Свечаном академијом Народно позориште у Београду прославило 150 година постојања

Свечаном академијом која је 22. новембра одржана на Великој сцени, у оквиру које су додељена годишња признања за уметничке и радне резултате, уз подсећања на богат историјат и великане Куће, обележено је 150 година постојања и успешног деловања Народног позоришта у Београду, једне од најстаријих културно-уметничких институција у Србији. 

Програм прославе, у режији Иване Драгутиновић Маричић, (драматург Молина Удовички) а који су, уз балетску игру Дејана Коларова, водили драмски уметници Љиљана Благојевић и Миленко Павлов, отворен је подсетником на најзначајније догађаје из претходних 150 година, а који су започели 22. новембра 1868. године, када је у гостионици „Код енглеске краљице“, изведена прва представа Народног позоришта – „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака.

Непуних годину дана касније, 30. октобра 1869. године, представом  „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића, свечано је отворена зграда Народног позоришта.

Одуживањем успомени на позоришног добротвора и иницијатора подизања зграде, кнеза Михаила, Народно позориште је на најприкладнији начин отпочело рад у новом, за ондашње прилике велелепном здању. Указом, за првог управника постављен је Јован Ђорђевић, а уз њега из Српског народног позоришта са одушевљењем долази и половина глумачког ансамбла у престоницу.

Од самог почетка Народно позориште неговало је репертоар који су чинила дела великих светских писаца, од антике до савременог доба. Али,  оснивање националног театра подстакло је у великој мери и домаће драмско стваралаштво. Преко стопедесет комада домаћих писаца изведено је у првих неколико година.

С једне стране то су биле трагедије инспирисане темама из средњевековне и новије историје, а с друге, комади из сеоског живота с певањем. Многи од њих нису издржали суд времена. Али, многе од ових комада написали су писци које данас сматрамо нашим класицима, а међу њима су Ђура Јакшић, Лаза Костић, Јован Стерија Поповић, Коста Трифковић, Јоаким Вујић, Милован Глишић, Јанко Веселиновић,Милутин Бојић,  Славољуб Стефановић, Бора Станковић, Симо Матавуљ, Светозар Ћоровић, Војислав Јовановић Марамбо, Иво Војновић, Петар Кочић, Алекса Шантић, Стеван Сремац.... и свакако, и пре свих, најстарији стални члан Народног позоришта – Бранислав Нушић.

Једно време је био управник, потом драматург, а свих стопедесет година, како је истакнуто на прослави, наш стални, кућни писац. Прву премијеру на сцени Народног позоришта је имао 30.марта 1889 – „Протекцију“, а последњу, за сад, 19. јануара ове године, комедију „Ожалошћена породица“.

Иначе, мање је познато да је Нушић био и писац либрета за прву српску оперу „На уранку“ композитора Станислава Биничког чија је премијера на Великој сцени била 20.децембра 1903. године.

На самом почетку формирања Народног позоришта основани су и, како се тада називало, свирачки и певачки збор. Први Орекестар имао је само 12 чланова и често је свирао у паузама између чинова представа. Наравно, када су „комади из народног живота са певањем“ постали све популарнији код публике, улога Оркестра и Хора је бивала све значајнија.

За многе успехе тих представа, била је значајна композиторска и диригентска делатност Даворина Јенка. Утирући пут националној опери Јенко је компоновао музику за Милоову оперету у три чина "Врачара" и њена премијера 21. јануара 1882. године се сматрала званичним рођенданом музичке гране Народног позоришта.

У годинама до Првог светског рата повремено су се изводиле опере из страног репертоара које је београдска публика врло радо слушала и гледала: „Кавалерија Рустикана“, „Пајаци“, „Продана невеста“, „Трубадур“....

Тада, у то време, оперске представе још увек су певали глумци-певачи. Редитељи представа, такође, су били глумци, а уметност режије добила је своје право место у театру тек током 20. века. Тек развојем уметности режије, представе постају оригинални интерпретативни подухвати и тек тада се и ликовно опремају свака за себе.

