U Muzeju Narodnog pozorišta održano sećanje na Miroslava Čangalovića, povodom 20 godina od smrti

U okviru programa „Sećanje“, 20. novembra u Muzeju Narodnog pozorišta, povodom dve decenije od smrti, održano je veče posvećeno nekadašnjem prvaku Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Miroslavu Čangaloviću (1921-1999).

Prisutne je, u kratkom govoru, pozdravio direktor Muzeja Dragan Stevović, a nakon toga, sećanja i uspomene na slavnog umetnika, jednog od najboljih srpskih basova, evocirale su njegove koleginice, primadone Breda Kalef, Radmila Bakočević i Radmila Smiljanić, kao i profesor i nekadašnji solista Opere Narodnog pozorišta Vladimir Jovanović koji je, između ostalog, podsetio da je Čangalović za tri decenije vernog služenja operskoj publici, od 1946. do 1976. godine „odživeo, patio, stradao, ludovao, radovao se i umirao 92 scenska života u 62 naša i svetska operska teatra“.

„I, uvek je bio i ostao beogradski pevač, kako je s ponosom govorio, član beogradske Opere, s kojom je tokom cele svoje umetničke karijere ostvarivao skoro idealno jedinstvo“, ukazao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, Čangalović se postarao da svakom svojom kreacijom dosegne do samog vrha pevačko-glumačke umetnosti, da podigne opersko izvođenje u zvezdane visine i da tako o svom postojanju ostavi neizbrisiv trag i lični pečat u vremenu u kome je živeo.

„Na nama je velika odgovornost da taj trag i taj pečat ovog neponovljivog umetnika-stvaraoca najplemenitijeg kova i čoveka za pamćenje čuvamo i sačuvamo za sva vremena“, poručio je gospodin Jovanović.

On je apelovao na čelnike grada da u ovoj sezoni, kada Opera Narodnog pozorišta proslavlja značajan jubilej – sto godina postojanja, izdvoje finansijska sredstva zahvaljujući kojima bi Miroslav Čangalović i drugi nekadašnji operski velikani  nacionalnog teatra dobili svoje spomen ploče na kućama, odnosno zgradama u kojima su živeli.

Radmila Smiljanić se prisetila svojih početaka, kada je kao 16-godišnja devojčica bila na koncertu koji je Miroslav Čangalović priredio u Banskom dvoru, u Banjaluci.

Ona je posebno istakla da joj je slavni operski pevač, svojim kontaktima, veoma mnogo pomogao na početku njene karijere, kada je tek došla u Beograd.

Takođe, govorila je i o svojim zajedničkim nastupima sa Čangalovićem kome se, kako je kazala, divila i kao čoveku i kao umetniku.

Radmila Bakočević je istakla da je Čangalović bio ličnost koju su krasile mnoge vrline, kao što su mudrost, dobronamernost, snaga stvaralačkog,patriotizam...

„Bio je velikan evropske i svetske scene“, ocenila je gospođa Bakočević.

Breda Kalef je naglasila da Čangalović nije bio samo veliki umetnik, već je bio i veliki čovek.

„Njegova umetnost je neprocenjiva. Za mene, on je apsolutno bio najveći Boris Godunov na svetu. Niko ga u toj roli nije prevazišao, ni dan danas. Miro je živeo svaku svoju ulogu. Nije ih radio po šablonu. U svakoj od njih, uvek je bio drugačiji. Mi, njegove kolege, bili smo opsednuti njime i uopšte nismo mogli da na sceni budemo loši pored njega. Bio je divan i drag čovek, a posebno je podržavao nas mlade. Čak nam je delio i bombone“, prisetila se gospođa Kalef.

Na kraju programa, obratila se i Čangalovićeva kćerka Mirjana koja je, uz zahvalnost svima, pročitala odlomak iz knjige "Kazivanja Miroslava Čangalovića", koju je priredio njegov pijanista i prijatelj Dušan Trbojević. 

Čangalović je rođen 18. februara 1921. godine u Glamoču, od oca Mihajla i majke Anastasije. Već u ranoj mladosti odlazi iz rodnog grada u Beograd, gde je od 1946. do 1954. godine učio pevanje kod poznate operske pevačice i vokalnog pedagoga Zdenke Zikove. 

Čangalovićev operski repertoar obuhvatao je više od 90 uloga u kojima se isticao raskošnim glasom, dramskom snagom i doživljenom interpretacijom. Među njegovim najpoznatijim ostvarenjima nalaze se uloge Borisa Godunova, iz istoimene opere Musorgskog, i Dosifeja, iz „Hovanščine“, istog kompozitora. 

Mnogi muzički kritičari smatraju ga, posle Šaljapina, najboljim Borisom Godunovim. Čangalović je ostvario nezaboravne role i kao Don Kihot („Don Kihot“), Končak i Galicki („Knez Igor“), Mefisto („Faust“), Filip Drugi („Don Karlos“), Figaro („Figarova ženidba“), Kučobej („Mazepa“), Ivan Grozni („Pskovitjanka“), Mitke („Koštana“)...

Njegov koncertni repertoar je obuhvatao ukupno 520 kompozicija, i to solo pesama, ciklusa pesama, kantata i oratorijuma, čiji je veliki deo sačinjavalo premijerno izvođenje mnogih dela jugoslovenskih kompozitora. Koncertna karijera Miroslava Čangalovića trajala je više od 40 godina i sastavljena je od oko 3.000 koncerata na teritoriji bivše Jugoslavije i oko 160 koncerata širom sveta.

Čangalović je preminuo 1. oktobra 1999. godine u Beogradu, a urna s njegovim posmrtnim ostacima, 3. maja 2012. godine preneta je iz porodičnog u kolumbarijum u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju 
M.B.