SVEČANIM PROGRAMOM NA VELIKOJ SCENI, NARODNO POZORIŠTE U BEOGRADU PROSLAVILO 147. GODINA POSTOJANjA

Svečanim programom, u režiji Balša Đoga, u okviru kojeg su dodeljena godišnja priznanja za umetničke i radne rezultate, Narodno pozorište u Beogradu proslavilo je u nedelju 22. novembra 147. rođendan.
Uvod u proslavu započeo je projekcijom dokumentarnog filma, autora Petra Antonovića, u kojem je slikom dočarano sve ono što je na umetničkom planu urađeno u proteklih godinu dana.
Kao i svake godine, u okviru programa koji su ovaj put vodili Kalina Kovačević i Bojan Krivokapić, prezentovan je i mali podsetnik vezan za najbitnija dešavanja u prethodnoj sezoni u kojoj je, pored predstava sa redovnog repertoara i brojnih gostovanja, izvedeno 12 premijera i jedna premijerna obnova.
U pitanju su "Put u Damask", "Čudo u Šarganu", "Rodoljupci", "Moje nagrade", "Bela kafa", "Na dnu", "Prah", (drama) "Slika Dorijana Greja", minijature "Ćelava pevačica" i "Oni", u okviru programa „Mladi koreografi“, (balet) "Melanholični snovi grofa Save Vladislavića", "Čarobna frula" i premijerna obnova "Salome." (opera).
Predstave su učestvovale na domaćim i inostranim festivalima i smotrama kao što su Festival praizvedbi u Aleksincu; Pozorišni maraton u Somboru, 12. Međunarodni festival glumca u Nikšiću, Internacionalni festival klasičnog teatra u Aradu, 41. Muzički festival u Krajovi, Festival „Sarajevska zima“, Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović“ u Požarevcu, Pozorišni festival „Teatar u jednom dejstvu“ u Mladenovcu, Nušićevi dani u Smederevu i Bucini dani u Aleksandrovcu, Teatar fest „Petar Kočić“ u Banjaluci, MNT FEST u Skoplju, Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru, Vršačka pozorišna jesen, Susreti pozorišta Bosne i Hercegovine u Brčko distriktu, Festival monodrame i pantomime u Zemunu, INFANT u Novom Sadu, Festival internacionalnog alternativnog teatra u Podgorici, Borini dani u Vranju, Internacionalni festival antičke grčke drame na Kipru i Internacionalni festival „Elena Teodorini“ u Krajovi.
Ni ove godine nisu izostala priznanja i nagrade; Narodno pozorište u Beogradu dobitnik je Nagrade „Muzika klasika“ u kategoriji Organizator godine, kao i uglednog priznanja za 2015. godinu poznate turističke organizacije TripAdvisor iz Velike Britanije, dok je veb sajt Narodnog pozorišta proglašen za najbolji srpski sajt u kategoriji "Život", po izboru redakcije časopisa PC PRESS.
Prema glasovima publike, na Festivalu praizvedbi u Aleksincu, "Bizarno" je proglašeno za najbolju predstavu, a "Narodni poslanik" je pobednik 32. festivala „Nušićevi dani“ u Smederevu.
Prvakinja Drame, Radmila Živković, dobitnica je Nušićeve nagrade za životno delo glumcu-komičaru, primadona Biserka Cvejić Nagrade „Dositej Obradović“ za životno delo, sopran Svetlana Bojčević Cicović Nagrade za životno delo Udruženja muzičkih umetnika Srbije, a glumica Nada Šargin je laureat Nagrade "Petar Banićević".
Na Međunarodnom festivalu malih scena i monodrame u Istočnom Sarajevu, Ljiljana Blagojević i Nebojša Kundačina su proglašeni za najbolju glumicu i glumca, Sloboda Mićalović Ćetković dobitnica je Nagrade „Vitez od Čarapanije“, a Nebojša Dugalić je dobitnik godišnje glumačke Nagrade UDUS-a „Miloš Žutić“.
