СВЕЧАНИМ ПРОГРАМОМ НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ПРОСЛАВИЛО 147. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Свечаним програмом, у режији Балша Ђога, у оквиру којег су додељена годишња признања за уметничке и радне резултате, Народно позориште у Београду прославило је у недељу 22. новембра 147. рођендан.
Увод у прославу започео је пројекцијом документарног филма, аутора Петра Антоновића, у којем је сликом дочарано све оно што је на уметничком плану урађено у протеклих годину дана.
Као и сваке године, у оквиру програма који су овај пут водили Калина Ковачевић и Бојан Кривокапић, презентован је и мали подсетник везан за најбитнија дешавања у претходној сезони у којој је, поред представа са редовног репертоара и бројних гостовања, изведено 12 премијера и једна премијерна обнова.
У питању су "Пут у Дамаск", "Чудо у Шаргану", "Родољупци", "Моје награде", "Бела кафа", "На дну", "Прах", (драма) "Слика Доријана Греја", минијатуре "Ћелава певачица" и "Они", у оквиру програма „Млади кореографи“, (балет) "Меланхолични снови грофа Саве Владиславића", "Чаробна фрула" и премијерна обнова "Саломе." (опера).
Представе су учествовале на домаћим и иностраним фестивалима и смотрама као што су Фестивал праизведби у Алексинцу; Позоришни маратон у Сомбору, 12. Међународни фестивал глумца у Никшићу, Интернационални фестивал класичног театра у Араду, 41. Музички фестивал у Крајови, Фестивал „Сарајевска зима“, Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу, Позоришни фестивал „Театар у једном дејству“ у Младеновцу, Нушићеви дани у Смедереву и Буцини дани у Александровцу, Театар фест „Петар Кочић“ у Бањалуци, МНТ ФЕСТ у Скопљу, Дани Зорана Радмиловића у Зајечару, Вршачка позоришна јесен, Сусрети позоришта Босне и Херцеговине у Брчко дистрикту, Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну, ИНФАНТ у Новом Саду, Фестивал интернационалног алтернативног театра у Подгорици, Борини дани у Врању, Интернационални фестивал античке грчке драме на Кипру и Интернационални фестивал „Елена Теодорини“ у Крајови.
Ни ове године нису изостала признања и награде; Народно позориште у Београду добитник је Награде „Музика класика“ у категорији Организатор године, као и угледног признања за 2015. годину познате туристичке организације TripAdvisor из Велике Британије, док је веб сајт Народног позоришта проглашен за најбољи српски сајт у категорији "Живот", по избору редакције часописа PC PRESS.
Према гласовима публике, на Фестивалу праизведби у Алексинцу, "Бизарно" је проглашено за најбољу представу, а "Народни посланик" је победник 32. фестивала „Нушићеви дани“ у Смедереву.
Првакиња Драме, Радмила Живковић, добитница је Нушићеве награде за животно дело глумцу-комичару, примадона Бисерка Цвејић Награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело, сопран Светлана Бојчевић Цицовић Награде за животно дело Удружења музичких уметника Србије, а глумица Нада Шаргин је лауреат Награде "Петар Банићевић".
На Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, Љиљана Благојевић и Небојша Кундачина су проглашени за најбољу глумицу и глумца, Слобода Мићаловић Ћетковић добитница је Награде „Витез од Чарапаније“, а Небојша Дугалић је добитник годишње глумачке Награде УДУС-а „Милош Жутић“.
Нела Михаиловић добитница је Награде за глумицу вечери на 20. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“. На овој манифестацији, исто признање освојила је и Анастасиа Мандић. Сценограф Борис Максимовић добитник је признања "Златни беочуг" за трајни допринос култури града Београда.
Првакиња Драме Наташа Нинковић, првакиња Балета Мила Драгичевић, солиста Опере Александар Стаматовић и првакиња Балета у пензији и педагог Зоја Беголи, добитници су „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије.
За улогу Цмиље у представи "Чудо у Шаргану", Хана Селимовић је проглашена за најбољу глумицу XVIII Театар феста "Петар Кочић", у Бањалуци, а првак Драме Танасије Узуновић је добитник Плакете “Витез српске глуме”. Сопран Јасмина Трумбеташ Петровић је добитница Награде УМУС-а за најбољи концерт у сезони, а Теодора Спасић, солисткиња Балета, лауреат је Награде "Радомир Вучић".