У оквиру овог малог подсетника, водитељи су, с поштовањем и захвалношћу, поменули најзначајније глумице и глумце из почетног периода Народног позоришта, а међу којима су били Милка Гргурова, Марија Јеленска, Јулка Јовановић, Мара Гргурова, Љубица Коларевићка, Адам Мандровић, Алекса Бачвански, Нестор Недељковић, Тоша Марковић, Алекса Савић, Тоша Јовановић, Милош Цветић, Милорад Гавриловић, Ђура Рајковић, Светислав Динуловић, Илија Станојевић Чича, Љубомир Станојевић, Сава Тодоровић, Вела Нигринова, Марија Цветић, Емилија Поповић, Зорка Тодосић, Софија Цоца Ђорђевић, Јелена Милутиновић, Марија Таборска, Теодора Арсеновић, Живана Жанка Стокић, Драга Спасић, Веља Миљковић, Добрица Милутиновић, Пера Добриновић, Богобој Руцовић, Војислав Турински, Витомир Богић, Божидар Шапоњић, Драгољуб Гошић...

После Првог светског рата и Октобарске револуције у Београд су дошли уметници  из  Совјетског Савеза, школовани оперски певачи који су у великој мери допринели развоју Опере Народног позоришта - Ксенија Роговска, Софија Драусаљ, Евгенија Ваљани, Лав Зиновјев, Павле Холотов, Борис Попов, Евгеније Јурењев...     

Прва представа новоформираног ансамбла Опере била је премијера Пучинијеве „Мадам Батерфлај“, 11.фебруара 1920. године, којом је дириговао први директор оперског сектора – Станислав Бинички.

Многи управо овај датум сматрају рођенданом наше Опере, јер од тад почиње период  континуираног оперског ставаралаштва у Народном позоришту.

Велики одзив публике, представљао је огроман подстрек ансамблу за интензиван и предан рад. Наредних сезона на репертоару су били Верди, Росини, Пучини, Бизе, Сен.Санс, Масне, Чајковски, Римски-Корсаков, Бородин, Мусоргски, Дворжак, Сметана, Офенбах, Гуно, Моцарт, Бетовен, Вагнер, Штраус...

Са друге стране, у домаћем оперском репертоару најзначајније успехе постигли су српски композитори Петар Коњовић, Стеван Христић и Петар Крстић, и хрватски Јаков Готовац и Иван Племенити Зајц, а као значајни диригенти издвојили су се Ловро Матачић, Иван Брезовшек, Алфред Пордес, Предраг Милошевић и Стеван Христић.

Временом, солисти Народног позоришта почели су да преузимају репертоар од својих руских колега, па се са оперске сцене, зачуо и наш језик. Солистички оперски подмладак израстао је спонтано од младих људи, школованих у Паризу, Бечу, Прагу, Темишвару..., а који су се са ентузијазмом посвећивали оперском певању - Анита Мезетова, Бахрија Нури-Хаџић, Зденка Зикова, Меланија Бугариновић, Јелена Ловшинска, Надежда Стајић, Злата Дунђерац, Јосип Ријавец, Владета Поповић, Александар Маринковић, Слободан Малбашки, Душан Ђорђевић, Крста Ивић, Милан Пихлер, Станоје Јанковић, Никола Цвејић, Жарко Цвејић, Василије Шумски.... од којих су неки остварили и значајне интернационалне солистичке каријере.

Руски уметници били су пресудни и за оснивање и стасавање ансамбла Балета, пре свих Јелена Пољакова и Клавдија Исаченко. Балет је тада, као и у већини европских националних театара, био саставни део Опере.

Јелена Пољакова, први шеф ансамбла, иначе класична примабалерина, поставила је прву человечерњу балетску представу у Народном позоришту – „Шчелкунчик“, Петра Иљича Чајковског, 22. јануара 1923. године.

Иако, у том тренутку, када има своју прву представу, Балет броји само 22 члана, у марту исте године излази друга целовечерња премијера коју су чинили балети „Сифилде“, на музику Шопена и „Шехерезада“ на музику Римског-Корсакова.

Оба су била из кореографског опуса Михаила Фокина, чија је уметност у великој мери утицала на ренесансу балета у западној Европи.

У наредном периоду, Балет је континуирано настављао да из сезоне у сезону ствара нове представе и има једну или две премијере годишње. „Копелија“, „Лабудово језеро“, „Жизела“ и „Зачарана лепотица“  су били први велики класични балети које је публика имала прилику да види у наредних неколико година.

Јелена Пољакова наступала је као солисткиња интерпретирајући главне улоге у тим балетима, а потом се интензивно посветила педагошком раду. Из школе, која је носила њено име и постојала у Београду до Другог светског рата, изашли су велики балетски уметници.