Nela Mihailović dobitnica je Nagrade za glumicu večeri na 20. Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“. Na ovoj manifestaciji, isto priznanje osvojila je i Anastasia Mandić. Scenograf Boris Maksimović dobitnik je priznanja "Zlatni beočug" za trajni doprinos kulturi grada Beograda.
Prvakinja Drame Nataša Ninković, prvakinja Baleta Mila Dragičević, solista Opere Aleksandar Stamatović i prvakinja Baleta u penziji i pedagog Zoja Begoli, dobitnici su „Zlatne značke“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Za ulogu Cmilje u predstavi "Čudo u Šarganu", Hana Selimović je proglašena za najbolju glumicu XVIII Teatar festa "Petar Kočić", u Banjaluci, a prvak Drame Tanasije Uzunović je dobitnik Plakete “Vitez srpske glume”. Sopran Jasmina Trumbetaš Petrović je dobitnica Nagrade UMUS-a za najbolji koncert u sezoni, a Teodora Spasić, solistkinja Baleta, laureat je Nagrade "Radomir Vučić".
Na Festivalu praizvedbi u Aleksincu, za predstavu „Bizarno“, Željku Hubaču je pripala Nagrada za najbolji dramski tekst, Igor Đorđević je proglašen za najboljeg glumca festivala, Suzana Lukić je dobila Specijalnu nagradu, a Snežana Trišić Nagradu za najbolju režiju. Njen kolega, Milan Nešković dobio je Nagradu "Ljubomir Muci Draškić" za režiju predstave “Bela kafa”.
Za predstavu "Moje nagrade“, na Festivalu monodrame i pantomime, Zlatna kolajna "Maja Dimitrijević" za monodramu dodeljena je Slobodanu Beštiću, dok je „Zlatno zrno“, za najbolje glumačko ostvarenje Festivala „Bucini dani“, pripalo Borisu Komneniću.
Solisti Baleta Dejan Kolarov i Igor Pastor, dobitnici su Nagrade „Nataša Bošković“, a Vanja Ejdus je dobitnica Nagrade "Zoranov brk" na 24. Danima Zorana Radmilovića. Dobitnik Nagrade „Petar Banićević“ je Pavle Jerinić, kao i Nagrade „Tomislav Pejčić“ za najboljeg mladog glumca na XXIII Festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen“.
Na 12. Međunarodnom festivalu glumca u Nikšiću, Igor Đorđević i Nikola Vujović dobili su Gran pri za najbolji partnerski odnos na sceni.
U toku prošle obeleženo je i nekoliko jubileja: Pučinijeva opera "Madam Baterflaj" proslavila je 30. rođendan u režiji Dejana Miladinovića; dvostruki jubilej, deset godina od premijere i 150. izvođenje, obeležio je balet "Ko to tamo peva", a Nušićev "Pokojnik“ i komad "Igrajući žrtvu" braće Presnjakov, izvedeni su 50-ti put. Takođe, proslavljeno je i 200-to izvođenje “Velike drame” Siniše Kovačevića, 100-to izvođenje predstave „Derviš i smrt” Meše Selimovića, 10 godina od premijere Gogoljeve „Ženidbe" i dve decenije od premijere predstave „Tesla ili prilagođavanje anđela".
Narodno pozorište je nastavilo da neguje saradnju sa domaćim i inostranim teatrima -  u Operi i Baletu gostovali su renomirani umetnici iz inostranstva, a otvorena su i vrata baletskim umetnicima kroz projekat „Mladi koreografi“.
Ni Muzej Narodnog pozorišta nije zaostajao sa aktivnostima. Organizovane su izložbe "Darovi i darodavci", kao i prva međunarodna izložba, ostvarena u saradnji sa Arhivom Srbije i Arhivom Republike Slovenije, o kompozitoru i dirigentu Davorinu Jenku, a u toku je postavka "Baleti Petra Iljiča Čajkovskog na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu".
