U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA ODRŽANO SEĆANjE NA JOVANA VAVU HRISTIĆA

Povodom deset godina od smrti Jovana Vave Hristića, u četvrtak 15. marta u Muzeju Narodnog pozorišta, u okviru ciklusa „Sećanja“, održano je veče posvećeno tom uglednom pozorišnom kritičaru, pesniku, dramskom piscu i esejisti.

Sa naglašenim pijetetom i velikim poštovanjem, o Vavi su govorili dramaturg Željko Hubač, profesor FDU-a Predrag Bajčetić i teatrolozi Svetislav Jovanov i Boško Milin koji je naglasio da je Hristićevom smrću pre deset godina srpska kultura izgubila ne samo velikog dramskog pisca, vrsnog pedagoga, sjajnog teatrologa i velikog pesnika, nego i, možda, najboljeg pozorišnog kritičara kojeg je ova sredina imala.
- Moguće je da ćemo imati dobre i velike teatrologe, pesnike, pedagoge, ali veoma teško je da ćemo imati takvog kritičara kakav je bio Jovan Hristić. On je imao specifičan način shvatanja pozorišta i pozorišne kritike. Čak i kada je u svojim kritikama iskazivao negativan sud o nekoj predstavi, niko nije bio uvređen njegovim mišljenjem, zato što je način na koji je to iznosio bio, ne bih rekao dobronameran, već plemenit i uzvišen. On je bio čovek koji je smatrao da kritika nije ocenjivanje jedne predstave, već njeno tumačenje – rekao je Milin.  
Bajčetić je sećanje na Hristića osvežio na veoma interesantan način – zajedno sa Hubačem čitao je delove iz svog intervjua “Razgovor o prijatelju” koji je sa njim 2002. godine za “Književni list” uradila dramaturg Ivana Dimić.
Tom prilikom, on je ocenio da je Hristić pripadao onom krugu ljudu koji se, nažalost, veoma retko sreću, ne samo u našoj sredini, nego i šire.
- Bio je tip gospodina u onom najfinijem, aristokratskom, smislu. Prisutan, a nenametljiv, duhovit, a ne prost, skroman, a ne povučen, misaon, a ćutljiv – podsetio je Bajčetić.
U svojim zapažanjima o Hristiću, kustoskinja Zorica Janković je zabeležila i jednu istorijsku zanimljivost koja u javnosti nije bila toliko poznata. Naime, on je bio praunuk znamenitog Filipa Hristića – nekadašnjeg predsednika srpske vlade, ministra inostranih dela, ministra prosvete, guvernera Narodne banke, ambasadora u tada najznačajnijim evropskim gradovima Beču, Carigradu, Berlinu i Londonu i predsednik Pozorišnog odbora u vreme izgradnje zdanja Narodnog pozorišta u Beogradu.
Hristić je rođen 26. avgusta 1933. godine u Beogradu. Maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji, zajedno sa Slobodanom Selenićem. Studirao je arhitekturu i filozofiju. Na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1958. godine. Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i predavao dramaturgiju svim generacijama od 1967. godine.
Bio je zastupnik moderne srpske lirike; u dramama je pokušavao da kroz opštepoznate likove iz klasike progovori o večnim problemima koji muče i savremenog čoveka, dok je u eseju ispitivao moderne pojave i oblike u književnosti i umetnosti.
U avgustu 2001. godine dobio je međunarodnu nagradu "Stjepan Mitrov Ljubiša".
Umro je u Sremskoj Kamenici 20. juna 2002. godine.
M.B.