На Фестивалу праизведби у Алексинцу, за представу „Бизарно“, Жељку Хубачу је припала Награда за најбољи драмски текст, Игор Ђорђевић је проглашен за најбољег глумца фестивала, Сузана Лукић је добила Специјалну награду, а Снежана Тришић Награду за најбољу режију. Њен колега, Милан Нешковић добио је Награду "Љубомир Муци Драшкић" за режију представе “Бела кафа”.
За представу "Моје награде“, на Фестивалу монодраме и пантомиме, Златна колајна "Маја Димитријевић" за монодраму додељена је Слободану Бештићу, док је „Златно зрно“, за најбоље глумачко остварење Фестивала „Буцини дани“, припало Борису Комненићу.
Солисти Балета Дејан Коларов и Игор Пастор, добитници су Награде „Наташа Бошковић“, а Вања Ејдус је добитница Награде "Зоранов брк" на 24. Данима Зорана Радмиловића. Добитник Награде „Петар Банићевић“ је Павле Јеринић, као и Награде „Томислав Пејчић“ за најбољег младог глумца на XXIII Фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“.
На 12. Међународном фестивалу глумца у Никшићу, Игор Ђорђевић и Никола Вујовић добили су Gran pri за најбољи партнерски однос на сцени.
У току прошле обележено је и неколико јубилеја: Пучинијева опера "Мадам Батерфлај" прославила је 30. рођендан у режији Дејана Миладиновића; двоструки јубилеј, десет година од премијере и 150. извођење, обележио је балет "Ко то тамо пева", а Нушићев "Покојник“ и комад "Играјући жртву" браће Пресњаков, изведени су 50-ти пут. Такође, прослављено је и 200-то извођење “Велике драме” Синише Ковачевића, 100-то извођење представе „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, 10 година од премијере Гогољеве „Женидбе" и две деценије од премијере представе „Тесла или прилагођавање анђела".
Народно позориште је наставило да негује сарадњу са домаћим и иностраним театрима -  у Опери и Балету гостовали су реномирани уметници из иностранства, а отворена су и врата балетским уметницима кроз пројекат „Млади кореографи“.
Ни Музеј Народног позоришта није заостајао са активностима. Организоване су изложбе "Дарови и дародавци", као и прва међународна изложба, остварена у сарадњи са Архивом Србије и Архивом Републике Словеније, о композитору и диригенту Даворину Јенку, а у току је поставка "Балети Петра Иљича Чајковског на сцени Народног позоришта у Београду".
У Музеју су редовно одржавани и уобичајени тематски циклуси: „Сусрети“, „Промоције“, „Концерти“, „Сећања“, „Јубилеји“, „Трибине“, „Школски час“, „Представљамо младе“, „Разговори“, „Предавања“, „Из ризнице Опере Народног позоришта“, „Читалиште – позориште“ и „Отворена врата“. У току прошле сезоне, за иностране туристе са речних крузера, уведени су обиласци Позоришта и Музеја са пригодним концертом у извођењу полазника Оперског студија „Борислав Поповић“. И ове године, Музеј Народног позоришта је био активни учесник Културно-туристичке манифестације "Дани европске баштине" и традиционалне Ноћи музеја.
Нажалост, период од прошлог Дана позоришта ћемо памтити и по томе што су нас заувек напустили: драматург Зоран Раичевић, првакиња Опере Милица Миладиновић, глумац Павле Минчић, продуцент - организатор Љиљана Миловановић, драматург и редитељ др Миленко Мисаиловић, примабалерина Јованка Бјегојевић и првак опере Сергеј Дубровин.
Обраћајући се присутнима, в.д. управника Дејан Савић оценио је да је Народно позориште у претходних годину дана остварило веома запажене резултате, а потом се осврнуо и на „ружну кампању, у време Дана позоришта, по медијима“.