U Muzeju su redovno održavani i uobičajeni tematski ciklusi: „Susreti“, „Promocije“, „Koncerti“, „Sećanja“, „Jubileji“, „Tribine“, „Školski čas“, „Predstavljamo mlade“, „Razgovori“, „Predavanja“, „Iz riznice Opere Narodnog pozorišta“, „Čitalište – pozorište“ i „Otvorena vrata“. U toku prošle sezone, za inostrane turiste sa rečnih kruzera, uvedeni su obilasci Pozorišta i Muzeja sa prigodnim koncertom u izvođenju polaznika Operskog studija „Borislav Popović“. I ove godine, Muzej Narodnog pozorišta je bio aktivni učesnik Kulturno-turističke manifestacije "Dani evropske baštine" i tradicionalne Noći muzeja.
Nažalost, period od prošlog Dana pozorišta ćemo pamtiti i po tome što su nas zauvek napustili: dramaturg Zoran Raičević, prvakinja Opere Milica Miladinović, glumac Pavle Minčić, producent - organizator Ljiljana Milovanović, dramaturg i reditelj dr Milenko Misailović, primabalerina Jovanka Bjegojević i prvak opere Sergej Dubrovin.
Obraćajući se prisutnima, v.d. upravnika Dejan Savić ocenio je da je Narodno pozorište u prethodnih godinu dana ostvarilo veoma zapažene rezultate, a potom se osvrnuo i na „ružnu kampanju, u vreme Dana pozorišta, po medijima“.
- To pismo, za koje se ne zna ko ga je napisao, ali kad sam ga pročitao i kad sam video ko su potpisnici i ko je to objavio, odmah mi je bilo jasno da je to deo jedne loše pokrivene političke kampanje u kojoj Narodno pozorište ne može i ne sme da učestvuje. To je svima nama, ovde u pozorištu, dobro jasno. Neki bi hteli da se usput očešu o Narodno pozorište jer su čuli da ono odlično radi, dobro funkcioniše, ima svoje resurse, svoje pozitivne bilanse, račun u plusu, pa ne bi bilo loše da se i to uzme. Naravno, nije to tema i neće ni biti, jer ono što bi te ljude i sve one „zabrinute“, trebalo da zabrine je to što mi u našoj kulturi nemamo i dalje jedan jasan plan, nemamo formulisanu kulturnu politiku i strategiju kulturnog razvoja. Imamo Zakon o kulturi koji se primenjuje kako je kome zgodno, imamo problema u mnogim institucijama kulture, imamo problema sa umetničkim udruženjima.... Iako nam se kultura poslednjih nekoliko godina urušava i propada, iako mnoge naše kolege žive na rubu egzistencije oni se sad, navodno, brinu za Narodno pozorište koje tu stoji kao perjanica, zahvaljujući našem radu i trudu ovde i našoj publici. Ne treba nam ta briga, ona nam, zaista, nije potrebna – poručio je Savić i ocenio da Narodno pozorište ima svoje rezultate kojima odskače od takve jedne sive i loše slike u srpskoj kulturi bar dva, tri koplja iznad.
- Niko se ne grabi za pozicije i mesto u Narodnom muzeju, za Muzej savremene umetnosti, Filmski centar Srbije i mnoge druge institucije kulture koje su u problemima, nego je zgodno zakačiti se za Narodno pozorište kojje ima uspehe, potencijale, mogućnosti i što je najvažnije ima rezultate. Moja zakonska obaveza je da sedim i da budem na ovom mestu i da radim najbolje što znam i najbolje što umem sve dok Vlada Republike Srbije ne odredi naslednika na ovoj funkciji. To mi i jeste cilj, a u okviru toga podrazumeva se i držanje Narodnog pozorišta što dalje od političkih i politikantskih uticaja, interesnih i klanovskih sfera i grupacija koje bi htele da Narodno pozorište načine drugačijim od onoga kakvo je sada. Nikoga ne brine ni situacija u Beogradskoj filharmoniji gde v.d. stanje traje šest meseci duže nego kod nas ili što je tamo bivši direktor bio osam godina, sam se hvalio time, u vd. stanju, a od toga dve godine u ostavci, pa je opet vodio tu kuću.  Ja ću se sa ovog mesta povući onog trenutka kada me razreši Vlada Republike Srbije bez reči, neću pozvati ni akademike, ni ugledne kulturne radnike, ni medije niti bilo koga da me brani i štiti. Ja sam čovek koji ima svoju profesiju, svoj stav i taj stav branim. U svojoj profesiji se smatram, ne po svom, nego mišljenju drugih, za evropskog stručnjaka i meni nije problem da se sa njom bavim – rekao je Savić
