160 godina od rođenja Branislava Nušića, blistavog simbola naše kulture, književnosti i pozorišne umetnosti

Na današnji dan, 20. oktobra, pre 160 godina, rođen je Branislav Nušić (1864-1938), čije ime je postalo jedan od najblistavijih simbola naše kulture, književnosti i pozorišne umetnosti.

Narodno pozorište u Beogradu, na čijem je čelu bio od 14. jula 1900. do 19. januara 1902. godine i u kojem su praizvedeni skoro svi njegovi najpoznatiji pozorišni komadi, obeležava taj jubilej tokom oktobra meseca događajima pod nazivom „Slavimo Nušića“.

Nušić je dao ogroman doprinos srpskoj kulturi, posebno teatarskoj umetnosti o čemu svedoči činjenica da su njegova dela i danas ostala sinonim za pozorišni i književni kvalitet.

Pisao je drame, romane, pripovetke, ali je, nesumnjivo, ostao najpoznatiji po svojim komedijama u kojima je oslikao sve mane društva u kojem je živeo.

Taj žanr, protkan specifičnim humorom koji se manifestuje u širokom rasponu od satire, preko farse i kozerskog vica, do vodvilja, zauzima dominantno mesto u njegovim pozorišnim komadima.

Fenomen Nušićevog pozorišnog uspeha ogleda se, pre svega, u aktuelnosti tematike njegovih dela, specifičnim osobenostima humora u kojem karikiranje likova nikad nije preterano, kao i karakterističnom poimanju komedija koje uvek imaju zanimljivu fabulu realizovanu pomoću duhovitog zapleta, kroz smešne situacije i sa merom u ismevanju pojedinih životnih pojava.

Zahvaljujući ličnim pozorišnim iskustvima koje je imao kao dramaturg i upravnik, Nušić je u svojim delima izgradio sopstveni svet teatra, prepoznatljiv, omiljen, rado gledan i veoma često prikazivan, ostavivši na taj način dubok pečat i neizbrisiv trag ne samo u svom vremenu, nego i danas.

O tome govore govore i činjenice da se njegovi komadi i dalje postavljaju i izvode s velikim uspehom, ne samo na ovim prostorima, nego i šire, jer je reč o savremenom, bezvremenom piscu čija su dela uvek aktuelna i imaju sponu sa svakim vremenom, a sigurno će je imati i u budućnosti.

Kao nesumnjivo najpozorišniji pisac u čitavoj srpskoj književnosti, i to ne samo po broju napisanih scenskih dela i njihovoj popularnosti, ostao je upamćen kao autentičan, jedinstven autor galerije živopisnih, pažljivo i do tančina suptilno profilisanih likova od kojih se mnogi uzdižu do karakterističnih i veoma upečatljivih osoba koje ne simbolizuju samo različite naravi, već svi zajedno predstavljaju čitav jedan mentalitet.