160 година од рођења Бранислава Нушића, блиставoг симбола наше културе, књижевности и позоришне уметности

На данашњи дан, 20. октобра, пре 160 година, рођен је Бранислав Нушић (1864-1938), чије име је постало један од најблиставијих симбола наше културе, књижевности и позоришне уметности.

Народно позориште у Београду, на чијем је челу био од 14. јула 1900. до 19. јануара 1902. године и у којем су праизведени скоро сви његови најпознатији позоришни комади, обележава тај јубилеј током октобра месеца догађајима под називом „Славимо Нушића“.

Нушић је дао огроман допринос српској култури, посебно театарској уметности о чему сведочи чињеница да су његова дела и данас остала синоним за позоришни и књижевни квалитет.

Писао је драме, романе, приповетке, али је, несумњиво, остао најпознатији по својим комедијама у којима је осликао све мане друштва у којем је живео.

Тај жанр, проткан специфичним хумором који се манифестује у широком распону од сатире, преко фарсе и козерског вица, до водвиља, заузима доминантно место у његовим позоришним комадима.

Феномен Нушићевог позоришног успеха огледа се, пре свега, у актуелности тематике његових дела, специфичним особеностима хумора у којем карикирање ликова никад није претерано, као и карактеристичном поимању комедија које увек имају занимљиву фабулу реализовану помоћу духовитог заплета, кроз смешне ситуације и са мером у исмевању појединих животних појава.

Захваљујући личним позоришним искуствима које је имао као драматург и управник, Нушић је у својим делима изградио сопствени свет театра, препознатљив, омиљен, радо гледан и веома често приказиван, оставивши на тај начин дубок печат и неизбрисив траг не само у свом времену, него и данас.

О томе говоре говоре и чињенице да се његови комади и даље постављају и изводе с великим успехом, не само на овим просторима, него и шире, јер је реч о савременом, безвременом писцу чија су дела увек актуелна и имају спону са сваким временом, а сигурно ће је имати и у будућности.

Као несумњиво најпозоришнији писац у читавој српској књижевности, и то не само по броју написаних сценских дела и њиховој популарности, остао је упамћен као аутентичан, јединствен аутор галерије живописних, пажљиво и до танчина суптилно профилисаних ликова од којих се многи уздижу до карактеристичних и веома упечатљивих особа које не симболизују само различите нарави, већ сви заједно представљају читав један менталитет.