U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO VEČE SA DOBRILOM BOGOŠEVIĆ

U okviru ciklusa "Susreti", u četvrtak 25. oktobra u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče sa primadonom Dobrilom Bogošević.

Pred brojnom publikom, dobrodošlicu velikoj umetnici i nekadašnjoj prvakinji Opere Narodnog pozorišta poželeo je v.d upravnika Dejan Savić koji je, između ostalog kazao da je gospođa Bogošević "svojim velikim radom, i kao umetnik i kao pedagog, utkala sebe u Narodno pozorište i Operu Narodnog pozorišta".
Savić je istakao da je uprava Nacionalnog teatra pokrenula inicijativu da Dobrila Bogošević dobije nacionalnu penziju. Takođe, naglasio je da će Ministarstvu kulture Republike Srbije biti upućen predlog da ubuduće svi umetnici sa statusom prvaka Narodnog pozorišta iz sva tri sektora - Drame, Opere i Baleta, "po automatizmu dobijaju nacionalnu penziju".
Na kraju kratkog obraćanja, u znak zahvalnosti za sve što je učinila za svoju matičnu Kuću, Savić je Dobrili Bogošević uručio srebrnjak Narodnog pozorišta.
Početk razgovora, koji je vodio pomoćnik direktora Opere Dragan Stevović, bio je rezervisan za Dobrilino detinjstvo u rodnom Uroševcu, gradu na Kosovu i Metohiji. Sa suzama u očima evocirala je uspomene na te, kako je istakla, veoma teške i turobne godine njenog života. Tom prilikom, ona je podsetila da ju je rat zatekao u prvom razredu građanske škole, dok je u periodu okupacije njena porodica, zajedno sa njom, bila uhapšena. Brata i oca su joj streljali. Za vreme njihovog boravka u zatvoru okupator je prodao svu njihovu imovinu na licitaciji.
Neposredno po završetku Drugog svetskog rata, na insistiranje svoje sestre, otišla je u Prizren gde je završila malu maturu, a potom je u Peći upisala Trgovačku akademiju.
Kada joj je predloženo da školuje glas bila je iznenađena, jer nije verovala da se to uopšte može. Do tog trenutka, njeno znanje iz sveta muzike se svodilo na prirodnoj muzikalnosti jer je lako, sigurno i prirodno mogla da otpeva sve što bi imala priliku da čuje.
Školske 1947/1948. godine dobila je stipendiju za školovanje glasa u muzičkoj školi pri Muzičkoj akademiji u Beogradu. Na audiciji je pevala pesmu "Slavuj pile". Tom prilikom, kako je kazala kroz smeh, prvi put u životu čula je za reč koloratura.
Posle udaje, 1950. godine, prelazi u muzičku školu pri Konzervatorijumu u Zagrebu, u klasi profesorke Marije Borčić.
- Moja profesorka bila je predivna, a radila je kao član Zagrebačke opere - prisetila se Dobrila koja je školovanje završila 1954. godine.
Već sledeće godine, kako je ispričala, učestvovala je na Internacionalnom takmičenju u belgijskom gradu Vervijeu gde je osvojila treću nagradu.
Godinu dana kasnije, primljena je u stalni angažman Opere Narodnog pozorišta gde ostaje do penzionisanja. Debitovala je 11. novembra partijom Đilde u ''Rigoletu''.
Tokom veoma duge i bogate odigrala je niz uloga koloraturnog i lirskog faha. Od brojnih rola, posebno je izdvojila lik Violete iz Verdijeve "Travijate" koju je pevala punih 18 sezona i tom prilikom je zabeležila rekordnih 150 nastupa. Otkrila je i jedan interesantan podatak da je njen pokojni suprug odgledao tu predstavu čak 121 put.
U nizu premijera na matičnoj sceni tumačila je vodeće uloge u predstavama "Figarova ženidba", ''Boris Godunov'', ''Bal pod maskama'', 'Faust'', ''Pokondirena tikva'', ''Don Paskvale'', ''Ivan Susanjin''... Nastupala je sa slavnim partnerima među kojima posebno mesto zauzimaju M. Moleze ("Travijata" i "Lučija od Lamermura"), U. Borso, V. Kortez, R. Pospiš ("Karmen"), N. Herlea ("Seviljski berberin"), P. Domingo, O. Enigaresku, Lj. Molnar, Lj. Bodurov, A. Sadel, S.Velcev, Jordacesku i pod palicom mnogih gostiju – dirigenata, među kojima su poslednjih godina najznačajniji Kornel Trailesku i Nino Verki
Tokom razgovora, gospođa Bogošević se prisetila i nekih anegdota koje su se dešavale na sceni tokom predstave, iza kulisa, u garderobama... U tom kontekstu, pomenula je i jednog od svojih omiljenih partnera - Miroslava Čangalovića. Naime, otkrila je da je slavni bas učio kako bi pravilno trebalo da se pada na sceni.
- Jednom prilikom, u predstavi "Faust", lupila sam glavom u pod. On je to primetio i posle mi je kazao: "Nemoj tako da padaš. Dođi sutra da ti pokažem kako se pada"- rekla je Dobrila čije je reči publika propratila gromoglasnim smehom.
Priznata umetnica osvrnula se i na svoj pedagoški rad. Od svih učenica, kazala je da je najviše ponosna na mecosoprana Olgu Savović - solistkinju Opere Narodnog pozorišta.
Na kraju razgovora, gospođa Bogošević je pomenula i svoju porodicu za koju je kazala da joj je uvek pružala veliku podršku.
U pauzama govornih segmenata, emitovani su audio zapisi iz nekih opera (po izboru Petra Antonovića) u kojima je nastupala.
M.B.