U foajeu Scene „Raša Plaović“ održana komemoracija povodom smrti Nijaza Memiša, dugogodišnjeg majstora maske i šefa šminkernice Narodnog pozorišta u Beogradu

Komemoracija povodom smrti Nijaza Memiša, dugogodišnjeg majstora maske i šefa šminkernice Narodnog pozorišta u Beogradu, održana je 17. juna u foajeu Scene „Raša Plaović“.

U prisustvu porodice, prijatelja i kolega, od gospodina Memiša, dirljivim i biranim rečima, sa mnogo emocija i suzama u očima, oprostila se upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić. 

O divnom i dragom čoveku Nijazu Memišu, geniju scenske maske i šminke, koji je preminuo 14. juna u 82 godini života, toplim rečima govorili su i njegov kolega iz šminkernice Narodnog pozorišta Aleksandar Rasinac, dramski umetnici Ljubivoje Tadić i Zoran Ćosić i prvak Opere Janko Sinadinović. 

Ispraćaj za kremaciju održan je istog dana, u ranim popodnevnim satima, na Novom groblju u Beogradu. 

Nijaz Memiš rođen je 3. maja 1938. godine u Vraništu, u Republici Srbiji. 

U Narodnom pozorištu u Beogradu bio je zaposlen punih 46 godina - od 2. novembra 1955, pa sve do odlaska u penziju 31. oktobra 2001. godine, posle čega je u svom teatru, koji je za njega bio drugi dom, nastavio da radi honorarno, ali jednako posvećeno i sa ljubavlju prema poslu, kao i prvog dana.

U našoj kući zaposlio se još kao tinejdžer, sa svega 17. godina, na poslovima vlasuljara, a potom je zahvaljujući svom predanom radu i talentu postao pravi majstor maske, nezamenljiv u poslu, prepoznatljiv po umetničkim dimenzijama svojih kreacija.

Gospodin Nijaz bio je veoma poštovan ne samo od svojih kolega, već i u široj pozorišnoj javnosti, kao i od stručnjaka iz raznovrsnih umetničkih sfera.

Posebno su ga voleli glumci, operski pevači i baletski igrači sa kojima je proveo skoro ceo svoj život. 
Tokom nepunih pola veka rada u Narodnom pozorištu ostavio je neizbrisiv, osobeni trag u više od 500 premijernih i na hiljade repriznih predstava. 

Među njima su, kada je reč o dramskim naslovima, ”Koštana” Bore Stankovića, ”Maska” Miloša Crnjanskog, ”Izbiračica” Koste Trifkovića, ”Kir Janja” i ”Pokondirena tikva” Jovana Sterije Popovića, ”Tesla” Stevana Pešića, ”Vožd Karađorđe i knez Miloš” Žarka Komanina, ”Razvojni put Bore Šnajdera” Aleksandra Popovića, ”Maksim Crnojević” Laze Kostića, ”Majstor” Ronalda Harvuda, ”Stilske vežbe” Rejmona Kenoa, Šekspirova ”Ukroćena goropad”, ”Tetovirana ruža” Tenesija Vilijamsa, Šoov ”Pigmalion”, Ibsenova ”Divlja patka”, ”Mesec dana na selu” Turgenjeva, ”Čežnja pod brestovima” Judžina O’ Nila, ”Mandragola” Nikola Makijavelija, ”Život je san” Pedra Kalderona de la Barke, Euripidove ”Trojanke”...

Svoje majstorstvo iskazao je i u radu sa operskim umetnicima na predstavama kao što su ”Atila”, ”Rigoleto”, ”Nabuko”, ”Aida”, ”Otelo”, ”Don Karlos” i ”Travijata” Đuzepea Verdija, Donicetijeva ”Ana Bolen” i ”Lučija od Lamermura”, ”Adrijana Lekuvrer” Frančeska Čilee, ”Toska” i ”Boemi” Pučinija, ”Kavalerija rustikana” Maskanjija, ”Štrausov ”Slepi miš”, ”Veštice iz Salema” Roberta Vorda, Rosinijeva ”Pepeljuga”...

Nezaboravnog Nijaza pamtiće i baletski umetnici i publika u predstavama ”Uspavana lepotica” i ”Labudovo jezero” Čajkovskog”, ”Žizela” Adolfa Adama, ”Don Kihot” Minkusa, ”Romeo i Julija” Sergeja Prokofjeva”, ”Jesenji pljusak” Dmitrija Šostakoviča, ”Čudesni mandarin” Bele Bartoka, ”Ljubav čarobnica” Manuela de Falje, ”Šeherezada” Nikolaja Rimskog Korsakova, ”Ohridska legenda” Stevana Hristića, ”Fokin i Nižinski” Lidije Pilipenko... i još u mnogo, mnogo predstava.

Slava mu i večno hvala.

Njegovo Narodno pozorište u Beogradu.