U MUZEJU NP, U OKVIRU CIKLUSA “JUBILEJI”, ODRŽANO VEČE SA MECOSOPRANOM NATAŠOM JOVIĆ TRIVIĆ

U okviru ciklusa "Jubileji", u Muzeju Narodnog pozorišta, u ponedeljak 22. decembra, održano je veče sa mecosopranom Natašom Jović Trivić, povodom dve decenije njenog umetničkog rada.
Na početku razgovora, koji je vodio direktor Muzeja Dragan Stevović, prvakinja Opere Nacionalnog teatra, koja je ovaj značajan jubilej obeležila dva dana ranije, 20. decembra, ulogom Acučene u Verdijevom „Trubaduru", kazala je da je veoma zadovoljna što je sve proteklo u najboljem redu, što se, uostalom, videlo i po reakciji publike na kraju predstave.
- Hvala svima na čestitkama. Tih prvih dvadeset godina prošlo je, nekako, veoma brzo. Moram priznati, dok mi nisu rekli iz direkcije Opere da bi trebalo da obeležimo taj jubilej, da nisam ni bili svesna da je sve to, zaista, tako brzo prošlo - kazala je umetnica koju je publika u prepunom Muzeju pozdravila burnim aplauzom.
- Rođena sam u Banjaluci, u porodici u kojoj je uvek bilo veselo i gde je uvek bilo pesme. Moji roditelji nisu imali muzičko obrazovanje, niti su se bavili muzikom. Ipak, moj otac, koji je po prirodi bio darovit i talentovan, je fantastično pevao. Brata i mene je uvek učio da pevamo. Za razliku od njega, majka, koja je bila medicinska sestra, stalno je nas dvoje forsirala da radimo samo ono što volimo. Muziku sam počela da učim od šeste godine. To je, prosto, bio moj život - ispričala je Nataša koja je nižu i srednju muzičku školu završila u rodnom gradu.
Nakon toga, 1991. godine, otišla je u Zagreb kod čuvenog mecosoprana Ruže Pospiš Baldani koja je bila oduševljena Natašinim glasovnim mogućnostima i htela je odmah da je primi u klasu.
Tokom tog susreta, kazala joj je da nije sopran, nego mescosopran i da će imati “masniji i raskošniji glas” od nje.
Nažalost, zbog rata koji je počinjao na prostoru nekadašnje SFRJ, Nataša je morala da odustane od studiranja u glavnom gradu Republike Hrvatske i odlučila je da ode u Beograd.
U srpskoj prestonici, 1992. godine upisuje odsek solo – pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Radmile Bakočević, o kojoj je pričala s puno ljubavi i velikim poštovanjem.
Kod gospođe Bakočević je diplomirala 1996. godine, a tri godine kasnije, i magistrirala.
U vreme studija, 1994. godine, postala je član Operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu. Nedugo posle toga, otpevala je i svoju prvu ulogu u Nacionalnom teatru - Treću damu u Mocartovoj „Čarobnoj fruli”.
Stalni član Opere Narodnog pozorišta u Beogradu postala je 1997. godine.
U nastavku razgovora, pričala je o probama “Evgenija Onjegina” tokom NATO agresije 1999. godine, gostovanju u Severnoj Koreji sa kolegom Oliverom Njegom, radu sa rediteljem Jagošem Markovićem na operi “Pepeljuga” Đoakina Rosinija...
Takođe, Nataša se prisetila i svog učešća na Međunarodnom takmičenju “Boris Hristof” održanom u Sofiji 2000. godine, kada je dobila drugu nagradu žirija kao i specijalnu nagradu za najbolju interpretaciju.
Jedne od tema razgovora, bili su i njeni nastupi na takmičenju “Iris Adami Coradetti” 2004. godine u Padovi, kada je osvojila specijalnu nagradu, i na takmičenju “Rijeka belcanto” 2005. godine gde joj je pripalo treće mesto.
Sa velikim poštovanjem pričala je i o maestru Mladenu Jaguštu sa kojim je pre deset godina, povodom njegovog 80 rođendana i 60 godina umetničkog rada, spremala Mocartov “Rekvijem”.
- Od njega sam mnogo naučila. Zaista sam, moram reći tako, blagoslovena što sam imala sreću da radim sa njim, jer je on jedna enciklopedija, u svakom smislu - rekla je Nataša Jović Trivić, koja je tokom dosadašnje karije ostvarila niz značajnih uloga kao što su Olga („Evgenije Onjegin“), Fenena („Nabuko“), Madalena („Rigoleto“), Šarlota („Verter“), Amneris („Aida"), Karmen („Karmen"), Ulrika („Bal pod maskama"), Suzuki („Madam Baterflaj"), Kneginja de Bujon („Adrijana Lekuvrer“)...
M.B.