Na Velikoj sceni održana komemoracija povodom smrti prvaka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašnjeg upravnika Predraga Ejdusa (1947-2018)

Desetominutnim burnim aplauzom, uz ovacije i uzvike „bravo“, sa suzama u očima, članovi porodice, prijatelji i mnogobrojne kolege oprostili su se u ponedeljak 8. oktobra u prepunoj sali od prvaka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašnjeg upravnika Predraga Ejdusa (1947-2018).

Na komemoraciji, održanoj na Velikoj sceni Nacionalnog teatra, o bardu srpskog glumišta koji je kremiran dva dana ranije, 6. oktobra na Novom groblju u Beogradu, govorili su upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić, dramska umetnica Svetlana Bojković, spisateljica i rediteljka Vida Ognjenović, reditelji Jagoš Marković, Tanja Mandić Rigonat i Egon Savin, glumci Gordan Kičić i Hana Selimović i v.d. direktora Drame Željko Hubač.
 
Nakon što je prisutne zamolio da minutom ćutanja odaju počast slavnom glumcu, Dejan Savić je govorio o Ejdusovoj veoma bogatoj i uspešnoj umetničkoj karijeri tokom koje je odigrao oko 200 pozorišnih uloga.

Svoje upečatljive kreacije ostvarivao je na scenama širom nekadašnje Jugoslavije - u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zagrebu, u Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi, SAD, Mađarskoj, Švajcarskoj...

U njegova antologijska pozorišna ostvarenja ubrajaju se likovi Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, Kneza Miškina, Franca Kafke, Napoleona, Alekseja Fjodoroviča Karamazova, Salijerija, Ignjata Glembaja, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Laze Dunđerskog, Fausta, Šajloka, Dagija, Gavrilovića, Šabeljskog...

U sećanju brojnih ljubitelja pozorišta svakako će ostati upamćen i po maestralnom tumačenju Kir Janje, naslovnog lika istoimene Sterijine komedije koga je neprekidno igrao od premijere 25. decembra 1992. godine. Poslednji, 237. put, odigrao je Kir Janju 21. aprila ove godine.

Kao kuriozitet, ostaće zabeleženo i da je rolu Bernarda Draha, u predstavi "Šovinistička farsa", po tekstu Radoslava Pavlovića, u režiji Egona Savina, odigrao čak 1800 puta.

Takođe, bio je uspešan i u drugim medijima - snimio je više od 50 filmova, televizijskih drama i serija.

U periodu od 1962. do 1968. godine bio je član amaterskog pozorišta „Dadov“.

Odmah posle diplomiranja, postao je član Narodnog pozorišta u Beogradu. Tu je proveo pune dve decenije, a potom je tokom 1993. godine odlučio da pređe u Jugoslovensko dramsko pozorište.

Međutim, posle 13 godina, ponovo se vraća u Nacionalni teatar u kojem je, u periodu od 23. decembra 2007. do 11. marta 2009. obavljao i funkciju upravnika.

Kratko vreme, početkom devedesetih, bio je i vršilac dužnosti direktora Drame Narodnog pozorišta.

Ejdus je pre deset godina, 2008, dobio "Dobričin prsten" - najveće priznanje koje se u Srbiji dodeljuje pozorišnim glumcima i glumicama za životno delo, odnosno celokupno pozorišno glumačko ostvarenje.

Ove godine dobio je još dve nagrade za životno delo - Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture i Nagradu za životno delo „Zlatni ćuran“.

Tim povodom, u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, 28. marta bila je otvorena izložba „Predrag Ejdus – čarobnjak scene“, autorke Mirjane Odavić.

Do 19. maja, brojni posetioci, osim fotografija iz raznih pozorišnih predstava, mogli su da vide i Ejdusov portret (rad akademskog slikara i profesora Čedomira Vasića), monografiju koju je objavilo Udruženje dramskih umetnika Srbije, kao i neke od ukupno 46. nagrada koje je dobio tokom blistave karijere poput Dobričinog prstena, Nušićeve nagrade za životno delo, Nagrade „Raša Plaović“, „Zlatnog ćurana“, Nagrade „Milivoje Živanović“, Statuete „Joakim Vujić“ za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji...

U periodu od 1985. do 1989. godine bio je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Paralelno sa glumom, više od deceniju i po bavio se uspešno i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Beogradu.

„Toliko je stvari koliko ne može rečima da se opiše o Peci Ejdusu. Toliko je posvećenosti, privrženosti i ljubavi prema svome poslu. Ne može da se napiše i prepričaju naši razgovori zatim ta ogromna energija, ta originalnost... U 27 predstava on je u svakoj poseban i svoj. Ne može se opisati ni privrženost i ljubav prema mladim umetnicima koje je učio na daksama koje život znače. Ne može da stane i njegovo šire promišljanje umetnosti i kulture. Puno je tih neizrecivo pametnih opservacija i reči koje mi je uputio i koje ću zauvek pamtiti. Narodno pozorište će naći načina da se ime Pece Ejdusa insitucionalizuje. Za nas će on uvek ostati u sećanju, ali njegovo ime mora da zauvek ostane zapisano u istoriju pozorišne umetnost, poručio je upravnik Narodnog pozorišta. 

Posle Savića, na sceni su se pojavili mladi glumci Pavle Jerinić, Ana Đorđević i Miki Damjanović koji su nabrojali sve Ejdusove uloge.
 
Svetlana Ceca Bojković je ocenila da je Ejdus bio neponovljiv i jedinstven i da se to videlo još dok su bili u „Dadovu“.
 
