SEĆANjE NA OLIVERU MARKOVIĆ U SUBOTU 1. OKTOBRA NA VELIKOJ SCENI

Program posvećen uspomeni na slavnu dramsku umetnicu Oliveru Marković (1925-2011) biće održan na Velikoj sceni u subotu 1. oktobra u 12 časova.

O ličnosti i delu jedne od najvećih srpskih glumica 20. veka, koja je preminula u Beogradu 2. jula u 87. godini posle duge i teške bolesti, govoriće upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović, dramska umetnica Ružica Sokić i pozorišni kritičar Milosav Buca Mirković, dok će pismo reditelja Jagoša Markovića pročitati glumac Miloš Đorđević.
Olivera Marković se rodila u Beogradu 3. maja 1925. godine. Ljubav prema teatru pokazivala je u najranijem detinjstvu da bi za vreme okupacije, sa grupom vršnjaka-gimnazijalaca i studenata, počela da sprema predstave na Kolarčevom univerzitetu i u beogradskim stanovima.
Prvi film snima već 1945. ("U planinama Jugoslavije").
Član je Omladinskog, pa Akademskog pozorišta, a 1948. postaje jedan od studenata prve generacije Pozorišne akademije, u klasi Mate Miloševića.
Sledeće godine postaje član Beogradskog dramskog pozorišta, u kojem igra i diplomsku predstavu, „Poslednji“ Maksima Gorkog (1952).
Posle kraćeg angažmana u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu, 1967. godine postaje član Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je ostvarila više od trideset značajnih uloga, počev od Darje u „Tihom Donu“ (M. Šolihov / V. Lukić), preko Maše u Tolstojevom „Živom lešu“, Agafje u Gogoljevoj „Ženidbi“, Aleksandre u Anujevoj „Kolombi“, Juliške u Nušićevom „Putu oko sveta“, Libere u Goldonijevim „Ribarskim svađama“, Arkadine u Čehovljevom „Galebu“, Babe u „Gorskom vijencu“ (P. P. Njegoš / B. M. Mihiz, M. Bećković), Žene u „Pat ili igra kraljeva“, Gospođe Olge u istoimenom komadu Milutina Bojića, Gđe Jece Đerman u „Kako zasmejati gospodara“ Vide Ognjenović, Filamente i Madam Parnel u Molijerovim „Učenim ženama“ i „Tartifu“... do Brehtove Majke Hrabrosti, Nušićeve Živke ministarke i Stankovićeve Koštane.
U penziju odlazi 1989, a poslednju premijeru na matičnoj sceni igra 1998. (uloga Mame u Makdoninom komadu „Sakati Bili sa Inišmora“).
Nagradu Narodnog pozorišta je dobila dva puta, za uloge Majka Hrabrost (1972) i Klara („Leda“, 1978).
Najveće priznanje koje dodeljuje Nacionalni teatar, Plaketu, dobila je 1988. godine.
Ako se ovome dodaju i najraznovrsniji dramski likovi ostvareni na drugim teatarskim scenama širom ondašnje zemlje, Markovićkin pozorišni opus broji više od sto uloga, među kojima je teško izdvojiti najbolje.
Pomenimo bar neke: Maša („Tri sestre“ A. Čehova), Dunja („Zločin i kazna“ F. M. Dostojevski / Minja Dedić), Katarina („Ukroćena goropad“ V. Šekspira), Margaret („Mačka na usijanom limenom krovu“ T. Vilijamsa), Eliza Dulitl („Pigmalion“ B. Šoa), Silija Pičam („Prosjačka opera“ B. Brehta) i mnoge, mnoge druge.
Pored onih u matičnom Teatru, od pozorišnih nagrada izdvajamo i Specijalnu nagradu na Danima Komedije, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Plakete „Mata Milošević“ i „Dobrica Milutinović“ te Dobričin prsten.
U impozantnom opusu od 63 snimljena filma, izdvajamo: „Sumnjivo lice“, „Poslednji kolosek“, „Vlak bez voznog reda“, „Uzavreli grad“, „Dr“, „Kozara“, „Put oko sveta“, „Sibirska ledi Magbet“ (režirao Andžej Vajda), „Nacionalna klasa“, „Petrijin venac“, „Majstori, majstori“, „Moj tata na određeno vreme“,  „Balkan ekspres“, „Već viđeno“, „Braća po materi“, „Sabirni centar“, „Urnebesna tragedija“...
Među filmskim nagradama ističu se Srebrna i dve Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli, te „Slavica“ za ukupni doprinos razvoju filmske umetnosti.
Rado je snimala i za televiziju – 13 drama, 26 serija i više šou-programa, a ostvarila je i pedesetak uloga u radio-dramama.
Najšira publika je pamti kao vrsnu, po mnogima najbolju pevačicu ruskih romansi i šlagera.
Olivera Marković je sahranjena 5. jula u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.