U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA NIKOLOM RISTANOVSKIM

U okviru ciklusa “Susreti”, u subotu 4. februara u Muzeju Narodnog pozorišta, održano je veče sa priznatim makedonskim glumcem Nikolom Ristanovskim.

Na samom početku, održana je mala svečanost na kojoj je upravnik Božidar Đurović uručio dragom gostu iz Skoplja srebrnjak Narodnog pozorišta.  
Tom prilikom, Đurović je, između ostalog, kazao da je Ristanovski na ovim našim balkanskim prostorima „jedinstvena pojava, ne samo glumačka, nego i ljudska“.
- U znamenitim romanu Meše Selimovića „Derviš i smrt“, u nizu sjajnih rečenica, ima jedna koja glasi: „Nemam dva srca, jedno za mržnju, drugo za ljubav“. Nikola Ristanovski je čovek koji ima srce za pozorište, za umetnost, za publiku... Ovde piše: „Ovo pozorište je Vaš dom“. I zaista, od prvog dana, Nikolu sam doživljavao kao člana Narodnog pozorišta – rekao je Đurović.
Popularni dramski umetnik, koji kao gost već četvrtu sezonu u Narodnom pozorištu, od premijere 27. decembra 2008. godine, maestralno tumači lik Ahmeta Nurudina u kultnoj drami Meše Selimovića “Derviš i smrt”, u dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza, te režiji i adaptaciji Egon Savin, bio je veoma prijatno iznenađen ovim gestom.
- Hvala, ali zaista. To hvala, obuhvata sva moja intimna osećanja koja sam doživeo u ovom pozorištu do ovog trenutka, a nadam se da će tako biti i ubuduće – kazao je Ristanovski pozdravljen burnim aplauzom publike.
Tokom jednočasovnog razgovora sa dramaturgom Željkom Hubačem, Ristanovski je pričao o svojim glumačkim počecima, saradnji sa Egonom Savinom, ulogama...
- Svako dete želi da postane ili pilot, ili astronaut, ili glumac... bar, ja tako mislim. Međutim, nikada nisam imao ni dokaza, niti bilo kakvih indicija da posedujem nešto što bi mi dalo priliku da se bavim glumom, poslom koji daje velike privilegije. Tek negde, sa nekih 19 godina, kada sam odlučio da upišem arhitekturu, neki ljudi su prepoznali da imam smisla za glumu i sugerisali su mi da bi trebalo da upišem akademiju. Poslušao sam ih. Četiri puta sam padao na prijemnom ispitu. Sve posle što se desilo, bilo je iz inata. Dakle, sva moja ljubav koju imam prema pozorištu, proizašla je iz nekog inata – priznao je Ristanovski i naglasio da veliku zahvalnost što se danas bavi ovom poslom duguje poznatoj makedonskoj glumci Nadi Gešovskoj.
Po završetku akademije, počeo je da igra u pozorištu, ali sticajem okolnosti, prve glumačke korake počeo je da gradi kao „uskok“.
- Stalno sam menjao neke glumce. U tri predstave sam bio zamena. I onda... odjednom se pojavio Egon Savin koji mi je ponudio da igram Raskoljnikova u predstavi „Zločin i kazna“. To je definitivno bila prekretnica u ovom mom poslu. Ispostavilo se da je Egon bio vrlo važan za sve što sam radio u životu – priznao je Ristanovski.
On smatra da ljudi dolaze u pozorište da bi bili zajedno.
- To je neka moja fiks ideja. Postoji mnogo institucija u koje ljudi dolaze iz više razloga. Pozorište je, čini mi se, jedino mesto gde ljudi, zaista, dolaze da bi bili zajedno. Zapravo, dolaze da podele nešto. Ideje, mašte, strahove... – rekao je Ristanovski.
Govoreći o ulogama Ahmeta Nurudina i Leonea Glembaja koje igra u predstavama Narodnog pozorišta (Derviš i smrt“) i Ateljea 212 („Gospoda Glembajevi“), on je primetio da su ti „ljudi isti, samo se razlikuju po svom temperamentu“.
- Zapravo, kad malo bolje razmislim, Nurudin i Leone su jedan te isti čovek. Derviš se dešava danas. Demokratija nije puno bolja od totalitarizma. Dakle, isti mehanizmi vladaju i danas. Zbog toga je „Derviš i smrt“ vrlo popularna predstava, jer ljudi dolaze da vide ono o čemu i sami razmišljaju. Nurudin i Leone jesu ljudi iz nekog različitog vremena, ali i jedno i drugo vreme liči na moje – ocenio je Ristanovski koji je rođen 23. januara 1969. godine u češkom gradu Ostrava.
Diplomirao je 1993. godine na Akademiji dramskih umetnosti u Skoplju, u klasi profesora Vladimira Milčina.
U statusu prvaka Makedonskog narodnog teatra je od 1994. godine.
Odigrao je više od 2000 predstava u komadima Gorana Stefanovskog, Dejana Dukovskog, Šekspira, Molijera, Dostojevskog, Čehova, Gorkog, Gogolja, Strindberga, Joneska, Nušića, Ljubomira Simovića, Krleže, Bonda, Harmsa, Mameta...
Osvojio je brojne i značajne nagrade, uključujući i titulu „Čovek godine“.
Za ulogu Ahmeta Nurudina, dobio je više prestižnih priznanja na festivalima u Srbiji, uključujući Sterijinu nagradu, Nagradu “Raša Plaović”, Nagradu “Zoran Radmilović”...
M.B.