Прва српска балерина која је већ 1926. године играла главну улогу Сванилде у балету „Копелија“, била је Наташа Бошковић. Београдска публика дочекала ју је са одушевљењем, а критика похвално оценила и наговестила јој велику балетску каријеру. Бошковићева је била дугогодишња првакиња Балета Народног позоришта и остварила је изузетну интернационалну каријеру и као балерина и као балетски педагог, речено је, између осталог, на овој свечаности.

Након тога, на сцени се, са директорима Опере (Јасмина Трумбеташ Петровић), Балета (Константин Костјуков), Технике (Малиша Ђурашиновић), извршном директорком Јасмином Зотовић, која привремено обавља функцију директора Драме и десетак сарадника, појавила вршилац дужности управника Народног позоришта у Београду Ивана Вујић коју је Влада Републике Србије именовала на то место дан раније, после једномесечне кризе чији је епилог био разрешење Дејана Савића. 

Поздравивши присутне, међу којима су били министар културе и информисања Владан Вукосављевић, представници Владе Републике Србије и дипломатског кора, госпођа Вујић је, у кратком говору, казала да је веома почаствована што стоји „на овом месту данас, на 150 рођендан, наше највеће, најдуготрајније културне и просветитељске институције“.  

„Бескрајно сам захвална на задатку да сарађујем са више од хиљаду вредних сарадника и да сваке вечери радимо за око хиљаду гледалаца. Рећи ћу само једну реченицу: није довољно само волети позориште, њему треба бескрајно служити“, казала је Ивана Вујић коју је публика наградила снажним аплаузом.

Потом је, уз филмски запис Петра Антоновића, презентован мали подсетник у вези са најзначајнијим дешавањима у претходној сезони у којој је, поред представа са редовног репертоара и бројних гостовања, изведено 12 премијера. 

Драма је остварила седам премијера - то су представе „Ожалошћена породица“,  „Деведесете“,  „Дом Бернарде Албе“,  „Боливуд“,  „Плуто“, у копродукцији са Националним театром у Атини,  „Топографија раја“, у копродукцији са чувеним Драматеном и још неколико европских позоришта и на самом почетку ове сезоне „Балкански шпијун“.

Оперски ансамбл извео је три премијере – „Дон Ђованија“,  у копродукцији са Опером и театром Мадленианум, „Андреа Шенијеа“, док је премијерно обновљена чувена представа „Пепељуга“.

Балет је имао две премијере – „Евгеније Оњегин“ и „Хазарски речник – Ловци на снове“, у копродукцији са Опером и театром Мадленианум.

У периоду између два Дана позоришта, наше представе учествовале су на више домаћих и иностраних фестивала, на којима су освојене бројне награде.

„Царство мрака“ је била најбоља представа на трећем Театарском фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу, а на истој манифестацији, Хана Селимовић је добила Награда за најбољу глумицу, а Олга Одановић Награду за глумачко остварење.

Представа „Царство небеско - Епика балканика“  добила је Стеријину награду Округлог стола критике „Дејан Пенчић Пољански“ на 63. Стеријином позорју, редитељу Јернеју Лоренцију припала је Награда редакције новосадског листа „Дневник″ за уметничко остварење.

Бојан Жировић је за улогу у истој представи добио Стеријину награду за глумачко остварење, Кармина Шилец – Стеријину награду за оригиналну сценску музику, Грегор Луштек – Стеријину награду за сценски покрет, а Матиц Старина – Специјалну Стеријину награду за драматургију.

„Ожалошћена породица“ је добила Награду публике за најбољу представу. на 35. „Нушићевим данима“ у Смедереву и Награду „Милан Миња Обрадовић" за најбољу продукцију позоришне представе изведене на петом Позоришном фестивалу „Буцини дани" у Александровцу.

На Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић'' у Пожаревцу, Саша Торлаковић је добио две награде - Глумац вечери и Награда за најбоље глумачко остварење, док му је на петом Позоришном фестивалу „Буцини дани" припала Награда за најбоље глумачко остварење

Нела Михаиловић је била Глумица вечери на 35. „Нушићевим данима“, Вања Ејдус је добила Награду за глумачку бравуру на петом Позоришном фестивалу „Буцини дани", док је Даница Максимовић, одлуком жирија публике, на 23. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“, проглашена за глумицу вечери.

„Балкански шпијун“ је на 27. „Данима Зорана Радмиловића“ у Зајечару добио Награду за најбољу представу по оцени публике, а Нела Михаиловић – „Зоранов брк“.