Prema njegovim rečima, zaposlene u Nacionalnom teatru u narednoj godini čekaju ozbiljni zahvati tehničke prirode koji se tiču Zakona o javnim službama i smanjenja broja zaposlenih, odnosno platnih razreda i katalogizacije radnih mesta
-To je dosta osetljiva tema i oko nje ćemo mi imati mnogo toga da kažemo. Nas u Narodnom pozorištu, za razliku od opšteg mišljenja, ima preko sto manje od onog broja koji je ovde bio zacrtan i zamišljen za dobro, normalno i optimalno funkcionisanje Narodnog pozorišta. Ono što ćemo sigurno uraditi na prvom mestu, to je da ćemo voditi jednu vrlo pametnu i zaštitničku socijalnu politiku i da ćemo čuvati sve svoje zaposlene i sve svoje saradnike. Ne zato što smo mi neka dobrotovorna ustanova ili nešto slično, nego zato što u Narodnom pozorištu, po onoj staroj nomenklaturi, ima 232 zanimanja. Za više od 60 posto tih zanimanja, ne postoji škola kod nas. Da bi Narodno pozorište funkcionisalo na onaj način, na koji želimo da funkcioniše, na koji smo navikli mi i naša publika, ono mora da sačuva svoje ljude i svoje resurse. To znači da želimo da imamo visok umetnički nivo i ono na šta smo navikli našu publiku, a to su dve predstave dnevno – naglasio je Savić.
Na kraju obraćanja, on je čestitao svim ovogodišnjim dobitnicima na nagradama, a prisutnima se zahvalio što su došli da uveličaju ovu proslavu poručivši im da su uvek dobrodošli u Narodno pozorište.
U nastavku programa, dodeljena su brojna priznanja, među kojima i Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolju predstavu koja je ove godine pripala „Rodoljupcima“ Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana.
Po odluci Upravnog odbora Kuće, Plaketu Narodnog pozorišta u Beogradu povodom značajnih aktivnosti u radu Narodnog pozorišta ove godine su dobili prvakinja Drame Radmila Živković i Vojska Republike Srbije.
Nagradu za najbolja individualna premijerna umetnička ostvarenja u okviru repertoara Narodnog pozorišta dobili su Nela Mihailović (za ulogu Gospođe Zelenićke u predstavi "Rodoljupci") i Dejan Kolarov (za ulogu Dorijana Greja, u baletu „Slika Dorijana Greja“).  
Nagrada za vrhunska umetnička ostvarenja, odnosno za izuzetno značajan umetnički doprinos pripala je prvakinji ansambla Opere Suzani Šuvaković Savić, a Nagradu za izuzetan radni doprinos na preseljenju magacina, ravnopravno su dobili  majstor pozornice Zoran Mirić, dekorateri Bojan Antonijević, Emil Ahmetović, Ninoslav Stevanović, Dejan Radenković i grupa u Tehničkom sektoru dekorateri – transporteri.
Prema odluci upravnika Narodnog pozorišta, ove godine Srebrnjak Narodnog pozorišta za veliki lični doprinos radu Opere dobila je prvakinja Opere Olga Savović, dok je Pečat Narodnog pozorišta, koji se dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta, pripao prvaku Baleta Svetozaru Adamoviću.
Krunu svečanosti, kao i svake godine, predstavljala je dodela Nagrade „Raša Plaović“, za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama između dva Dana pozorišta, koju je ove godine dobio Slobodan Beštić za ulogu Tomasa Bernharda u predstavi „Moje nagrade“ T. Bernharda u režiji Maje Pelević.
U obrazloženju žirija, kojim je predsedavao Raško T. Jovanović, a članovi su bili Molina Udovički Fotez, Slavenko Saletović, Slavko Milanović i Boban Jevtić, ocenjeno je, između ostalog, da je Beštić sasvim osebujan glumac koji nema pogodnog primera za poređenje.
