ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „НАРОДНА ДРАМА“ 17. НОВЕМБРА НА СЦЕНИ „РАША ПЛАОВИЋ“

Премијера представе „Народна драма“, по тексту Олге Димитријевић, у режији Бојане Лазић, биће одржана 17. новембра (20,30) на Сцени „Раша Плаовић“.
У подели су Ана Мандић (Анка), Сена Ђоровић (Бранка), Иван Марковић (Милан), Анастасиа Мандић (Јелица), Слободан Бештић (Драган) и студенткиње Нина Нешковић, Милица Сужњевић и Мина Обрадовић (Хор Анкиних другарица).
Учешће у представи путем видео порука имаће Нела Михаиловић и Александар Ђурица.
"Народна драма" бави се љубављу у свим њеним нијансама, питањем слободе и храбрости спрам различитих избора, парадоксалном чињеницом да као друштво агресивно деградирамо стереотипним прихватањем поделе на елиту и широке народне масе.
Драматурзи су Молина Удовички Фотез и Слободан Обрадовић, сценограф је Зорана Петров, костимограф Марина Меденица Вукасовић, композитор Владимир Пејковић, а аутор сценског покрета Дамјан Кецојевић.
Милорад Јовановић је извршни продуцент, Наталија Игњић организатор, Александра Роквић инспицијент, Гордана Перовска суфлер, Јасна Сарамандић асистент сценографа, а студенткиња Јована Стојановић асистент редитеља.
М.Б.

ИНТЕРВЈУ: БОЈАНА ЛАЗИЋ / разговор са редитељком објављен je 1. октобра у 99. броју "ПОЗОРИШНИХ НОВИНА"

                                                                     

                                                           „Народна драма“ je комад о слободи и љубави

 

Млада и талентована Бојана Лазић, која је последњих неколико година особеним редитељским рукописом скренула на себе пажњу позоришне јавности, ускоро ће дебитовати у Националном театру. Већ извесно време, њену креативну енергију заокупља комад Олге Димитријевић „Народна драма” чија се премијера очекује 15. новембра на Сцени „Раша Плаовић”. У подели су Ана Мандић (Анка), Сена Ђоровић (Бранка), Иван Марковић (Милан), Анастасиа Мандић (Јелица), Слободан Бештић (Драган) и студенткиње Исидора Симијоновић, Нина Нешковић и Милица Сужњевић (Хор Анкиних другарица). Учешће у представи, путем видео порука, које је режирао Горан Гајић, имаће и Нела Михаиловић и Александар Ђурица.
Која ће бити полазна основа у вашем сценском читању овог текста чија је једна од тема љубав између две жене?
„Народна драма“ је комад о љубави која се рађа између две жене, што значи да су у њега дубоко уткане две универзалне теме које су изузетно важне за 21. век – тема слободе и тема љубави, као и питање слободе у љубави и, евентуалне, љубави у/на слободи.Олга Димитријевић је радњу свог комада сместила у једно село, што значи да ова драма „додирује” целу српску породицу и да врло дубоко „претреса” односе у оквиру те патријархалне заједнице. На плану форме и језика, ”Народна драма” је микс реалистичних дијалога и масивних, поетских, скоро античких текстуалних бујица. Њене јунакиње, Анка и Бранка, имају моћ да бивају у драми, али и да изађу из ње и комуницирају са публиком. Некада се говори у прози, некада у стиху, а све је прожето текстовима народних песама. Врло потентан материјал за целу екипу представе, што је у позоришту јако важно. Да вас текст радује!
„Народна драма”, између осталог, покреће питања ауторитарности и неједнакоправности о којима се данас много говори. Може ли појединац у једној изразито патријархалној и конзервативној средини, као што је случај у овом комаду, да мења свет око себе?
Јако бих волела да верујем да може, али, нажалост, мислим да не може. Ипак, важно је да покуша. Јер тај покушај можда не мења свет, али мења особу која покушава да промени тај непроменљиви свет. Наша јунакиња Анка, не успева да промени ставове оца и мајке, али, на неки чудан начин, успева да зграби живот и да сазри.У представи обрађујемо три генерације жена и њихове различите чажње за љубављу и слободом. Анкина мајка сваке ноћисатима кришом гледа у Месец и „сања”, а на јави никада није покушала да изађе из свог дворишта. За разлику од ње, Бранка је једне ноћи одлучила да побегнеиз свог села са циљем да се никада, никада, никада не врати. На путу ка великом граду, она упознаје младу Анку, за коју кажу да није од овог света. Анкаима исту чежњу као и њена мајка, и сада је у искушењу да ли да покуша да уради нешто што, заправо, жели цео живот – да се бори за себе.
У жанровском смилу, реч је о ангажованом мјузиклу који је, као што сте рекли, прожет текстовима народних песама. Зашто је баш та врста музике идеална да се кроз њу дочара једна овако прилично осетљива друштвена тема?
Ако говоримо о жанру, не бих искористила одредницу мјузикл, већ музичка представа у којој музику користимо као говор љубави. Саундтрек је уткан у саму радњу комада и чине га песме Шемсе Суљаковић, Љубе Аличића, Мире Косовке, Гордане Стојићевић, Хасана Дудића, Ане Бекуте... Ја и данас памтим све те песме које су се током  мог детињство често чуле из дединог радио апарата окаченог о један ексер на фасади старе куће. Та врста музике, је нешто што долази из народа и што припада народу, као и миљеу у којем се радња дешава.
Редитељ сте који својим представама воли да провоцира публику. Која су то питања која гледаоце неће оставити равнодушним, већ ће их натерати на размишљање?
У раду на овој представи ми је веома важна емоција, не провокација. Чињеница да се „Народна драма” игра у Народном позоришту је за конзервативну јавност нешто што је већ довољно провокативно. Оно што мене, као редитељку, занима у овом процесу јесте креативна размена и отварање широког поља слободе за сваког аутора. Имам прилику да радим са сјајним глумцима који паметно и дубоко промишљају своје улоге. Они су ти који ће нас својим емоцијама узбудити. То је нешто што публику сигурно неће оставити равнодушном.
Микојан Безбрадица