- То писмо, за које се не зна ко га је написао, али кад сам га прочитао и кад сам видео ко су потписници и ко је то објавио, одмах ми је било јасно да је то део једне лоше покривене политичке кампање у којој Народно позориште не може и не сме да учествује. То је свима нама, овде у позоришту, добро јасно. Неки би хтели да се успут очешу о Народно позориште јер су чули да оно одлично ради, добро функционише, има своје ресурсе, своје позитивне билансе, рачун у плусу, па не би било лоше да се и то узме. Наравно, није то тема и неће ни бити, јер оно што би те људе и све оне „забринуте“, требало да забрине је то што ми у нашој култури немамо и даље један јасан план, немамо формулисану културну политику и стратегију културног развоја. Имамо Закон о култури који се примењује како је коме згодно, имамо проблема у многим институцијама културе, имамо проблема са уметничким удружењима.... Иако нам се култура последњих неколико година урушава и пропада, иако многе наше колеге живе на рубу егзистенције они се сад, наводно, брину за Народно позориште које ту стоји као перјаница, захваљујући нашем раду и труду овде и нашој публици. Не треба нам та брига, она нам, заиста, није потребна – поручио је Савић и оценио да Народно позориште има своје резултате којима одскаче од такве једне сиве и лоше слике у српској култури бар два, три копља изнад.
- Нико се не граби за позиције и место у Народном музеју, за Музеј савремене уметности, Филмски центар Србије и многе друге институције културе које су у проблемима, него је згодно закачити се за Народно позориште којје има успехе, потенцијале, могућности и што је најважније има резултате. Моја законска обавеза је да седим и да будем на овом месту и да радим најбоље што знам и најбоље што умем све док Влада Републике Србије не одреди наследника на овој функцији. То ми и јесте циљ, а у оквиру тога подразумева се и држање Народног позоришта што даље од политичких и политикантских утицаја, интересних и клановских сфера и групација које би хтеле да Народно позориште начине другачијим од онога какво је сада. Никога не брине ни ситуација у Београдској филхармонији где в.д. стање траје шест месеци дуже него код нас или што је тамо бивши директор био осам година, сам се хвалио тиме, у вд. стању, а од тога две године у оставци, па је опет водио ту кућу.  Ја ћу се са овог места повући оног тренутка када ме разреши Влада Републике Србије без речи, нећу позвати ни академике, ни угледне културне раднике, ни медије нити било кога да ме брани и штити. Ја сам човек који има своју професију, свој став и тај став браним. У својој професији се сматрам, не по свом, него мишљењу других, за европског стручњака и мени није проблем да се са њом бавим – рекао је Савић
Према његовим речима, запослене у Националном театру у наредној години чекају озбиљни захвати техничке природе који се тичу Закона о јавним службама и смањења броја запослених, односно платних разреда и каталогизације радних места
-То је доста осетљива тема и око ње ћемо ми имати много тога да кажемо. Нас у Народном позоришту, за разлику од општег мишљења, има преко сто мање од оног броја који је овде био зацртан и замишљен за добро, нормално и оптимално функционисање Народног позоришта. Оно што ћемо сигурно урадити на првом месту, то је да ћемо водити једну врло паметну и заштитничку социјалну политику и да ћемо чувати све своје запослене и све своје сараднике. Не зато што смо ми нека добротоворна установа или нешто слично, него зато што у Народном позоришту, по оној старој номенклатури, има 232 занимања. За више од 60 посто тих занимања, не постоји школа код нас. Да би Народно позориште функционисало на онај начин, на који желимо да функционише, на који смо навикли ми и наша публика, оно мора да сачува своје људе и своје ресурсе. То значи да желимо да имамо висок уметнички ниво и оно на шта смо навикли нашу публику, а то су две представе дневно – нагласио је Савић.
На крају обраћања, он је честитао свим овогодишњим добитницима на наградама, а присутнима се захвалио што су дошли да увеличају ову прославу поручивши им да су увек добродошли у Народно позориште.
У наставку програма, додељена су бројна признања, међу којима и Награда Народног позоришта у Београду за најбољу представу која је ове године припала „Родољупцима“ Јована Стерије Поповића, у режији Андраша Урбана.
По одлуци Управног одбора Куће, Плакету Народног позоришта у Београду поводом значајних активности у раду Народног позоришта ове године су добили првакиња Драме Радмила Живковић и Војска Републике Србије.
Награду за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта добили су Нела Михаиловић (за улогу Госпође Зеленићке у представи "Родољупци") и Дејан Коларов (за улогу Доријана Греја, у балету „Слика Доријана Греја“).  
