У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СА НИКОЛОМ РИСТАНОВСКИМ


1 фебруар 2012

У оквиру циклуса “Сусрети”, у суботу 4. фебруара у Музеју Народног позоришта, одржано је вече са признатим македонским глумцем Николом Ристановским.

На самом почетку, одржана је мала свечаност на којој је управник Божидар Ђуровић уручио драгом госту из Скопља сребрњак Народног позоришта.  
Том приликом, Ђуровић је, између осталог, казао да је Ристановски на овим нашим балканским просторима „јединствена појава, не само глумачка, него и људска“.
- У знаменитим роману Меше Селимовића „Дервиш и смрт“, у низу сјајних реченица, има једна која гласи: „Немам два срца, једно за мржњу, друго за љубав“. Никола Ристановски је човек који има срце за позориште, за уметност, за публику... Овде пише: „Ово позориште је Ваш дом“. И заиста, од првог дана, Николу сам доживљавао као члана Народног позоришта – рекао је Ђуровић.
Популарни драмски уметник, који као гост већ четврту сезону у Народном позоришту, од премијере 27. децембра 2008. године, маестрално тумачи лик Ахмета Нурудина у култној драми Меше Селимовића “Дервиш и смрт”, у драматизацији Борислава Михајловића Михиза, те режији и адаптацији Егон Савин, био је веома пријатно изненађен овим гестом.
- Хвала, али заиста. То хвала, обухвата сва моја интимна осећања која сам доживео у овом позоришту до овог тренутка, а надам се да ће тако бити и убудуће – казао је Ристановски поздрављен бурним аплаузом публике.
Током једночасовног разговора са драматургом Жељком Хубачем, Ристановски је причао о својим глумачким почецима, сарадњи са Егоном Савином, улогама...
- Свако дете жели да постане или пилот, или астронаут, или глумац... бар, ја тако мислим. Међутим, никада нисам имао ни доказа, нити било каквих индиција да поседујем нешто што би ми дало прилику да се бавим глумом, послом који даје велике привилегије. Тек негде, са неких 19 година, када сам одлучио да упишем архитектуру, неки људи су препознали да имам смисла за глуму и сугерисали су ми да би требало да упишем академију. Послушао сам их. Четири пута сам падао на пријемном испиту. Све после што се десило, било је из ината. Дакле, сва моја љубав коју имам према позоришту, произашла је из неког ината – признао је Ристановски и нагласио да велику захвалност што се данас бави овом послом дугује познатој македонској глумци Нади Гешовској.
По завршетку академије, почео је да игра у позоришту, али стицајем околности, прве глумачке кораке почео је да гради као „ускок“.
- Стално сам мењао неке глумце. У три представе сам био замена. И онда... одједном се појавио Егон Савин који ми је понудио да играм Раскољникова у представи „Злочин и казна“. То је дефинитивно била прекретница у овом мом послу. Испоставило се да је Егон био врло важан за све што сам радио у животу – признао је Ристановски.
Он сматра да људи долазе у позориште да би били заједно.
- То је нека моја фикс идеја. Постоји много институција у које људи долазе из више разлога. Позориште је, чини ми се, једино место где људи, заиста, долазе да би били заједно. Заправо, долазе да поделе нешто. Идеје, маште, страхове... – рекао је Ристановски.
Говорећи о улогама Ахмета Нурудина и Леонеа Глембаја које игра у представама Народног позоришта (Дервиш и смрт“) и Атељеа 212 („Господа Глембајеви“), он је приметио да су ти „људи исти, само се разликују по свом темпераменту“.
- Заправо, кад мало боље размислим, Нурудин и Леоне су један те исти човек. Дервиш се дешава данас. Демократија није пуно боља од тоталитаризма. Дакле, исти механизми владају и данас. Због тога је „Дервиш и смрт“ врло популарна представа, јер људи долазе да виде оно о чему и сами размишљају. Нурудин и Леоне јесу људи из неког различитог времена, али и једно и друго време личи на моје – оценио је Ристановски који је рођен 23. јануара 1969. године у чешком граду Острава.
Дипломирао је 1993. године на Академији драмских уметности у Скопљу, у класи професора Владимира Милчина.
У статусу првака Македонског народног театра је од 1994. године.
Одиграо је више од 2000 представа у комадима Горана Стефановског, Дејана Дуковског, Шекспира, Молијера, Достојевског, Чехова, Горког, Гогоља, Стриндберга, Јонеска, Нушића, Љубомира Симовића, Крлеже, Бонда, Хармса, Мамета...
Освојио је бројне и значајне награде, укључујући и титулу „Човек године“.
За улогу Ахмета Нурудина, добио је више престижних признања на фестивалима у Србији, укључујући Стеријину награду, Награду “Раша Плаовић”, Награду “Зоран Радмиловић”...
М.Б.

Претрага