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 15. НОВЕМБРА У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

"Народна драма" Олге Димитријевић у режији Бојане Лазић, након праизведбе у Врању 2011/2012, биће премијерно изведена 17. новембра (20,30) на Сцени "Раша Плаовић".
Димитријевић је рекла на конференцији за новинаре да је "Народна драма" тешка љубавна мелодрама са политичким ангажманом који се изражава кроз афекте и говори о свету око нас.
Она је прецизирала да је лезбејска љубавна прича у представи интегрални део света о коме се говори и да је то заправо прича о љубави и слободи пре свега.
У представи се користи фолк музика, за коју ауторка наглашава да је такође део тог истог света, али да им није била намера да се тиме вредносно баве - да ли је то добро или лоше, већ да сагледају од какве комплексности емоција је саздан наш свет.
"Сви јунаци се безрезервно воле, али из те силне љубави повређују себе јер не могу да се изборе са ограничењима", објаснила је Димитријевић.
Редитељка Лазић истакла је да им је било важно да говоре о дубини, снази, лепоти и боли љубави без обзира да ли је истополна или не и да се "Народна драма" тиче и њених родитеља и њених комшија, "јер сви ми због дивних намера одемо предалеко и то не буде добро".
"Сустина је да је ово представа о дубокој љубави и слободи коју не траже само две лезбејке већ сви људи", казала је Лазић.
Према њеним речима, публика ће у представи чути песме Шемсе Суљаковић, Љубе Аличића, Мире Косовке, Гордане Стојићевић, Хасана Дудића, Ане Бекуте, које је често чула из дединог радио парата окаченог о ексер на фасади старе куће.
Драматурзи су Слободан Обрадовић и Молина Удовички Фотез, која је приметила да текст Олге Димитријевић афирмише љубав и храброст.
"Суштина је љубав као појава, а храброст се огледа у младој жени која се усудила да буде оно што јесте и у позиву младим глумцима да покажу шта умеју", рекла је Удовички Фотез.
Вршилац дужности управника Народног позоришта Дејан Савић је, приметивши да је било прича око "Народне драме" да су у питању "осетљиве теме", нагласио да нема више осетљивих тема и да је живот сам по себи осетљива тема, те аутор има пуно право да пише о свему што га окружује.
Савић је рекао и да неке може да изненади фолк музика на сцени Народног позоришта, али да она представља "маркетиншки, медијски додатак представи".
У глумачком ансамблу су Сена Ђоровић, Анастасиа Мандић, Слободан Бештић, Нела Михаиловић, Александар Ђурица и млади глумци Ана Мандић и Иван Марковић, студенти Факултета драмских уметности Нина Нешковић, Милица Сужњевић и Мина Обрадовић.
Ђоровић је рекла да је представи привукла искрена и јака емоција, док необична језичка структура (поезија, проза, нарација) пружа одличну прилику глумцу, те да као што и сам наслов каже, то је драма свих људи.
Бештић је казао да од 1987. и своје улоге у комаду "Буђење пролећа" прати како српско друштво третира хомосексуалност.
Он је подсетио да се осамдесетих и деведесетих година на то гледало са подсмехом, затим су хомосексуалци постали перверзни па су неки сматрали да имају право и да их убију, а данас Бештић примећује напредак и не осећа више отпор што је илустровао тиме што му нико није рекао да неће доћи на представу када је чуо о чему говори.
Сценограф је Зорана Петров, костимограф Марина Меденица Вукасовић, композитор Владимир Пејковић, редитељ видео материјала Горан Гајић, за сценски покрет био је задужен Дамјан Кецојевић, а за сценски говор Дијана Маројевић.