На 47. Фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, Андраш Урбан је добио Статуету „Ћуран“ за најбоље редитељско остварење за представу „Сумњиво лице“, а међу награђенима су и Никола Вујовић (Награда „Никола Милић“ за најбољу епизодну улогу),  Сузана Лукић (Награда за најбољу младу глумицу)  и Ирена Драговић (Награда за најбољу музику).

У претходних годину дана награде су освојили и Предраг Ејдус (Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе), Марко Николић (Златна медаља за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима), Јагош Марковић (Нушићева награда за афирмацију драмске класике за 2018. годину), Наташа Нинковић (Награда „Жанка Стокић"), Андраш Урбан (Награда за режију „Бојан Ступица" за представу „Родољупци"), Милош Ђорђевић (Награда „Љубинка Бобић“), Олга Одановић (Награда „Раша Плаовић"), Слободан Бештић (Награда „Витомир Богић" за најуспешније радиофонско глумачко остварење у протеклој сезони), Небојша Кундачина (Награда „Златни беочуг), Бојан Кривокапић (Награда „Петар Банићевић“), Југ Радивојевић (Награда стручног и жирија публике на Театар фесту у Добоју) и Нада Шаргин (Глумица треће вечери „Виминацијум феста" у Пожаревцу).

Међу награђенима су и Јадранка Јовановић (Награда „Браћа Карић“ у области културе и уметности. Национално признање „Капетан Миша Анастасијевић“ за афирмацију српске музике и уметности у свету), Милка Стојановић (Изузетна Вукова награда), Дејан Савић (Вукова награда), Ђорђе Павловић (Награда града Београда за музичко стваралаштво), Светлана Бојчевић Цицовић (Награда „Златни беочуг“), Љубица Вранеш (Награда „Оскар Данон“), Маргарита Черомухина (Награда „Радомир Вучић") и Бојана Жегарац Кнежевић (Награда „Терпсихора“).

У претходних годину дана обележено је и неколико јубилеја: педесет извођења представе „Неспороазум“, стопедесето извођење представе „Лажа и паралажа“ и стопедесето извођење представе „Госпођа министарка“.

Пучинијева „Мадам Батерфлај“  изведена је поводом годишњице прве оперске представе одигране у Народном позоришту, тенор Дејан Максимовић, улогом Рикарда у „Балу под маскама“, прославио је две деценије уметничког рада, а одржан је и концерт поводом прославе 50 година уметничког и 25 година педагошког рада професорке Радмиле Смиљанић.

Народно позориште је и у претходној сезони наставило да негује сарадњу са домаћим и иностраним театрима - у Опери и Балету гостовали су бројни реномирани уметници из иностранства.

Ни Музеј Народног позоришта није заостајао са активностима: поред редовних програма, организоване су три самосталне изложбе: „25 година од премијере – Кир Јања и Дон Карлос“, „Предраг Ејдус – чаробњак сцене“ и  „Одета и Одилија – Бели и Црни лабуд на сцени Народног позоришта у Београду“.

Нажалост, период од прошлог Дана позоришта биће упамћен и по томе што су нас заувек напустили: Предраг Ејдус (првак Драме), Велизар Макса Максимовић (солиста Опере у пензији), Слободан Недић (солиста Балета у пензији), Златомир Ковинчић (реквизитер) и Гордана Митић (гадеробер у пензији).

У наставку свечаности, уручене су Награде Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта, која су добили Нела Михаиловић, (глумац I), Татјана Мандић – Ригонат (редитељ Драме), Маја Пелевић (књижевник и драматург), Бојана Жегарац Кнежевић (играч-првак Балета), Јован Веселиновић (играч-првак Балета) и Јанко Синадиновић (певач –првак Опере).

Маја Пелевић, која је била спречена да присуствује, поручила је да јој је то велика част и честитала колегама на “истрајној борби која се срећом завршила победом”. 
“Хвала што сте ми вратили веру у солидарност. Ово је ваш дан и желим вам још 150 година”, истакла је у поруци коју је прочитао глумац Павле Јеринић.
 
Снажан аплауз припао је и Јанку Синадиновићу, који је у веома емотивном обраћању указао да је Народно позориште свето место, јер “већ век и по осветљава наше душе” и јер је “пре тога било место страдања”. 
“Вечерас ћу сву захвалност и част због добијене награде изрећи позивом свима да својим речима и делима будемо увек свесни наше пролазности, достојни овог светог места које су нам завештали преци и које ми треба да оставимо нашој деци”, поручио је Синадиновић.