Награда за врхунска уметничка остварења, односно за изузетно значајан уметнички допринос припала је првакињи ансамбла Опере Сузани Шуваковић Савић, а Награду за изузетан радни допринос на пресељењу магацина, равноправно су добили  мајстор позорнице Зоран Мирић, декоратери Бојан Антонијевић, Емил Ахметовић, Нинослав Стевановић, Дејан Раденковић и група у Техничком сектору декоратери – транспортери.
Према одлуци управника Народног позоришта, ове године Сребрњак Народног позоришта за велики лични допринос раду Опере добила је првакиња Опере Олга Савовић, док је Печат Народног позоришта, који се додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта, припао прваку Балета Светозару Адамовићу.
Круну свечаности, као и сваке године, представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, коју је ове године добио Слободан Бештић за улогу Томаса Бернхарда у представи „Моје награде“ Т. Бернхарда у режији Маје Пелевић.
У образложењу жирија, којим је председавао Рашко Т. Јовановић, а чланови су били Молина Удовички Фотез, Славенко Салетовић, Славко Милановић и Бобан Јевтић, оцењено је, између осталог, да је Бештић сасвим осебујан глумац који нема погодног примера за поређење.
- У представи „Моје награде“, Бештић демонстрира свој чисто драмски потенцијал и моћ управо једног средства; говорне радње лишене било какве помоћи средстава невербалног израза каква стоје на располагању глумцу у клишетизираној драмској представи. Уверен у своје схватање глуме које захтева неклишетизиран приступ стварања представе, Бештић је, као и Томас Бернхард, награде и порицања схватио као успутну рецепцију културних арбитара која не сме да порекне знање које о глумачкој уметности стицао и унапређивао токов читаве своје глумачке каријере. Додељујући Бештићу ову награду, желимо да допринесемо и афирмацији једног потпунијег, целовитијег, а надасве посвећеничког и високо професионалног односа према глумачкој уметности код нас – истакнуто је у образложењу жирија које је прочитала драматуршкиња Молина Удовички Фотез.
Престижно признање овогодишњем добитнику (плакета са Плаовићевим ликом и уметничка слика, дело академског сликара Драгана Гавриловића) уручили су Молина Удовички Фотез и представник Општине Уб Ранко Рајишић.
Бештић је, захваљујући се на награди, у кратком и веома духовитом говору, у "бернхардовском" стилу, нагласио да је због овог признања, између осталог, „морао себи да набави одело“, иако га до сада никада није носио јер се оно, како је истакао, никако не уклапа у његов концепт.
Он је, такође, истакао да је, када је примио вест о награди, био веома срећан и поносан, а срце му је било пуно, будући да је ово био први пут да је за свој рад добио признање у Националном театру.
Бештић се захвалио члановима жирија, људима који су га предложили за ово признање, дирекцији Драме, Маји Пелевић која је имала поверење да му да улогу и в.д. директора Драме Жељку Хубачу за његов храбар репертоарски концепт који постаје веома битан за будућност ове Куће.
Досадашњи добитници су Петар Банићевић (1988, 2001), Лазар Ристовски (1989), Бранислав Цига Јеринић (1990), Бранимир Брстина (1991), Петар Краљ (1992), Вера Чукић (1993), Љуба Тадић (1994), Ксенија Јовановић (1995), Тихомир Арсић (1996), Драган Мићановић (1997, 2004), Марко Николић (1998), Миодраг Мргуд Радовановић (1999), Михаило Јанкетић (2000), Предраг Ејдус (2002), Тихомир Станић (2003), Владан Гајовић (2005), Властимир Ђуза Стојиљковић (2006), Милан Гутовић (2007), Борис Исаковић (2008), Никола Ристановски (2009), Борис Комненић (2010), Наташа Нинковић (2011), Игор Ђорђевић (2012), Војин Ћетковић (2013) и Дара Џокић (2014).
Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице Националног театра.
Наиме, тог датума, по новом календару, пре 147. година (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.
Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

 

СПИСАК ОСТАЛИХ НАГРАДА:

Јавне Похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2014/2015:

• Ансамбл представе „Ковачи“
• Слободан Бештић, првак Драме
• Бранко Видаковић, глумац
• Бојан Кривокапић, глумац
• Небојша Кундачина, глумац
• Ненад Стојменовић, глумац
• Вања Ејдус, глумица
• Јасмина Урошевић, организатор у Драми
• Немања Константиновић, организатор у Драми
• Александра Роквић, инспицијент у Драми
• Наташа Мијатовић, пословни секретар Драме
• Маја Пелевић, драматург
• Ирена Поповић Драговић, композитор
• Никола Вујовић, глумац
• Ивана Комарић, солиста Балета
• Паша Мусић Поповић, репетитор
• Маргарита Черомухина, члан балетског ансамбла
• Љубиша Пековић, балетски играч
• Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња Опере
• Снежана Савичић Секулић, првакиња Опере    
• Јадранка Јовановић, првакиња Опере
• Јанко Синадиновић, првак Опере
• Дејан Максимовић, првак Опере
• Владислав Антоновић, члан Оркестра
• Ивана Стаматовић, члан Оркестра
• Милош Николић, члан Оркестра
• Вања Ђорђевић, члан Оркестра
• Владимир Јовановић, члан Оркестра
• Младен Васојевић, члан Оркестра
• Драшко Јанковић, члан Оркестра
• Иван Дебељак, члан Хора
• Зорана Калапиш, члан Хора
• Ивана Видмар, члан Хора
• Предраг Глигорић, члан Хора
• Борис Бабик, члан Хора
• Ђорђе Томић, члан Хора
• Тамара Дојковић, члан Хора
• Маја Јанушић, члан Хора
• Далибор Марковић, столар
• Зоран Станојевић, бравар
• Горан Којић, реквизитер
• Горан Симић, реквизитер
• Небојша Ђекић, реквизитер
• Душан Јанић, реквизитер
• Јела Бошковић, шеф мушке кројачнице
• Снежана Игњатовић, шеф женске кројачнице
• Драган Антић, заменик шефа мушке гардеробе
• Данијела Обрадовић Илић, главни ликвидатор
• Микојан Безбрадица, истраживач докумената и архиве и уредник веб сајта
• Вук Милетић, продуцент за међународну сарадњу
• Озрен Огњеновић, главни мајстор одржавања машинских постројења

„Златне значке“ члановима Куће за 20 година рада:

• Даниела Кузмановић Павловић, глумица
• Анђелка Миливојевић Тадић, глумица
• Ана Рупчић, првакиња Опере
• Александра Ангелов, првакиња Опере
• Ивана Радошевић, солиста Балета
• Горан Станић, солиста Балета
• Лидија Павловић, члан ансамбла Балета
• Ирена Зборник, члан ансамбла Балета
• Владислав Антоновић, члан Оркестра
• Срђан Ђаковић, члан Оркестра
• Миодраг Матић, члан Оркестра
• Тамара Дојковић, члан Хора
• Ивана Живадиновић, члан Хора
• Суада Аговић, кројач мушких костима         
• Гордана Митић, гардеробер женске обуће
• Миладин Павићевић, гардеробер мушке гардеробе
• Небојша Ђекић, реквизитер
• Горан Симић, реквизитер
• Невенко Радановић, декоратер
• Горан Живојиновић, декоратер–транспортер
• Миланка Велимировић, виши референт обрачуна зарада запослених
• Срђан Димитриески, портир
• Сандра Боровић, портир
• Дејан Ђорђевић, механичар КГХ
• Дејан Филиповић, електромеханичар-аутоматичар
• Зоран Јанковић, главни мајстор одржавања електропостројења
• Драгана Симиџић, хигијеничар

Чланови Народног позоришта у Београду који одлазе у пензију:

• Душка Драгичевић, првакиња Балета
• Светозар Адамовић, првак Балета
• Олга Савовић, солиста Опере
• Зоран  Весић, члан Оркестра
• Миодраг Говедарица, члан Хора
• Славиша Живадиновић, кројач мушких костима
• Јованка Грбић, кројач мушких костима
• Марија Димитријевић, главни фризер-власуљар
• Томислав Владисављевић, гардеробер мушке обуће
• Миодраг Ђорђевић, декоратер на позорници
• Милосав Илић, радник ФТППО
• Милан  Шпијуновић, главни мајстор машинских постројења
• Милан Вујко, ложач