U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA PROMOVISANA KNjIGA “ŠEKSPIR I DRUŽINA”

Knjiga Stenlija Velsa “Šekspir i družina”, koju je u okviru edicije “Klepsidra”, objavila izdavačka kuća “Klio”, predstavljena je u utorak 25. januara u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Knjiga pokušava da na prigodan i, gde je to moguće, zabavan način odredi Šekspirov položaj u odnosu na glumce i druge pisce njegovog vremena. Ona prati i dalje razvija savremenu kritičku i naučnu misao koja Šekspira vidi ne kao usamljenog velikana, već kao punopravnog člana pozorišne zajednice, zaposlenog dramskog pisca sa profesionalnim obavezama prema ostalom pozorišnom osoblju bez čije pomoći njegova umetnost ne bi bila toliko uspešna. Autor ispituje kontekst u kome su nastala Šekspirova dela i uspeva da pronađe način da čitaocu ponudi nešto originalno. Njegov fokus u ovoj knjizi jasno je određen: to je pozorišni svet kome je Šekspir pripadao i za koji je stvarao, a osnovno pitanje – kako je stvaranje za konkretne pozorišne trupe i konkretne glumce uticalo na samu kompoziciju Šekspirovih komada.
Izvanredno poznavanje problema, sjajan stil koji poigrava između opuštenosti i naučnosti, pristup bez ostrašćenosti ili nametanja zaključaka, sve je to učinilo da Vels u ovoj knjizi ispuni osnovni zadatak koji je sebi postavio: „Ako Šekspira sagledamo kao jednog od članova sjajne družine, postaćemo svesniji onoga što ga čini jedinstvenim“. 
Obraćajući se brojnoj publici, kustoskinja Zorica Janković je kazala da je važno istaći značaj što se promocija knjige o Šekspiru održava baš pod jednim pozorišnim i muzejskim krovom s obzirom na činjenicu da Vels u prvoj rečenici kaže „da ova knjiga pokušava da na prigodan, i gde je to moguće zabavan, način odredi Šekspirov položaj u odnosu na njegove sarvremenike, glumce i ostale pisce, uglavnom dramske“.
- Dodala bih: ništa prirodnije, nego da se knjiga promoviše u ovom prostoru. Ova i druge sa sličnom tematikom, od izdavača koji je prethodne godine obeležio dvadesetu godišnjicu uspešnog rada, potvrđenu na 55. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, kada je po drugi put proglašen za izdavača godine. Radujemo se što smo domaćini „Kliju“, radujemo se što ćemo slušati o Šekspiru, na početku godine kada svet počinje sa pripremama da u Londonu 2016. godine, na skupu svetske intelektualne elite, obeleži 400. godišnjicu njegove smrti, jer kako kaže njegov kolega Ben Džonson, Šekspir ne pripada svom dobu, već je za sva vremena – podsetila je kustoskinja Muzeja Narodnog pozorišta.
Urednik edicije “Klepsidra” i univerzitetski profesor Zoran Paunović rekao je da nijedna knjiga o Šekspiru nije suvišna jer je reč o najvećem piscu svih vremena.
- Sa druge strane, reč je o piscu koji je bio i ostao velika tajna, pa zbog toga svaka knjiga koja makar i delić te tajne uspe da načne, ima svoj smisao postojanja – ocenio je Paunović.
Prema njegovim rečima, pristup Stenlija Velsa se veoma dobro uklapa u nešto što izdavačka kuća “Klio” zamišlja kao osnovnu ideju biblioteke “Klepsidra”.
- Biblioteka želi da objavljivanjem priča o značajnim, zanimljivim i velikim ljudima i stvaraocima osvetli umetnost tog doba, a onda i čitavo vreme. Stenli Vels pokušava isto to, ali u obrnutom pravcu, i uspeo je u velikoj meri. On, prvo, osvetljava vreme u kome je Šekspir stvarao, potom njegove savremenike i umetnički kontekst tog vremena i na kraju, polako, na prstima, stiže i do samog Šekspira, bez nastojanja da iskoristi ili zloupotrebi ono malo biografskih podataka koje imamo o slavnom piscu – kazao je Paunović.
Govoreći o Šekspiru kao vrhunskom piscu, aktuelni ministar kulture Nebojša Bradić i poznati pozorišni reditelj podsetio je da je posle lične tragedije, 1596. godine, kada mu je umro sin, napisao neke od svojih, kako je istakao, najplodnijih likova kao što su Falstaf, Henri Četvrti, Viola, Gospođa Belč...
- Dakle, neko ko ima veliku patnju, uspeva da tu patnju izleči umetnošću i pozorištem. Neko ko ima veliku muku, dolazi u pozorište da bi to, na neki način, podelio sa drugima i da bi sebi pronašao smisao, odnosno olakšanje. Možda je to jedna od poruka koju ćemo imati i pronaći u ovoj knjizi – ukazao je Bradić.
Univerzitetska profesorka Zorica Bećanović Nikolić ocenila je da se Velsova knjiga “ne bavi svetom koji je proizašao iz jedne umetničke imaginacije, već se bavi čovekom koji je proizašao iz jednog realnog vremena, Šekspirom i njegovim okruženjem”.
Ona je kazala da Šekspir nije “sveprisutan samo u visokoj, nego i u popularnoj kulturi” i kao primer navela jednu epizodu iz popularne humorističke serije “Crni Guja” u kojoj naslovni junak, kao parodiju, izgovara neke rečenice iz “Ričarda Trećeg”.
Profesorka Bećanović Nikolić je rekla da se Velsova knjiga “čita kao roman” i primetila da je veoma dobro urađen prevod koji je “besprekorno čist”.
Ona je kao četiri najvažnija segmenta ovog dela navela odnose Šekspira sa pozornicom, glumcima, piscima i politikom.
Odlomke iz knjige čitala je dramska umetnica Biljana Đurović.
M.B.