Pučinijeva opera „Manon Lesko“, sa Jasminom Trumbetaš Petrović u naslovnoj ulozi, premijerno izvedena na Velikoj sceni

Premijera opere Đakoma Pučinija „Manon Lesko“, koja se više od pola veka nije izvodila u Narodnom pozorištu, održana je 26. februara na Velikoj sceni, pod dirigentskom upravom gosta iz Italije Stefana Romanija, i u režiji njegovog zemljaka Pjera Frančeska Maestrinija. 

U ovom remek-delu operske umetnosti, realizovanom u koprodukciji sa zemunskim Madlenianumom, u kojem će premijerno biti izvedeno tri dana kasnije, u subotu 29. februara, naslovnu ulogu tumačila je sopran Jasmina Trumbetaš Petrović, njenog opsesivnog ljubavnika Viteza de Grijea dočarao je tenor Janko Sinadinović, rola brata Manon Lesko, narednika kraljevske Garde, bila je poverena baritonu Nebojši Babiću, a njenog vremešnog ljubavnika Žerona - basu Dragoljubu Bajiću.

U toj operi u četiri čina, nastaloj u periodu od 1890. do 1893. godine, a koja se i danas smatra za jedno od najlepših dela operske literature, uloge su ostvarili i Milan Obradović (Krčmar), Siniša Radin (Edmondo/ Učitelj igranja/ Fenjerdžija), Nataša Rašić (Muzičar), Mihailo Šljivić (Narednik straže), Milan Obradović (Kapetan broda) i Luka Pređa (Vlasuljar).

U predstavi su učestvovali Hor, Orkestar i članovi Operskog studija „Borislav Popović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.

Koncertmajstor je bila Edit Makedonska, a šef Hora Đorđe Stanković.

Kostimograf je Luka Dal Alpi, k. g., a scenograf Alfredo Troizi, k. g.

Saradnici na predstavi su Ivana Dragutinović Maričić (pomoćnik reditelja), Ana Grigorović (asistent reditelja), Jasna Saramandić (asistent scenografa), Srđan Jaraković, Nevena Živković, Gleb Gorbunov (korepetitori).Branislava Pljaskić/ Ana Milićević (inspicijent), Maša Milanović Minić/ Natalija Ignjić Živanović (producenti u Operi) i Silvija Pec/ Kristina Jocić (sufler). 

Libreto na osnovu istoimenog romana Anto­a­na (Opa­ta) Pre­voa iz 1731. godi­ne (pot­pu­ni naziv: Pri­ča o vite­zu De Gri­jeu i Manon Lesko) napisali su Domeniko Oliva, Marko Praga, Đuzepe Đakoza i Luiđi Ilika.

Na kraju predstave, kompletna umetnička ekipa, a posebno glavni protagonisti, nagrađeni su višeminutnim ovacijama i uzvicima „bravo“.

Bila je to, tek, druga postavka ove opere u Narodnom pozorištu u Beogradu -  prvi i jedini put premijerno je izvedena 5. maja 1967. godine pod dirgentskom upravom Nina Verkija iz Italije i u režiji Serža Vafijadisa iz Francuske.

Naslovnu rolu pevala je Radmila Bakočević, a u velikom ansamblu uloge su ostvarili i Nikola Mitić (Lesko, narednik), Angelo Laforeze k.g. (Vitez de Grije), Aleksandar Veselinović (Žeron de Ravoar), Drago Starc (Edmondo), Vladimir Popović (Krčamar), Nikola Jančić (Učitelj igranja), Olga Milošević Lačković (Muzičar), Ivan Murgaški (Narednik straže), Vladeta Dimitrijević (Oficir na brodu), Milivoje Petrović (Fenjerdžija) i Živorad Mitrović (Vlasuljar).

Pučini je ovu operu, posle višestrukih izmena tekstualnog predloška, kao i samih libretista, završio u oktobru 1892. godine. Zbog identičnosti sa Masneovom operom „Manon“, slavni italijanski kompozitor naslov je definisao kao „Manon Lesko“.

U tom delu, slavni italijanski kompozitor prikazuje ženu koja ima sve, ali to gubi jer nije sposobna da se drži bilo čega. Slično svojoj heroini, i sam Pučini je tako živeo i ne jednom u životu identifikovao se sa svojim junacima. 

Zaplet nastaje u trenutku kada Manon, na putu za samostan, upoznaje viteza De Grijea u koga se zaljubljuje, a potom i beži sa njim... Ipak, već u drugom činu, ona živi sa bogatim Žeronom, prisećajući se srećnog, ali skromnog života sa De Grijeom. Međutim, kada se ponovo susretnu, ljubavnici se odlučuju na novi beg, ali Manon sa sobom uzima i dragulje koje je dobila na poklon.

Žeron dovodi gardu koja hapsi Manon zbog pokušaja krađe. Dok u Avru čeka deportaciju za Ameriku, Lesko pokušava da oslobodi sestru. Kada plan propadne, njoj se pridružuje De Grije i oni zajedno odlaze na novi kontinent.

U pustinji, u blizini Nju Orleansa, dvoje ljubavnika su ponovo u begu, jer Manon proganja sin francuskog guvernera. Ona je iscrpljena i nalazi se na ivici snage. Dok De Grije traži gde da prenoće, ona peva svoj potresni lament Sola perduta abbandonata. De Grije se pojavljuje isuviše kasno i Manon umire na njegovim rukama.

Praizvedba je održana u Teatro Ređo u Torinu, 1. februara 1893. godine. Opera je primljena sa velikim oduševljenjem i označila je početak Pučinijeve svetske slave.

Na drugoj premijeri u Madlenianumu, 29. februara (19,30) u podeli će biti Sanja Kerkez (Manon Lesko), Nebojša Babić (Lesko, narednik), Janko Sinadinović (Vitez de Grije), Mihailo Šljivić (Žeron de Ravoar/ Kapetan broda), Vuk Radonjić (Krčmar), Siniša Radin (Edmondo/ Učitelj igranja/ Fenjerdžija), Nataša Rašić (Muzičar), Milan Obradović (Narednik straže) i Luka Pređa (Vlasuljar).
M.B.