PREMIJERA PREDSTAVE „NARODNA DRAMA“ 17. NOVEMBRA NA SCENI „RAŠA PLAOVIĆ“

Premijera predstave „Narodna drama“, po tekstu Olge Dimitrijević, u režiji Bojane Lazić, biće održana 17. novembra (20,30) na Sceni „Raša Plaović“.
U podeli su Ana Mandić (Anka), Sena Đorović (Branka), Ivan Marković (Milan), Anastasia Mandić (Jelica), Slobodan Beštić (Dragan) i studentkinje Nina Nešković, Milica Sužnjević i Mina Obradović (Hor Ankinih drugarica).
Učešće u predstavi putem video poruka imaće Nela Mihailović i Aleksandar Đurica.
"Narodna drama" bavi se ljubavlju u svim njenim nijansama, pitanjem slobode i hrabrosti spram različitih izbora, paradoksalnom činjenicom da kao društvo agresivno degradiramo stereotipnim prihvatanjem podele na elitu i široke narodne mase.
Dramaturzi su Molina Udovički Fotez i Slobodan Obradović, scenograf je Zorana Petrov, kostimograf Marina Medenica Vukasović, kompozitor Vladimir Pejković, a autor scenskog pokreta Damjan Kecojević.
Milorad Jovanović je izvršni producent, Natalija Ignjić organizator, Aleksandra Rokvić inspicijent, Gordana Perovska sufler, Jasna Saramandić asistent scenografa, a studentkinja Jovana Stojanović asistent reditelja.
M.B.

INTERVJU: BOJANA LAZIĆ / razgovor sa rediteljkom objavljen je 1. oktobra u 99. broju "POZORIŠNIH NOVINA"

                                                                     

                                                           „Narodna drama“ je komad o slobodi i ljubavi

 

Mlada i talentovana Bojana Lazić, koja je poslednjih nekoliko godina osobenim rediteljskim rukopisom skrenula na sebe pažnju pozorišne javnosti, uskoro će debitovati u Nacionalnom teatru. Već izvesno vreme, njenu kreativnu energiju zaokuplja komad Olge Dimitrijević „Narodna drama” čija se premijera očekuje 15. novembra na Sceni „Raša Plaović”. U podeli su Ana Mandić (Anka), Sena Đorović (Branka), Ivan Marković (Milan), Anastasia Mandić (Jelica), Slobodan Beštić (Dragan) i studentkinje Isidora Simijonović, Nina Nešković i Milica Sužnjević (Hor Ankinih drugarica). Učešće u predstavi, putem video poruka, koje je režirao Goran Gajić, imaće i Nela Mihailović i Aleksandar Đurica.
Koja će biti polazna osnova u vašem scenskom čitanju ovog teksta čija je jedna od tema ljubav između dve žene?
„Narodna drama“ je komad o ljubavi koja se rađa između dve žene, što znači da su u njega duboko utkane dve univerzalne teme koje su izuzetno važne za 21. vek – tema slobode i tema ljubavi, kao i pitanje slobode u ljubavi i, eventualne, ljubavi u/na slobodi.Olga Dimitrijević je radnju svog komada smestila u jedno selo, što znači da ova drama „dodiruje” celu srpsku porodicu i da vrlo duboko „pretresa” odnose u okviru te patrijarhalne zajednice. Na planu forme i jezika, ”Narodna drama” je miks realističnih dijaloga i masivnih, poetskih, skoro antičkih tekstualnih bujica. Njene junakinje, Anka i Branka, imaju moć da bivaju u drami, ali i da izađu iz nje i komuniciraju sa publikom. Nekada se govori u prozi, nekada u stihu, a sve je prožeto tekstovima narodnih pesama. Vrlo potentan materijal za celu ekipu predstave, što je u pozorištu jako važno. Da vas tekst raduje!
„Narodna drama”, između ostalog, pokreće pitanja autoritarnosti i nejednakopravnosti o kojima se danas mnogo govori. Može li pojedinac u jednoj izrazito patrijarhalnoj i konzervativnoj sredini, kao što je slučaj u ovom komadu, da menja svet oko sebe?
Jako bih volela da verujem da može, ali, nažalost, mislim da ne može. Ipak, važno je da pokuša. Jer taj pokušaj možda ne menja svet, ali menja osobu koja pokušava da promeni taj nepromenljivi svet. Naša junakinja Anka, ne uspeva da promeni stavove oca i majke, ali, na neki čudan način, uspeva da zgrabi život i da sazri.U predstavi obrađujemo tri generacije žena i njihove različite čažnje za ljubavlju i slobodom. Ankina majka svake noćisatima krišom gleda u Mesec i „sanja”, a na javi nikada nije pokušala da izađe iz svog dvorišta. Za razliku od nje, Branka je jedne noći odlučila da pobegneiz svog sela sa ciljem da se nikada, nikada, nikada ne vrati. Na putu ka velikom gradu, ona upoznaje mladu Anku, za koju kažu da nije od ovog sveta. Ankaima istu čežnju kao i njena majka, i sada je u iskušenju da li da pokuša da uradi nešto što, zapravo, želi ceo život – da se bori za sebe.
U žanrovskom smilu, reč je o angažovanom mjuziklu koji je, kao što ste rekli, prožet tekstovima narodnih pesama. Zašto je baš ta vrsta muzike idealna da se kroz nju dočara jedna ovako prilično osetljiva društvena tema?
Ako govorimo o žanru, ne bih iskoristila odrednicu mjuzikl, već muzička predstava u kojoj muziku koristimo kao govor ljubavi. Saundtrek je utkan u samu radnju komada i čine ga pesme Šemse Suljaković, Ljube Aličića, Mire Kosovke, Gordane Stojićević, Hasana Dudića, Ane Bekute... Ja i danas pamtim sve te pesme koje su se tokom  mog detinjstvo često čule iz dedinog radio aparata okačenog o jedan ekser na fasadi stare kuće. Ta vrsta muzike, je nešto što dolazi iz naroda i što pripada narodu, kao i miljeu u kojem se radnja dešava.
Reditelj ste koji svojim predstavama voli da provocira publiku. Koja su to pitanja koja gledaoce neće ostaviti ravnodušnim, već će ih naterati na razmišljanje?
U radu na ovoj predstavi mi je veoma važna emocija, ne provokacija. Činjenica da se „Narodna drama” igra u Narodnom pozorištu je za konzervativnu javnost nešto što je već dovoljno provokativno. Ono što mene, kao rediteljku, zanima u ovom procesu jeste kreativna razmena i otvaranje širokog polja slobode za svakog autora. Imam priliku da radim sa sjajnim glumcima koji pametno i duboko promišljaju svoje uloge. Oni su ti koji će nas svojim emocijama uzbuditi. To je nešto što publiku sigurno neće ostaviti ravnodušnom.
Mikojan Bezbradica