„Kada je stao na scenu videlo se da je to glumac nepresušne energije. Divili smo se kako uz toliko zdravstvenih problema uspeva da igra do poslednjeg daha, a onda nam ga je smrt otela. Dragi Peđa pamtićemo te zauvek. Zbog moj dragi druže", kazala je diva srpskog glumišta.

U svom veoma potresnom obraćanju, gospođa Ognjenović je, sa suzama u očima, između ostalog, istakla kako je verovala da će Peca pobediti smrt kao i pre 17 godina i da će doći i ispričati nam kako je prošla borba. 

“Verovala sam uprkos njegovim očima koje su izgubile ono „ejdusovsko“. Sceni je posvetio svoju dušu. Na njoj je iskusio svevremenost. Zato smo verovali da je i ovoga puta smislio nešto. Zato sve vreme očekujem da će izaći onim kir janjatovskim hodom i izbrojati novce... Videlo se da kopni, ali on to nije priznavao. Divila sam mu se što je imao taj iznutra šaržirani impuls života koji se nije dao slabosti. Živeo je, radio i mislio daleko od svake običnosti. Nastanio se na sceni gde je mogao da oneobičava sve čega se dotakne. Scena je bila njegova prava životna sredina. Njoj nije prodao nego posvetio svoju dušu. Na njoj je postizao nezamislivo, na njoj je doživeo jedan vid svevremenosti koju na drugi način nije mogao da iskusi. Na njoj je ispitivao svet i preuređivao ga u jedinstvene i nepredvidive oblike sledeći svoj ogromni talenat”“, rekla je naša ugledna spisateljica i rediteljka. 

Jagoš Marković je ocenio da je Predrag Ejdus bio „prvak svih pozorišta“. 

“Sreća naša je bila što smo mogli da ga gledamo i da radimo sa njim. Davao je sve od sebe, a njegovo sve je bilo ogromno. Ovaj svod Narodnog pozorišta čuva glasove najvećih. Peca ide među legend, među najveće", istakao je Marković, a potom pročitao pesmu "Na Mihajlu" Iva Vojnovića.

Tatjana Mandić Rigonat je istakla da je Ejdus bio „glumac prirodnosti preobražaja u sudbinu lika koji igra“. 

“Strastvena kombinacija žara, nerva i intelektualnosti. Glumac jasne misli i temperamenta i neumorne radoznalosti. Jasno, direktno i drčno je govorio i o ulogama i o smislu pozorišta i o politici. Imao je talanat za život bez straha od senki”, primetila je rediteljka.

Hana Selimović je rekla da je Ejdus bio osoba koja je u sebi imala veoma mnogo ljubljvi „tako čiste i naivne, tako snažne, uraganske da je rušila sve pred sobom i iznova sve stvarala“. 

“Samo ljubav je mogla da čini takva čuda kakva si ti činio, na sceni i u životu”, naglasila je Selimovićeva.

Prisećajući se zajedničke saradnje sa Ejdusom na predstavi „Amadeus“ u Beogradskom dramskom pozorištu, Gordan Kičić je ispričao anegdotu sa proba o njihovom međusobnom zadirkivanju.

“Kakva je to bitka bila. Sve je bilo beskrajno duhovito. On je bio sarkastičan, a zapravo je tražio provokaciju, impuls, voleo je da se nadigrava. Naši likovi su baš bili u takvom odnosu. Hemija koju smo napravili tokom proba bila je neponovljiva. Uživali smo u svakoj predstavi, a on je umeo da mi kaže: Mali, bio si sjajan u onoj sceni gde sam ja bio genijalan. U to vreme već se bio razboleo, ali se nije predavao. I dalje smo igrali, a on bi u tefter pored proba i snimanja upisivao raspored hemoterapija kao normalni sastavni deo radnog dana. Imao je glad za životom, u pozorištu se predavao u potpunosti i bio beskrajno hrabar. Bio je bard”, ocenio je Kičić.

Egon Savin, u čijim predstavama je Ejdus ostvario neke od svojih antologijskih uloga, poput Sterijinog Kir Janje ili Šajloka u Šekspirovom „Mletačkom trgovcu“, kazao je da je Pecicna smrt došla prerano i da zbog toga, nažalost, nije stigao da mu se zahvali na „svim ulogama koje nam je podario“. 

“Koliko si smeha i radosti, publici i nama, dao kroz svoje uloge. Hvala ti na tome. Čuvao si Kir Janju 26 sezona, ceo život. Hvala ti za svoju nežnost i emociju... Bilo je mnogo ljubavi i dobrote u toj glumi. Peca je znao čudesnom lakoćom da izvede najteže. Dostojevski je uspevao da u njemu probudi demonsku moć. Smrću Ejdusa pala je zastava na jednu epohu pozorišta. Znam da ćemo se u nekoj senci na ovoj sceni pred neku probu sigurno ponovo sresti i uraditi one naše četiri predstave koje nismo stigli", rekao je Egon Savin.

Nakon što je Hubač pročitao telegrame saučešća koje su uputile brojne kolege iz regiona (Slobodan Unkovski, Igor Samobor, Dino Mustafić, Nikola Ristanovski, Zlatko Sviben...), sa zvučnika se začuo snimljeni glas Ejdusove kćerke Vanje, glumice Narodnog pozorišta, u kojem se ona, na veoma emotivan način, obratila svom ocu kroz stihove pesme koju je napisala povodom njegove smrti. 

Ejdus je preminuo 28. septembra u Beogradu, u 71. godini života, posle duge i teške bolesti. 
M.B.