Na Velikoj sceni održana komemoracija povodom smrti glumca Narodnog pozorišta u Beogradu Radovana Miljanića (1952-2021)

Komemoracija glumcu Narodnog pozorišta u Beogradu Radovanu Miljaniću, koji je preminuo 25. oktobra, održana je 1. novembra na Velikoj sceni. 

U prisustvu porodice, prijatelja i kolega, dirljivim rečima, s ljubavlju i dubokim poštovanjem, od priznatog dramskog umetnika oprostili su se direktorka Drame Molina Udovički Fotez i glumci Boris Pingović, Milan Caci Mihailović, Boško Puletić, Ljubivoje Tadić, Bojan Krivokapić i Nemanja Stamatović. 

Direktorka Drame Molina Udovički Fotez istakla je da je Miljanića krasila visoka etika, kao i ogromna i istinska ljubav prema pozorištu.
Prema njenim rečima, to je ono čime nas je Radovan Miljanić obasjavao svakim svojim dolaskom u ovu Kuću i zbog čega će nam, kao retka dragocenost, nedostajati.

„Verujem da ga je tamo kuda je otišao, prvi dočekao njegov i naš Boris. A onda Andreja, Tika, Lane, Peca, Marko, Ksenija, Pera Banićević, Milka, Ciga i Slavka, Olivera, Raša Plaović, Ljubinka Bobić... i, u tu ulogu je uskočio lako, bez probe. Uplivao je u svetlost. Ta svetlost je na ovoj sceni večna. I ta svetlost daje snagu svima onima koji na ovoj sceni, i za ovu scenu, stvaraju, a ne čine to zbog sebe, nego zbog pozorišta“, naglasila je Molina Udovički Fotez.

Prisutnima se obratio i Miljanićev stariji sin Milutin koji je svom voljenom ocu zahvalio na „nesebičnoj pomoći“.

„Potiskivao si svoje probleme i muke da bi nas zaštitio. Brinuo si o nama iz dubine duše. Voleo si nas, a mi tebe i dalje volimo. I sećaćemo te se. Žao mi je samo što nisi doživeo unuke. Znam da bi to voleo. Zbogom i videćemo se jednog dana ponovo, negde. I, hvala ti“, poručio je Milutin Miljanić.  

Boris Pingović oprostio se od svog dragog kolege iz ansambla Drame Narodnog pozorišta potresnim stihovima pesme „Za kraj balade“ u kojoj kaže:

Prijatelju dragi, Miljaniću Rade, sad znaš šta nas čeka na kraju balade... 
Da li tihi mandrač sakriven od snova, il’ uvelom koplju vetrenjača nova...
Dragi prijatelju, Rade Miljaniću, sve manje razumem zore, što nam sviću...
Prostio bih Suncu nedostatak nade,  da ne svane nikad, ali ne smem Rade. 
Miljaniću, dragi prijatelju, vrli, ti bi me opsovao, svi bi dole čuli...
Jerihonske trube ostale bi nage, kad bi ti zagrmeo, ma i u po snage...
Miljaniću Rade, dragi prijatelju, znam da nemam pravo ni na kakvu želju...
Srcem si Kihota tkao žive snove, za koje su želje mrtvaje jalove, čemerne i strasne, vulgarne, prejasne, bedno očigledne, raskošno bezvredne.
Zbogom, prijatelju Miljaniću Rade, Jerihonskih ruža, par, za kraj balade. 

Pred kraj komemoracije, glumac Bojan Krivokapić pročitao je telegrame koje su povodom Miljanićeve smrti uputili reditelj Zlatko Sviben i dramski pisac Siniša Kovačević.

Nakon toga, prikazani su inserti iz nekih od predstava Narodnog pozorišta u kojima je igrao Radovan Miljanić – „Bukefal“, „Vožd Karađorđe i knez Miloš“, „Tri sestre“, „Zečiji nasip“, „Talenti i obožavaoci“, „Uobraženi bolesnik“, „Kanjoš Macedonović“, „Gospođa ministarka“, „Tesla ili prilagođavanje anđela“ i „Vasa Železnova i drugi“.  

Komemoracija je završena aplauzom koji je trajao nekoliko minuta.

Miljanić je preminuo iznenada 25. oktobra u 70. godini.

Rođen je u Pančevu 24. februara 1952. godine.