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 15. NOVEMBRA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA

"Narodna drama" Olge Dimitrijević u režiji Bojane Lazić, nakon praizvedbe u Vranju 2011/2012, biće premijerno izvedena 17. novembra (20,30) na Sceni "Raša Plaović".
Dimitrijević je rekla na konferenciji za novinare da je "Narodna drama" teška ljubavna melodrama sa političkim angažmanom koji se izražava kroz afekte i govori o svetu oko nas.
Ona je precizirala da je lezbejska ljubavna priča u predstavi integralni deo sveta o kome se govori i da je to zapravo priča o ljubavi i slobodi pre svega.
U predstavi se koristi folk muzika, za koju autorka naglašava da je takođe deo tog istog sveta, ali da im nije bila namera da se time vrednosno bave - da li je to dobro ili loše, već da sagledaju od kakve kompleksnosti emocija je sazdan naš svet.
"Svi junaci se bezrezervno vole, ali iz te silne ljubavi povređuju sebe jer ne mogu da se izbore sa ograničenjima", objasnila je Dimitrijević.
Rediteljka Lazić istakla je da im je bilo važno da govore o dubini, snazi, lepoti i boli ljubavi bez obzira da li je istopolna ili ne i da se "Narodna drama" tiče i njenih roditelja i njenih komšija, "jer svi mi zbog divnih namera odemo predaleko i to ne bude dobro".
"Sustina je da je ovo predstava o dubokoj ljubavi i slobodi koju ne traže samo dve lezbejke već svi ljudi", kazala je Lazić.
Prema njenim rečima, publika će u predstavi čuti pesme Šemse Suljaković, Ljube Aličića, Mire Kosovke, Gordane Stojićević, Hasana Dudića, Ane Bekute, koje je često čula iz dedinog radio parata okačenog o ekser na fasadi stare kuće.
Dramaturzi su Slobodan Obradović i Molina Udovički Fotez, koja je primetila da tekst Olge Dimitrijević afirmiše ljubav i hrabrost.
"Suština je ljubav kao pojava, a hrabrost se ogleda u mladoj ženi koja se usudila da bude ono što jeste i u pozivu mladim glumcima da pokažu šta umeju", rekla je Udovički Fotez.
Vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić je, primetivši da je bilo priča oko "Narodne drame" da su u pitanju "osetljive teme", naglasio da nema više osetljivih tema i da je život sam po sebi osetljiva tema, te autor ima puno pravo da piše o svemu što ga okružuje.
Savić je rekao i da neke može da iznenadi folk muzika na sceni Narodnog pozorišta, ali da ona predstavlja "marketinški, medijski dodatak predstavi".
U glumačkom ansamblu su Sena Đorović, Anastasia Mandić, Slobodan Beštić, Nela Mihailović, Aleksandar Đurica i mladi glumci Ana Mandić i Ivan Marković, studenti Fakulteta dramskih umetnosti Nina Nešković, Milica Sužnjević i Mina Obradović.
Đorović je rekla da je predstavi privukla iskrena i jaka emocija, dok neobična jezička struktura (poezija, proza, naracija) pruža odličnu priliku glumcu, te da kao što i sam naslov kaže, to je drama svih ljudi.
Beštić je kazao da od 1987. i svoje uloge u komadu "Buđenje proleća" prati kako srpsko društvo tretira homoseksualnost.
On je podsetio da se osamdesetih i devedesetih godina na to gledalo sa podsmehom, zatim su homoseksualci postali perverzni pa su neki smatrali da imaju pravo i da ih ubiju, a danas Beštić primećuje napredak i ne oseća više otpor što je ilustrovao time što mu niko nije rekao da neće doći na predstavu kada je čuo o čemu govori.
Scenograf je Zorana Petrov, kostimograf Marina Medenica Vukasović, kompozitor Vladimir Pejković, reditelj video materijala Goran Gajić, za scenski pokret bio je zadužen Damjan Kecojević, a za scenski govor Dijana Marojević.