PROMOVISANA KNjIGA RAŠE PLAOVIĆA “NAŠA KUĆA GLEDANA IZNUTRA”

Knjiga Raše Plaovića „Naša kuća gledana iznutra”, koju su zajednički objavili Idavačka kuća “Nolit”, Fond “Milan Đoković” i Književno izdavačka zajednica „Altera“, predstavljena je 22. juna u okviru ciklusa “Promocije” u Muzeju Narodnog pozorišta.

Kustoskinja Zorica Janković kazala je da Plaović, jedan od najvećih srpskih glumaca, u ovim memoarima otvoreno i neuvijeno govori o svojim savremenicima u periodu koji obuhvata više od pola veka.
- Raša na početku knjige kaže: „Ovo da se čita posle moje smrti“. To i činimo, 36 godina posle rastanka s njim, ispunjavajući prvo njegovu želju i iskoristivši dovoljno dug vremenski period da formiramo svoj sud o pozorišnim stvaraocima o kojima je pisao – rekla je Jankovićeva.
Urednik NOLIT-a Zoran Živković istakao je da Plaović u ovoj knjizi, praveći jednu priču o Narodnom pozorištu kroz skoro šest decenija, nije pisao samo o rediteljima, upravnicima i glumcima, nego i o ljudima iz „druge pozicije“ (garderoberima, dekoraterima, rasvetljivačima...) koji su, takođe, mnogo zaslužni za sveukupni uspeh i značaj te Kuće.
Prema njegovom mišljenju, Plaović je u „Našoj kući gledanoj iznutra“ istražio jedan put kojim se tada, a i kasnije, mnogo ređe išlo.
Živković je primetio da samo čovek poput Plaovića, koji je bio veliki umetnik i osoba koja je veoma dobro poznavala pozorište, može da napiše jednu ovakvu knjigu u kojoj je na skoro 400 strana uspeo da „sabije epohe, ljude, vreme i prostor, ali na način da to teče vrlo lako“.
- Zbog toga je ova knjiga, bez obzira što je to njegov lični pogled, nezaobilazna u bilo kakvom bavljenju istorijom Narodnog pozorišta. Ovo je jedno delo koje svedoči o jednom velikom umetniku. Čak i njegova neslaganja i njegove zamerke koje su bile očigledno najjače i najsnažnije prema onima koje je, možda, najviše i cenio, svedoče o tom temperamentu i tom karakteru i o jednom obrazovanju kakvo u našoj glumačkoj umetnosti do tada nije bilo zabeleženo, a možda, ni kasnije – naglasio je Živković.
On je dodao da je Plaović ovom knjigom samo potvrdio ta dva atributa koja idu uz njega, a koja su mu „pripisivali“ i mnogi njegovi savremenici, da je čovek koga krasi reč i dostojanstvo.
Dramski umetnik Dejan Čavić, kome je Plaović bio profesor na Pozorišnoj akademiji, ocenio je da knjiga „Naša kuća gledana iznutra” predstavlja analitički panegirik Narodnog pozorišta.
- Knjiga Raše Plaovića je uzbudljiva, minuciozna vivisekcija jedine kuće u kojoj je taj veliki čovek proveo svoj pozorišni vek. I ta činjenica je dosta jedinstvena, kao što je knjiga potpuno posebna. Raša je ovom knjigom pokazao svoju duboku odanost, privrženost i ljubav prema pozorištu. Ona daje presek Narodnog pozorišta od ranih dvadesetih godina, pa do 1975. godine, kada je završen rukopis. Raša je u ovoj knjizi napisao sve kako je video i kako je procenjivao; oštro, perceptivno i, iznad svega, pošteno – rekao je Čavić.
Predsednik Akademije umetnosti Dušan Đoković kazao je da je Plaović ovu knjigu pisao oko tri godine u vreme kad je već bio u „nekoj dubokoj penziji“.
On je precizirao da je u njoj obuhvatio pet upravnika Narodnog pozorišta, osam direktora Drame, 28 reditelja, 69 glumaca, 55 glumica...
Predstavnik Književno izdavačke zajednice „Altera“ Milan Arnaut zahvalio se piscu i profesoru Muzičke akademije u Beogradu Slobodanu Turlakovu što je „iskopao“ Plaovićev rukopis, kao i Fondu „Milan Đoković“ koji je određenim finansijskim sredstvima pomogao štampanje knjige.
Plaović je rođen na Ubu 20. februara 1899. godine.
Bio je pre svega pozorišni glumac, ali je snimio i nekoliko filmova.
Prvo pojavljivanje na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu imao je u 21 godini kao Prvi momak u Dragaševićevom komadu „Hajduk Veljko“.
Godinu dana kasnije, 1922. godine, postaje stalni član Nacionalnog teatra. Enciklopedije zapisuju da je u pitanju izvanredno obdaren glumac, jedan od najistaknutijih domaćih pozorišnih umetnika koji je imao veliki uticaj na razvitak pozorišne umetnosti.
Plaović, reditelj i prvak Drame, predstavama je pristupao s dubokim emocionalnim, psihološkim i intelektualnim poniranjem u likove i dramatiku.
Pamte se mnoge njegove uloge, pre svih Hamlet u „Hamletu“, Antonio u „Juliju Cezaru“, Jago u „Otelu“, Henrik IV u istoimenom komadu, Leone u „Gospodi Glembajevima“, Mitke u „Koštani“...
Ni posle penzionisanja 1960. godine, nije prestajao da se bavi pozorišnim poslom.
Završio je dva fakulteta – 1929. diplomirao je na Filozofskom fakultetu, a sedam godina kasnije i na Tehničkom (arhitektonski odsek).
Bio je profesor na Pozorišnoj akademiji.
Objavio je više drama i knjiga za glumu, režiju i recitovanje.
Dobitnik je velikog broja najviših kulturnih i društvenih priznanja.
Pored Male scene Narodnog pozorišta u Beogradu, danas njegovo ime nosi Amatersko pozorište u Ubu, kao i nagrada namenjena najboljem pozorišnom glumcu u Srbiji, koja se dodeljuje svake godine.
Plaović je preminuo u Beogradu 29. oktobra 1977. godine.
M.B.