Sećanje na Živna Saramandića – srpskog Šaljapina, povodom deset godina od smrti, održano na Sceni „Raša Plaović“

Povodom deset godina od smrti čuvenog operskog umetnika Živana Saramandića (1939-2012), 30. januara na Sceni „Raša Plaović“ održan je program pod nazivom „Sećanje na Živna Saramandića srpskog Šaljapina“. 

O Saramandiću, koji je osvojio ne samo domaće, nego i svetske operske scene, pevajući najveće role basovskog faha i na taj način ostavio veliki trag ne samo u našoj, nego i svetskoj operskoj umetnosti, govorila je njegova supruga, primadona Milka Stojanović, dok je odabrane tekstove o slavnom umetniku koje su napisali reditelj Đorđe Kadijević, muzikolog Branka Radović i direktor Muzeja Narodnog pozorišta Dragan Stevović, objavljene u monografiji „Živan Saramandić“, autorke Dušice Milanović, čitao glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomir Ivković. 

„Večeras, svi mi koji smo se ovde okupili dokazujemo neprolaznu, večnu snagu umetnosti. Neko je rekao da je umetnost dokaz da postoji Bog. U sazvežđu izuzetnih Živan je svojom neponovljivom ličnošću izborio izuzetno mesto. Njemu je Bog podario sve – glas koji se retko rađa i ima jednu kosmičku dimenziju, fizičku lepotu i iznad svega lepotu duše, duše deteta koje grli ceo svet i voli sve oko sebe. Imao je tu retku spontanost u ophođenju koju poseduju samo potpuno slobodne ličnosti. Ljudi su ga obožavali. Voleo je svoje pozorište svim srcem. Bio je na probi za premijeru Don Karlosa pevajući moćnim neponovljivim glasom da bi nas nekoliko sati kasnije napustio zauvek na ovaj dan pre 10 godina što obeležavamo večeras. Naš život je kratak a umetnost večna. Tako bih završila obraćanje vama dragi prijatelji sa zahvalnošću što ste došli da odate počast fenomenu Živana Saramandića uz zahvalnost svima koji su sa puno ljubavi pomogli da ostvarimo ovo veče", kazala je primadona Stojanović.

U okviru programa, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, prikazani su i video inserti iz nekih od brojnih Saramandićevih predstava („Faust" (Mefisto), „Nabuko" (Zaharija), „Seviljski berberin" (Don Bazilio), „Don Karlos" (Filip, Veliki Inkvizitor), „Evgenije Onjegin" (Knez Grjemin), naslovne uloge u operama „Boris Godunov", „Ivan Susanjin", „Don Kihot"...), u izboru Petra Antonovića.

Saramandić je rođen 2. aprila 1939. godine u Beogradu.

Zbog bombardovanja, 1941. godine cela porodica se seli u Aranđelovac, rodni grad njegovih roditelja.

Kompletna Živanova familija, i po očevoj i majčinoj strani, bila je veoma muzički obdarena i talentovana, pa je i on u ranoj mladosti zakoračio u svet muzike. Još kao učenik aranđelovačke Gimnazije, osniva zabavni orkestar, a bio je i najistaknutiji član hora.

Po povratku u Beograd, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962), dobija poziv da peva u velikom varijeteu „Orfeum“, koji je u to vreme bio značajna kulturna institucija.

Prvi korak na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove, posle čega polaže audiciju za prijem u Operu Narodnog pozorišta, 30. marta 1966, pred komisijom koju su činila velika muzička imena: Miroslav Čangalović, Oskar Danon, Branko Pivnički...

Debitovao je na otvaranju sezone, 21. septembra 1966, u ulozi Kralja Egipta u Verdijevoj „Aidi“, da bi 14. februara 1968. bio primljen u stalni angažman.

Tokom duge i bogate karije ostvario je niz značajnih uloga basovskog faha u operama „Knez Igor“ (Končak, Galicki), „Moć sudbine“ (Gvardijan), „Faust“ (Mefisto), „Nabuko“ (Zaharija), „Seviljski berberin“ (Don Bazilio), „Knez od Zete“ (Ivo Crnojević), „Ernani“ (De Silva), „Don Karlos“ (Filip, Veliki Inkvizitor), „Porgi i Bes“ (Kraun), „Evgenije Onjegin“ (Knez Grjemin), naslovne uloge u operama „Boris Godunov“, „Ivan Susanjin“, „Don Kihot“...

Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i Karnegi hola, te na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu...

Bio je i vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito je bio poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.

Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.

Na sceni je bio do poslednjeg daha – pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu „Don Karlosa“ koji je izveden 4. februara 2012. godine, a nekoliko dana kasnije, 13. februara, trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu „Toržestvo Šaljapinu“, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“.

Nažalost, smrt je bila brža - preminuo je 30. januara u Beogradu, u 73. godini.

Sahranjen je 2. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.