U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA PROMOVISANA KNjIGA „JUBILEJ ŠAPTAČA“

Knjiga Milorada Iskrina „Jubilej šaptača“, koja govori o legendarnom sufleru naše Kuće Milanu Markoviću Baći (1890-1941), predstavljena je u utorak 29. maja u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Pred brojnom publikom, dramaturg Željko Hubač je kazao da Iskrinova knjiga, koja je u osnovi priča o jednom neobičnom zanimanju, pripada onoj vrsti literature koja o pozorištu govori iz nekog drugog ugla.
On je primetio da je autor na veoma sofisticiran način skrenuo pažnju na neke ljude koji u pozorištu veoma mnogo znače, a koje je istorija na neki način zaboravila.
- Ova knjiga nije samo posveta Milanu Markoviću Baći i nije posveta samo šaptačima, nego i svim onim ljudima koji se nalaze iza scene, bez kojih pozorište ne bi moglo da postoji, a koji su nepravedno gurnuti u zapećak – naglasio je Hubač.
Istoričar umetnosti i književnik Tamara Ognjević ocenila je da Iskrinova knjiga, iz više uglova, pored tako neobičnog čoveka kao što je bio Milan Marković Baća, prikazuje i jednu epohu.  
– U tom čoveku malenog rasta (156 santimetara) postojala je velika energija, ali i  sposobnost da čitav teren života posmatra kao veliku scenu. Nizak, nije stigao na binu, već pod nju, ali je katkad bio veći od onoga što se dešavalo na bini. Da je imao visinu, on bi sasvim sigurno bio glumac, jer je posedovao tu vrstu energije i tu vrstu osećanja za tekst, za prostor, za scenu... Dakle, sve ono što odlikuje jednog dobrog glumca. Baća nije bio običan, mali, čovek, već čovek koji je u svakom pogledu bio izuzetan. Kao takav, zaista, zaslužio je slovo iz pera jednog isto tako izuzetnog čoveka, istoričara Milorada Iskrina – kazala je ona.  
Iskrin je rekao da se materijal o četvrt veka rada ovog šaptača čuva u Pozorišnom muzeju Srbije i naglasio da on obuhvata veoma korisne podatke za istoriju i kulturu Beograda, Užica, Srbije.
Odlomke iz knjige čitao je dramski umetnik Aleksandar Saša Gruden.
U recenziji ovog dela Jovan Ćirilov je naveo da njegovo saznanje o teatru traje sedam decenija, a da za to vreme nije naišao ni na jednu knjigu o sufleru, ni na našem ni na stranom jeziku.
- Pišući o šaptaču, Milorad Iskrin se odužio svima nama koji smo iza kulisa teatra - napisao je Ćirilov.
Milan Marković Baća rođen je u Užicu 1890. godine. Za pozorište se vezao veoma rano, već 1908. godine, kao glumac početnik u Nišu. Bio je i ratnik, nosilac Albanske spomenice, osnivač ratnog pozorišta na Solunskom frontu („da se vojniku odvraćaju crne misli“), a posle oslobođenja postao je šaptač Narodnog pozorišta u Beogradu. Smatrali su ga srcem scene, uz njega u suflernici sigurniji na sceni su bili Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović, Žanka Stokić i drugi veliki glumci tog doba. Svojih četvrt veka pozorišnog rada, 1933. godine, Baća je obeležio na mestu rezervisanom za najbolje, u Kolarčevoj zadužbini. Stradao je u aprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine.
M.B.