По одлуци Управног одбора Награду за изузетно значајан укупни уметнички  допринос добила је првакиња Опере Јелена Влаховић, а Награду за изузетно значајан укупни радни допринос креатор сценске маске-мајстор специјалиста Марко Дукић.

Плакету поводом значајних активности у раду Народног позоришта добили су кореограф и балетски педагог Владимир Логунов и Hyundai Србија д.о.о. Београд.    

Логунов је кратко казао да му ово признање представља срећу и част, подсетивши да је у Народном позоришту од 1964. године и да му је то време веома брзо пролетело. 

Награда Народног позоришта у Београду за најбољу представу у оквиру репертоара Народног позоришта у периоду од 22. новембра 2017. године до 10. новембра 2018. године припала је опери „Пепељуга“, Ђоакина Росинија у режији Јагоша Марковића.

Круну свечаности, као и сваке године, представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, коју је ове године добила Нела Михаиловић за улогу Данице Чворовић у представи „Балкански шпијун“, по тексту Душана Ковачевића, у режији Татјане Мандић Ригонат.

У име жирија, који је одлуку донео једногласно, образложење је прочитала председница Александра Гловацки која је истакла да је у конкуренцији за награду било више изузетно јаких глумачких остварења.

„Нела Михаиловић се издвојила изградивши од једне пасивне улоге сугестивно свеприсутан лик и активног учесника. Несхватљиво на први поглед лудило Даницино, Нела своди на људску меру, објаснивши и одбранивши га свима препознатљивим особинама - оданошћу и обичном људском слабошћу. Њена Даница није лик коме се треба подсмевати, она изазива висок ниво емпатије, као особа заробљена туђим лудилом, а притиснута нашом тешком друштвеном свакодневицом. Њени проблеми и њене муке нису особине неког апартног лика, већ свакодневица у којој се већина може препознати. За овакав резултат неопходан је широк глумачки дијапазон, дисциплиновано владање изузетно снажном експресијом, што је Нела Михаиловић показала и овом улогом“, оценио је жири.

Призната глумица примила је статуету из руку госпође Гловацки, док јој је дело сликара Драгана Тодоровића уручио директор Установе за културу и спорт културно-спортског центра Уб Радован Пулетић.

Истакавши да је Народно позориште у Београду већ пуних 25 година њена матична Кућа – матица, Нела Михаиловић је указала да синоними за ту реч могу да буду центар, језгро, срце, душа, завичај, постојбина, дедовина, дом, земља, мајка.

„Све то, за мене, је Народно позориште. Кад неко дирне у то, кад неко то покуша да омаловажи, да уруши, да понизи, онда се подигне глас. Ових дана, многи уметници, продуценти, организатори, шминкери, суфлери... су подигли глас. Тај глас смо дизали, пре свега, због себе. Тај глас смо подигли зато што смо дужни генерацијама које ће доћи иза нас. А понајвише смо тај глас подигли, јер смо дужни свим оним великанима који су стварали на овој сцени и који су градили углед ове Куће. Један од таквих великана био је, свакако, велики глумац и господин Раша Плаовић. Ја заиста осећан огромну част што држим награду која носи његово име. Ово су они тренуци среће који се памте за цео живот. Нису они чести у мом послу. За те тренутке среће у мом животу су, пре свега, задужене моје ћерке Марта и Петра, мој Владимир, моја мајка, моја Мина, моји пријатељи, понека представа, понека премијера и ево, ова награда вечерас. Зато хвала жирију који ми је својом одлуком приуштио овај тренутак среће, хвала свим оним људима који су допринели да „Балкански шпијун“ почне свој живот на Сцени „Раша Плаовић“, хвала Тањи Мандић Ригонат која ми је доделила ову улогу и што је веровала у мене. Такође, велико хвала и мојим колегама, мојим директним партнерима на сцени Вањи, Дуди, Милутину, Катарини и Илији Чворовићу – Љуби Бандовићу, великом глумцу и божанственом партнеру. Даница без Илије не постоји и обрнуто. Зато ова награда  припада и њему, колико и мени. Хвала вама, нашој публици, што упорно долазите у ово наше позориште, што нам праштате грешке и што славите са нама наше успехе. Нека нам је свима срећан 150 рођендан нашег Народног позоришта“, поручила је Нела Михаиловић коју су присутни поздравили бурним аплаузом. 