Glumu je diplomirao 1979. godine  na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića, monodramom „Priče kneza Miškina“, po „Idiotu“ F.M Dostojevskog.  Predstava je igrana u Podrumu Ateljea 212, Žutom salonu JDP - a i SKC –u.

Iste godine, na Sceni „Krug 101“ Narodnog pozorišta u Beogradu, (čiji je stalni član postao 1985. godine) imao je svoju prvu premijeru; reč je o predstavi „Za opelo, u red, molim“, po tekstu Milana Mitića i u režiji Velimira Mitrovića koji mu je poverio ulogu Bate. 

Tokom dugogodišnje karijere odigrao je više od sto uloga (oko 70 premijera), najviše u Narodnom pozorištu, zatim u SKC - u, Domu omladine, Zvezdara teatru, Teatru od nule, Pozorištu Ogledalo, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu…

Poslednju rolu odigrao je pre samo desetak dana – u predstavi Narodnog pozorišta „Vasa Železnova i drugi“ koja je s velikim uspehom izvedena 18. oktobra na Ruskom međunarodnom pozorišnom festivalu u Nižnjem Novgorodu.

Među značajnija umetnička ostvarenja ubrajaju se uloge u predstavama „Nenagrađeni ljubavni trud“ (Biron), „Priče kneza Miškina“ (Miškin), „Solunci govore“ (Lisijen Rejn), „Rat i mir“ (Verhovenski), „Lenjin, Staljin, Trocki“ (Jagoda), „Kako zasmejati gospodara“ (Profesor Mirković), „Tetovirane duše“ (Tetovirač), „Poslednja potera za zlatom“ (Piksi), „Je li bilo kneževe večere“? (Radulaški), „Sirano de Bereržak“ (Le Bre) „Vožd Karađorđe i Knjaz Miloš“ (Car Aleksandar), „Konak“ (Pukovnik Lešjanin), „Maska“ (Kornelije Stanković), „Ubi me prejaka reč“ (Branko Miljković), „Bukefal Aleksandra Makedonskog“ (Aristotel), „Uobrašeni bolesnik“ (Doktor  Pirgon), „Gospođa ministarka“ (Teča Panta), „Velika drama“ (Pop Stojan, Branko Lazović, Savo Vukotić-Cicko), „Zečji nasip“ (Profesor Vlada), „Tri sestre“ (Kuligin), „Talenti i obožavaoci“ (Narokov), „Koštana - Žal za mladost“ (Hadži Toma)…

Više od dve decenije, uz Ljubivoja Tadića (Tesla), igrao je u kultnoj duodrami „Tesla ili prilagođavanje anđela“ u kojoj je briljantno tumačio lik novinara Džona Smita. 

Učestvovao je u snimanju više od 150 drama na Radio Beogradu i ostvario zapažene uloge (Vladislav Petković Dis, Branko Miljković, Tomas Mor..).

U „Pesničkim vedrinama“ TV Beograd tumačio je Milutina Bojića i dve decenije bio stalni učesnik u emisijama Kulturne i Naučne redakcije TV Beograd.

Igrao je u mnogim domaćim serijama i filmovima - „Direktan prenos“, „Čavka“, „Guča“, „Uslovna sloboda“, „Život i smrt porno bande“, „Rekvijem za gospođu J.“, „Izgrednici“, „Nečista krv – Greh predaha“, „Dara iz Jasenovca“, „Tajne vinove loze“, „Vikend sa ćaletom“, „Urgentni centar“…

Tumačio je glavne uloge u filmovima Vladimira Mančića koji su osvojili mnoge nagrade na festivalima kratkomeražnog filma.

Retko je govorio za medije, a u jednom intervjuu, objavljenom pre skoro dve decenije u pozorišnom listu „Ludus“, na pitanje šta za njega danas, posle toliko odigranih uloga, predstavlja izazov, rekao je:„Nešto što podrazumeva drugačiji pristup ulozi ili komadu, što do sada nisam radio... Ne pripadam glumcima koji planiraju uloge ili imaju zacrtano šta sad moraju da igraju. Vaspitavan sam u drugom duhu: da su predstava i pozorište mnogo važniji od glumaca, nas koji treba da učestvujemo u tome. Nisam u pozorištu zbog sebe, nego zbog pozorišta“.

Radovan Miljanić bio je u braku sa našom poznatom pijanistkinjom Biljanom Gorunović, sa kojom ima dvojicu sinova Milutina i Mihajla. 

Sahranjen je 29. oktobra, u krugu porodice, na groblju u Sremskoj Kamenici.