U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA PROMOVISANA KNjIGA STANISLAVA BAJIĆA


31 januar 2012

Knjiga profesora Stanislava Bajića “Od Eshila do naših dana”, u izdanju Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), predstavljena je u sredu 1. februara u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Moderator promocije bila je urednica edicije Istorija izdavačke delatnosti Instituta za pozorište, film, radio i televiziju FDU dr Dragana Čolić-Biljanovski, a o knjizi su govorili profesor glume na FDU Predrag Bajčetić, profesor emeritus Svetozar Rapajić i teatrolog dr Zoran T. Jovanović, priređivač ovog izdanja.
- Sabranim pozorišnim radovima Stanislava Bajića u ovoj knjizi, naša pozorišna kultura suočava se, u kritičkom promišljanju studioznog autora, ne samo sa svojom klasikom nego i sa pozorišnim blagom drugih naroda, epoha i podneblja, čime se, nesumljivo, bogati, proširuje, a, možda, i uzdiže – ocenio je gospodin Jovanović.
On je primetio da se Bajić ovom knjigom na simboličan način ponovo vraća na svoj fakultet kako bi i dalje bio “na usluzi radoznalim i saznanjima željnim sadašnjim i budućim studentima”.
U knjigu je uvršteno šezdesetak Bajićevih radova podeljenih u četiri tematske celine.
Prvi celinu čine šest kraćih studija o stranim dramatičarima kao što su Šekspir, Didro, Ibzen, Strindberg, Breht...
Druga tematska celina predstavlja 30 pozorišnih kritika predstava stranih dramatičara izvedenih na našim scenama, pretežno u Beogradu.
Treću skupinu čine kritike predstava ostvarenih na tekstovima domaćih autora, dok se završna celina sastoji od četiri rada. Prvi je nastao povodom obeležavanja stogodišnjice Narodnog pozorišta u Beogradu, u kome autor ispisuje istorijat stvaranja stalnog profesionalnog teatra u srpskoj prestonici, dok preostala tri čine portreti trojice uglednih reditelja – Branka Gavele, Mate Miloševića i Bojana Stupice.
Bajić (1915 – 1989) dugogodišnji profesor Pozorišne akademije, potom Akademije za pozorište, film, radio i televiziju odnosno današnjeg FDU-a, bio je ne samo pedagog, već i pozorišni radnik. Svojom višedecenijskom plodnom i raznovrsnom delatnošću ostavio je vidan trag u srpskoj pozorišnoj kulturi sredinom 20. veka.
U scenskom prikazu knjige, koji je osmislila mr Marina Marković, redovni profesor na predmetu Tehnika glasa, učestvovali su studenti treće i četvrte godine glume i master studija na FDU.
Uoči početka promocije, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović pozvao je prisutne da minutom ćutanja odaju poslednju poštu velikanu operske umetnosti, popularnom basu i dugogodišnjem prvaku Opere Nacionalnog teatra Živanu Saramandiću koji je preminuo u ponedeljak 30. januara u 73. godini.
M.B.

Pretraga