Премијера представе „Сањао сам да сам се пробудио” на Сцени „Раша Плаовић“

Представа „Сањао сам да сам се пробудио”, по тексту Жељка Хубача, у режији Дина Мустафића, биће премијерно изведена у недељу 21. јануара (20:30) на Сцени „Раша Плаовић“.

Драматург Ђорђе Kосић, сценограф Јасмина Холбус, костимограф Марина Меденица, композитор Ирена Поповић, Никола Кљајић (асистент редитеља и монтажер видео материјала), Иван Мирковић (корепетитор и асистент композитора) и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) потписују се као уметнички тим овог комада који говори о животу у једном позоришту посредством четири жанра који се крећу од фарсичне структуре, преко мелодраме, историјског каламбура до водвиљске игре, заокружујући слику наше, и не само позоришне стварности.

Улоге су поверене Јовану Јовановићу, Душану Матејићу, Анастасии Мандић, Сузани Лукић, Нини Нешковић, Николи Вујовићу и Слободану Бештићу, док се сопран Катарина Јовановић појављује као специјална гошћа.

У представи учествују и чланови хора „Смиље“.

„Написао сам комад о позоришту, о томе колико и коме оно значи, а коме не, о његовој друштвеној позицији, субверзивности, сјају и беди, о ономе што је у њему лепо и ружно, о страсти која га ствара и обести која га разара, о уметничкој сујети и безрезервној љубави, о снази оних који у њега верују и који му се дају чак и када му не верују, о театарским утилитаристима и духовницима...“, каже Жељко Хубач.

Редитељ Дино Мустафић наглашава да је заједно са глумачким и ауторским тимом представе настојао да покаже како и у „театарском деилузионизму има књижевне и сценске лепоте, својеврсне утопије позоришног простора као паралелног света у којем ми као актери проживимо добар део нашег животног века“.

„Јер, на крају крајева, верујемо да театар то све јесте, и треба да буде; да ниједан уметник не сме изгубити наду да његова представа може променити ток ствари на боље“, сматра Мустафић. 

Драматург Ђорђе Косић истиче да је позоришни процес на овом тексту представљао ретку прилику да се кроз један домаћи, савремени драмски текст истражи граница између стварности и позоришта – позоришта не само као уметничког облика већ и институције, са свим својим идиосинкразијама, лепотама и баналностима.

„Спој стварности и театралности омогућио је јединствену синергију, која је у концу изражена у једном еклектичном позоришном изразу између стварности и драме, јаве и сна“.

Прва реприза биће одржана 25. јануара.