У Музеју позоришне уметности Србије постављена изложба „Мадам Батерфлај – један век у Београду“, поводом сто година од оснивања Опере Народног позоришта у Београду

Изложба „Мадам Батерфлај – један век у Београду“, ауторке Јелице Стевановић, приређена поводом сто година од оснивања Опере Народног позоришта у Београду, постављена је у Музеју позоришне уметности Србије, у оквиру сарадње између те институције и Народног позоришта.

Изложба је доступна од 9. новембра у просторијама Музеја радним данима од 10 до 18 часова и суботом од 10 до 14 часова, за појединачне посете.

Број посетилаца је ограничен на пет у исто време, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера. Ускоро ће цела поставка бити доступна и на интернет страници https://mpus.org.rs.

Народно позориште у Београду је основано 1868. године као драмски театар, али од првог дана развија тесну везу са музичком уметношћу.

Инструментална и вокална музика су биле саставни део многих представа, а обичај је био и да се поједине нумере изводе публици пре почетка представе и између чинова, односно између два или три краћа комада која су играна као целовечерњи програм.

Понекад су извођене увертире и други одломци из популарних оперских и оперетских партитура. Током следећих деценија развија се тзв. „музичка грана“ Народног позоришта, захваљујући којој су до Првог светског рата на сцену постављана све захтевнија музичко-сценска дела, чија круна је била премијера Вердијевог Трубадура, 24. априла 1913.
 

Долазак руских уметника после Октобарске револуције, омогућио је формирање сталног оперског ансамбла, крајем 1919, и успостављање редовног оперског репертоара, премијером Мадам Батерфлај Ђакома Пучинија, 11. фебруара 1920.

Прва премијера овог ансамбла је била у „привременој сали у Манежу“, јер реконструкција зграде код Споменика још није била завршена. Дириговао је Станислав Бинички, представу је режирао Рудолф Фејфар, а сценограф је био наш чувени сликар Јован Бијелић. Представа је у континуитету играна све до Другог светског рата, преко 130 пута.

И у периоду од 1944. до данас, Мадам Батерфлај је скоро непрекидно на репертоару. Прва послератна премијера је била 19. јула 1945. (диригент Даворин Жупанић, редитељ Бранко Поморишац, сценограф Ананије Вербицки, костимограф Милица Бабић; изведена преко 120 пута).

Следећа поставка се надовезала без паузе у извођењу, 9. фебруара 1963. (диригент Оскар Данон, редитељ Ани Радошевић, сценограф Миомир Денић, костимограф Милица Бабић; са обновом Борислава Поповића из 1974, поставка је доживела 60 реприза).

Представа у режији Дејана Миладиновића, чију премијеру је 14. децембра 1984. дириговао Николај Жличар, и даље је на репертоару, преко три и по деценије (сценограф Милета Лесковац, костимограф Светлана Чкоњевић).

У јубиларној, 100. години рада Опере Народног позоришта, Мадам Батерфлај је прославила свој златни јубилеј 106. извођењем ове дуговеке поставке.

У насловној улози су наступале наше врсне уметнице Јелена Ловшинска, Ада Пољакова, Лиза Попова, Злата Ђунђенац, Корнелија Нинковић Грозано, Нада Стајић, Катица Јовановић, Анита Мезетова, Аница Стојановић, Валерија Хејбалова, Злата Сесардић, Софија Јанковић, Радмила Бакочевић, Радмила Смиљанић, Милка Стојановић, Гордана Јевтовић, Вишња Павловић Дракулић, Вјера Микић Мирановић, Јасмина Трумбеташ Петровић, Сузана Шуваковић Савић.

Међу бројним гошћама из земље и иностранства, издвајају се славна чешка певачица Ема Дестинова, Росета Пампанини из Миланске Скале, чувена пољска уметница Бандаровска Турска у међуратном периоду, те афроамериканка Мартина Аројо, бугарске уметнице Милкана Николова и Жени Жикова, Румунка Евгенија Молдовеану, првакиња московског Бољшој театра, Марија Биешу, Леила Генчер из Анкаре…

У Београду су наступале и уметнице из земље главне јунакиње: Теико Кива, Мичико Сунахара, Асуко Ацума, Јоко Сато, Емито Кубота, Мика Мори.

И остале главне јунаке су тумачили значајни домаћи и инострани уметници – увек уз пратњу Оркестра и Хора Народног позоришта.

Пучинијева Мадам Батерфлај, једно од најпопуларнијих дела оперске литературе, несумњиво је и један од најомиљенијих наслова београдске оперске публике, о чему најбоље сведочи цео век континуираног извођења.

Коришћени материјали из збирки Музеја позоришне уметности Србије, Народног позоришта. у Београду и приватних збирки; плакат праизведбе из фонда Народне библиотеке Србије.

Фотографи су Зоран Милер, Миодраг Крстић, Слободан Бибић, Срђан Михић и други.