Досадашњи добитници Награде „Раша Плаовић“ су Петар Банићевић (1988, 2001), Лазар Ристовски (1989), Бранислав Цига Јеринић (1990), Бранимир Брстина (1991), Петар Краљ (1992), Вера Чукић (1993), Љуба Тадић (1994), Ксенија Јовановић (1995), Тихомир Арсић (1996), Драган Мићановић (1997, 2004), Марко Николић (1998), Миодраг Мргуд Радовановић (1999), Михаило Јанкетић (2000), Предраг Ејдус (2002), Тихомир Станић (2003), Владан Гајовић (2005), Властимир Ђуза Стојиљковић (2006), Милан Гутовић (2007), Борис Исаковић (2008), Никола Ристановски (2009), Борис Комненић (2010), Наташа Нинковић (2011), Игор Ђорђевић (2012), Војин Ћетковић (2013), Дара Џокић (2014), Слободан Бештић (2015), Нада Шаргин (2016) и Олга Одановић (2017).
М.Б.

 

СПИСАК ДОБИТНИКА ОСТАЛИХ НАГРАДА:

Јавне Похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2017/2018:

Из Дирекције Драме, добитници Јавних похвала су:

Небојша Дугалић, глумац-првак Драме

Вања Ејдус, глумац I

Радмила Живковић, глумац-првак Драме

Олга Одановић, глумац-првак Драме

Светлана Бојковић, глумац

Златија Ивановић, глумац I

Слобода Мићаловић, глумац I

Милош Ђорђевић, глумац I

Павле Јеринић, глумац II

Данијела Угреновић, глумац I

Душанка Стојановић Глид, глумац-првак Драме

Ања Ђорђевић, композитор

Александар Срећковић, глумац I

Милена Ђорђевић, глумац II

Душанка Вукић, суфлер

Гордана Перовски, суфлер

Александра Роквић, инспицијент

Сања Угринић Мимица, инспицијент

 

Из Дирекције Опере, добитници Јавних похвала су:

Хор Опере Народног позоришта у Београду

Оркестар Народног позоришта у Београду

 

Из Дирекције Балета, добитници Јавних похвала су:

Милош Живановић, балетски играч

Татјана Татић, балетски играч

Милица Јевић Дрндаревић, играч-солиста I Балета

Ансамбл Балета Народног позоришта у Београду

 

Из сектора Технике, добитници Јавних похвала су:

Запослени на пословима помоћни радник и пословима возач декора у Служби за извођење представа

Данијела Шиндрак Повић, фризер-власуљар

Заим Алишановић, техничар инвестиционог и техничког одржавања-молер

 

Из Сектора стручних и општих послова добитници Јавних Похвала су:

Биљана Јоксић, портир

Драган Илић, чувар – ФТО – ватрогасац

Љубисав Петровић, чувар – ФТО – ватрогасац

Зоран Јоксић, контролор гледалишта-ватрогасац командир

Дејан Павловић, чувар – ФТО – вођа смене- ватрогасац командир

Марица Молдован, радник за одржавање хигијене

Радмила Јовановић, радник за одржавање хигијене

Весна Зрински, радник за одржавање хигијене

Снежана Андрић, радник за одржавање хигијене

Латинка Шалипур, радник за одржавање хигијене

 

„Златне значке“ члановима Куће за 20 година рада:

Драгана дел Монако, певач-првак Опере

Милош Драгић, извођ.музич.дела 1- први кларинет

Тамара Ђурић, извођ.музич.дела 3-др.флаута са пиколом

Иван Митић, извођ.музич.дела 3-тути виолончело

Милош Николић, извођ.музич.дела 1-први фагот

Дејан Попин, извођ.музич.дела 3-друга хорна

Никола Станковић, извођ.музич.дела 3-тути прва виолина

Предраг Стојковић, извођ.музич.дела 1-први фагот

Александар Илић, играч-солиста Балета I

Владимир Панајотовић, члан ансамбла Балета

Михајло Стефановић, играч-солиста III Балета

Горан Милошевић, координатор за израду и одржавање декора

Стеван Штрбац, декоратер

 

Чланови Народног позоришта који одлазе у пензију:

Зорана Јуришић, хорски певач-члан Хора I

Игор Матвејев, певач-оперски солиста II

Драгослав Илић, певач-оперски солиста III

Милутин Филиповић, техничар инвестиц. и техн.одржавања

Јован Рајић, администрат. референт

Десимир Лукић, возач возила Ц категорије

Александар Шапкин, радник ФТППО –ватрогасац командир