- U predstavi „Moje nagrade“, Beštić demonstrira svoj čisto dramski potencijal i moć upravo jednog sredstva; govorne radnje lišene bilo kakve pomoći sredstava neverbalnog izraza kakva stoje na raspolaganju glumcu u klišetiziranoj dramskoj predstavi. Uveren u svoje shvatanje glume koje zahteva neklišetiziran pristup stvaranja predstave, Beštić je, kao i Tomas Bernhard, nagrade i poricanja shvatio kao usputnu recepciju kulturnih arbitara koja ne sme da porekne znanje koje o glumačkoj umetnosti sticao i unapređivao tokov čitave svoje glumačke karijere. Dodeljujući Beštiću ovu nagradu, želimo da doprinesemo i afirmaciji jednog potpunijeg, celovitijeg, a nadasve posvećeničkog i visoko profesionalnog odnosa prema glumačkoj umetnosti kod nas – istaknuto je u obrazloženju žirija koje je pročitala dramaturškinja Molina Udovički Fotez.
Prestižno priznanje ovogodišnjem dobitniku (plaketa sa Plaovićevim likom i umetnička slika, delo akademskog slikara Dragana Gavrilovića) uručili su Molina Udovički Fotez i predstavnik Opštine Ub Ranko Rajišić.
Beštić je, zahvaljujući se na nagradi, u kratkom i veoma duhovitom govoru, u "bernhardovskom" stilu, naglasio da je zbog ovog priznanja, između ostalog, „morao sebi da nabavi odelo“, iako ga do sada nikada nije nosio jer se ono, kako je istakao, nikako ne uklapa u njegov koncept.
On je, takođe, istakao da je, kada je primio vest o nagradi, bio veoma srećan i ponosan, a srce mu je bilo puno, budući da je ovo bio prvi put da je za svoj rad dobio priznanje u Nacionalnom teatru.
Beštić se zahvalio članovima žirija, ljudima koji su ga predložili za ovo priznanje, direkciji Drame, Maji Pelević koja je imala poverenje da mu da ulogu i v.d. direktora Drame Željku Hubaču za njegov hrabar repertoarski koncept koji postaje veoma bitan za budućnost ove Kuće.
Dosadašnji dobitnici su Petar Banićević (1988, 2001), Lazar Ristovski (1989), Branislav Ciga Jerinić (1990), Branimir Brstina (1991), Petar Kralj (1992), Vera Čukić (1993), Ljuba Tadić (1994), Ksenija Jovanović (1995), Tihomir Arsić (1996), Dragan Mićanović (1997, 2004), Marko Nikolić (1998), Miodrag Mrgud Radovanović (1999), Mihailo Janketić (2000), Predrag Ejdus (2002), Tihomir Stanić (2003), Vladan Gajović (2005), Vlastimir Đuza Stojiljković (2006), Milan Gutović (2007), Boris Isaković (2008), Nikola Ristanovski (2009), Boris Komnenić (2010), Nataša Ninković (2011), Igor Đorđević (2012), Vojin Ćetković (2013) i Dara Džokić (2014).
Dan Narodnog pozorišta 22. novembar, ustanovljen je 1968. godine, prilikom obeležavanja stogodišnjice Nacionalnog teatra.
Naime, tog datuma, po novom kalendaru, pre 147. godina (1868) održana je prva predstava novoosnovanog Narodnog pozorišta - „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka u gostionici „Kod engleske kraljice“.
