U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA TENOROM DUŠANOM PLAZINIĆEM

Prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu tenor Dušan Plazinić gostovao je 31. marta u Muzeju Narodnog pozorišta, u okviru ciklusa „Jubileji".
Susret je organizovan povodom značajnog datuma - dve decenije umetničkog rada koji je obeležio 22. novembra prošle godine na premijernom izvođenju Verdijevog „Otela“ u kojem je tumačio naslovnu ulogu.
Pred brojnom publikom, u razgovoru sa direktorom Muzeja Draganom Stevovićem, Plazinić je na početku pričao o odrastanju u rodnom Opovu, školovanju, spoznaji da bi želeo da postane operski pevač...
Kako je otkrio, prelomni trenutak desio se jedne večeri kada je na drugom kanalu Radio televizije Beograd gledao operu Sergeja Prokofjeva „Zaljubljen u tri narandže“. Imao je tada svega 14. godina.
- Bio sam sam u sobi. Svidelo mi se ono što sam video i... odjednom, počeo sam da pevam. U tom trenutku odlučio sam da budem operski pevač. Iste večeri, to sam saopštio roditeljima koji su bili poprilično iznenađeni... Srećom, imao sam tetku Olgu koja je poznavala gospođu Bredu Kalef. Ona me je, zajedno sa njima, odvela kod Brede u stan, da me čuje. Tresao sam se od treme, ali, ipak, nekako uspeo sam da se saberem. Seo sam za klavir i otpevao rusku pesmu „Rascvetali jablani i gruši“, odnosno „Kaćušu“. Breda je veoma brzo posle toga pozvala Biserku Cvejić da joj kaže kako ima jednog talentovanog dečka, ali je ona kazala da ne radi sa početnicima i predložila joj da prvo završim nižu, a potom srednju muzičku školu – ispričao je Plazinić.
Tokom razgovora, prisetio se i svojih početaka u Operskom studiju Narodnog pozorišta koji su u to vreme, u prvoj polovini devedesetih, vodili Oskar Danon, Nikola Mitić i Borislav Popović.
Dok je bio na trećoj godini studija na FMU u Beogradu, debitovao je na sceni Narodnog pozorišta ulogom Rodolfa u Pučinijevim “Boemima”.
U međuvremenu, često je nastupao na koncertima Operskog studija koje je dirigovao maestro Jovan Šajnović.
- Jednog dana, on i gospodin Radović su me pozvali kod njih u kancelariju i pitali da li želim da uđem u stalni angažman. Naravno, odgovor je bio potvrdan. Nakon završetka konkursa, koji je bio objavljen u dnevnom listu „Politika“, primljen sam u stalni radni odnos. Bilo je to 1. aprila 1994. godine – ispričao je Plazinić.
Posle toga, usledio je čitav niz glavnih uloga u Pučinijevim, Verdijevim, Donicetijevim i drugim operama.
Usavršavao se u Italiji, kod čuvenog soprana Lućane Sere, a zatim i kod poznatog tenora i direktora Temišvarske Opere Kornelia Murgua.
Na prestižnom operskom takmičenju “Giuseppe di Stefano” održanom u Trapaniju, na Siciliji, 1995. godine, uručena mu je prva nagrada, koju je dodeljivao stručni žiri italijanskih muzičkih kritičara.
Sledeće godine dobio je nagradu Narodnog pozorišta za izuzetan doprinos tekućem repertoaru.
Gostovao je širom bivše Jugoslavije, kao i u brojnim stranim zemljama.
U Beogradu je nastupao u svim većim salama, kao što su Sava Centar, Kolarac, Svečana sala Skupštine..., a pevao je i na BEMUS-u, BELEF-u...
Pevao je glavnu ulogu u Donicetijevoj operi “Ana Bolen” u Bukureštu i Atini, uz pratnju Rumunskog nacionalnog radio orkestra.
Sa ansamblom Narodnog pozorišta, između ostalog, nastupao je i na Krfu i Kefaloniji izvodeći opere “Rigoleto” i “Toska”.
Pričao je i o svom zapaženom nastupu u Grčkoj, u jednom od najčešće izvođenih dela u svetu, muzičkoj legendi svevremene snage i senzualnosti - „Karmini Burani“. U toj najpopularnijoj kantati najvećeg kompozitora scenske muzike minulog stoleća Karla Orfa, pod dirigentskom upravom Darinke Matić Marović, pevao je sa Željkom Lučićem i Svetlanom Bojčević Cicović.
Otkrio je da mu je uzor u pevačkom smislu bio jedan od najpopularnijih operskih pevača 20. veka, italijanski tenor Franko Koreli.
- Prema mom mišljenju, bio je najbolji i najveći tenor svih vremena. Često slušam njegove snimke – kazao je Plazinić.
U poslednjem delu razgovora, pričao je i o ulozi Otela koju smatra vrhuncem svoje dosadašnje karijere, osvrnuo se i na uspešan brak sa koleginicom, takođe prvakinjom Opere, Sofijom Pižuricom, sa kojom ima sinove Marka i Stefana, a govorio je i o „zaluđenosti“ prema automobilima „Alfa Romeo“ i dugogodišnjoj sjajnoj golmanskoj karijeri u Fudbalskom klubu „Omladinac“ iz Opova.
U pauzama između govornih segmenata, emitovani su inserti iz opera „Čarobna frula“, „Aida“, „Toska“ i „Otelo“.
M.B.