆ, prvak Baleta, dugogodišnji igrač i pedagog Baleta

NAGRADA NARODNOG POZORIŠTA za izuzetno značajan ukupan radni doprinos dodeljena je REKVIZITI u Tehničkom sektoru.

SREBRNjAK po odluci upravnika Narodnog pozorišta koji se dodeljuje za dugogodišnji doprinos Narodnom pozorištu dobili su:
• SUZANA ŠUVAKOVIĆ SAVIĆ, prvakinja Opere za veliki doprinos učešćem u repertoaru Opere
• ALEKSANDRA ANGELOV JOVANOVIĆ, prvakinja Opere, za pripremu i interpretaciju Karmen u istoimenoj Operi
• TOME SERAFIMOVSKI, vajar
• SVETLANA BOJČEVIĆ CICOVIĆ, prvakinja Opere, za veliki lični doprinos radu Opere
• RADOMIR VASIĆ privatni preduzetnik, za donaciju harfe Narodnom pozorištu
• BRANKA GOLUBOVIĆ socijalna radnica, kao saradniku, za veliki doprinos radu i funkcionisanju Narodnog pozorišta.

Javne Pohvale, po odluci Upravnog odbora, za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2010/2011, dobili su:
• MARIJA VICKOVIĆ, glumica,
• MILOŠ ĐORĐEVIĆ, glumac,
• NENAD STOJMENOVIĆ, glumac,
• NADA ŠARGIN, glumica
• ALEKSANDAR ĐURICA, glumac,
• ANSAMBL PREDSTAVE "KIR JANjA" J. S. Popovića, u režiji Egona Savina,
• ANSAMBL PREDSTAVE "ŽENSKI ORKESTAR" Žana Anuja, u režiji Juga Radivojevića,
• ADA RASPOR, balerina,
• NELKA LAZOVIĆ, balerina,
• MILOŠ MARJAN, baletski igrač
• IGOR PASTOR, baletski igrač,
• MILOŠ KECMAN, baletski igrač,
• ANSAMBL BALETSKE PREDSTAVE "ALEKSANDAR" u koreografiji Ronalda Savkovića,
• HOR,
• ORKESTAR,
• DRAGAN ĐUKNIĆ, šef Službe za izvođenje predstava,
• MIODRAG MILIVOJEVIĆ, majstor svetla - zamenik šefa rasvete,
• ALEKSANDAR VUČKOVIĆ, mikser svetla,
• IGOR VUKOJEVIĆ, mikser svetla,
• KATARINA PETROVIĆ, glavni garderober-zamenik šefa ženske garderobe,
• MIROSLAV PETROVIĆ, rekvizitar- oružar pirotehničar,
• DEKORATERI U TEHNIČKOM SEKTORU,
• TRANSPORTERI U GRUPI DEKORATERA,
• JASMINA ZOTOVIĆ, izvršni direktor Narodnog pozorišta,
• LjUBINKA VULOVIĆ, poslovni sekretar,
• SLUŽBA ZA PRAVNE I KADROVSKE POSLOVE,
• DRAGICA LAZAREVIĆ, distributer pozorišnog materijala,
• JOVAN TARBUK, tehnički urednik u Službi za izdavačku i istraživačko-dokumentacionu delatnost,
• MARIJA MILIĆ, saradnik za izdavačku delatnost,
• OLIVERA ŽIVKOVIĆ, saradnik za odnose sa javnošću,
• GRUPA HIGIJENSKOG ODRŽAVANjA

ZLATNE ZNAČKE za 20 godina rada u Narodnom pozorištu dobili su: Mila Dragičević, Dalija Savić Imanić, Maja Varićak Antić, Margareta Bata, Igor Karakaš, Božidar Đurović, Darko Tomović, Gordana Tomić, Petar Torbica, Dragan Benčić, Jasmina Zotović, Jelica Stevanović, Mašinka Perić, Miosava Vasić, Aleksandar Šapkin, Goran Živojinović, Boris Maksimović, Nikola Ivaniš, Branko Popović, Stevan Naumović, Slobodan Skakić, Goran Đurić, Rajko Arbutina, Radisav Momirović, Živorad Petrović, Ljubivoje Savić, Vojislav Spasojević, Branislav Stojiljković, Ljiljana Stojiljković, Srđan Pušeljić i Katrina Petrović

POVELjE - Radnici koji su otišli u penziju: Svetlana Bojčević Cicović, Predrag Ejdus, Nenad Jeremić, Svetlana Pivač, Časlav Bogoinski, Neda Božić Pivarski, Danilo Ralević, Tomislav Zorić, Miro Belić, Stevan Naumović i Miroslav Petrović