Prva predstava u novoj zgradi, „Posmrtna slava kneza Mihaila“ Đorđa Maletića izvedena je 30. oktobra 1869. godine.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

 

SPISAK OSTALIH NAGRADA:

Javne Pohvale za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2014/2015:

• Ansambl predstave „Kovači“
• Slobodan Beštić, prvak Drame
• Branko Vidaković, glumac
• Bojan Krivokapić, glumac
• Nebojša Kundačina, glumac
• Nenad Stojmenović, glumac
• Vanja Ejdus, glumica
• Jasmina Urošević, organizator u Drami
• Nemanja Konstantinović, organizator u Drami
• Aleksandra Rokvić, inspicijent u Drami
• Nataša Mijatović, poslovni sekretar Drame
• Maja Pelević, dramaturg
• Irena Popović Dragović, kompozitor
• Nikola Vujović, glumac
• Ivana Komarić, solista Baleta
• Paša Musić Popović, repetitor
• Margarita Čeromuhina, član baletskog ansambla
• Ljubiša Peković, baletski igrač
• Jasmina Trumbetaš Petrović, prvakinja Opere
• Snežana Savičić Sekulić, prvakinja Opere    
• Jadranka Jovanović, prvakinja Opere
• Janko Sinadinović, prvak Opere
• Dejan Maksimović, prvak Opere
• Vladislav Antonović, član Orkestra
• Ivana Stamatović, član Orkestra
• Miloš Nikolić, član Orkestra
• Vanja Đorđević, član Orkestra
• Vladimir Jovanović, član Orkestra
• Mladen Vasojević, član Orkestra
• Draško Janković, član Orkestra
• Ivan Debeljak, član Hora
• Zorana Kalapiš, član Hora
• Ivana Vidmar, član Hora
• Predrag Gligorić, član Hora
• Boris Babik, član Hora
• Đorđe Tomić, član Hora
• Tamara Dojković, član Hora
• Maja Janušić, član Hora
• Dalibor Marković, stolar
• Zoran Stanojević, bravar
• Goran Kojić, rekviziter
• Goran Simić, rekviziter
• Nebojša Đekić, rekviziter
• Dušan Janić, rekviziter
• Jela Bošković, šef muške krojačnice
• Snežana Ignjatović, šef ženske krojačnice
• Dragan Antić, zamenik šefa muške garderobe
• Danijela Obradović Ilić, glavni likvidator
• Mikojan Bezbradica, istraživač dokumenata i arhive i urednik veb sajta
• Vuk Miletić, producent za međunarodnu saradnju
• Ozren Ognjenović, glavni majstor održavanja mašinskih postrojenja

„Zlatne značke“ članovima Kuće za 20 godina rada:

• Daniela Kuzmanović Pavlović, glumica
• Anđelka Milivojević Tadić, glumica
• Ana Rupčić, prvakinja Opere
• Aleksandra Angelov, prvakinja Opere
• Ivana Radošević, solista Baleta
• Goran Stanić, solista Baleta
• Lidija Pavlović, član ansambla Baleta
• Irena Zbornik, član ansambla Baleta
• Vladislav Antonović, član Orkestra
• Srđan Đaković, član Orkestra
• Miodrag Matić, član Orkestra
• Tamara Dojković, član Hora
• Ivana Živadinović, član Hora
• Suada Agović, krojač muških kostima         
• Gordana Mitić, garderober ženske obuće
• Miladin Pavićević, garderober muške garderobe
• Nebojša Đekić, rekviziter
• Goran Simić, rekviziter
• Nevenko Radanović, dekorater
• Goran Živojinović, dekorater–transporter
• Milanka Velimirović, viši referent obračuna zarada zaposlenih
• Srđan Dimitrieski, portir
• Sandra Borović, portir
• Dejan Đorđević, mehaničar KGH
• Dejan Filipović, elektromehaničar-automatičar
• Zoran Janković, glavni majstor održavanja elektropostrojenja
• Dragana Simidžić, higijeničar

Članovi Narodnog pozorišta u Beogradu koji odlaze u penziju:

• Duška Dragičević, prvakinja Baleta
• Svetozar Adamović, prvak Baleta
• Olga Savović, solista Opere
• Zoran  Vesić, član Orkestra
• Miodrag Govedarica, član Hora
• Slaviša Živadinović, krojač muških kostima
• Jovanka Grbić, krojač muških kostima
• Marija Dimitrijević, glavni frizer-vlasuljar
• Tomislav Vladisavljević, garderober muške obuće
• Miodrag Đorđević, dekorater na pozornici
• Milosav Ilić, radnik FTPPO
• Milan  Špijunović, glavni majstor mašinskih postrojenja
• Milan Vujko, ložač