U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA, U OKVIRU CIKLUSA “SEĆANjE”, PRIREĐENO VEČE POSVEĆENO REDITELjKI ANI RADOŠEVIĆ

U okviru ciklusa “Sećanje”, u utorak 13. oktobra, u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče posvećeno poznatoj operskoj rediteljki, koreografkinji i pedagogu Ani Radošević.
U uvodnoj reči, profesor Vladimir Jovanović podsetio je da se nedavno, 4. septembra, navršilo sto godina od rođenja ove priznate umetnice, pozorišnog stvaraoca širokog obrazovanja i otvorenosti za sve inovacije u teatarskoj umetnosti.
Prema njegovim rečima, Ani je svojim dvadesetšestogodišnjim radom u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu i drugim teatrima u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i u Skali u Milanu, Kovent Gardenu u Londonu, Teatru la Feniče u Veneciji, operskim kućama u Dalasu, Barseloni, Kairu i na muzičkim festivalima u Firenci i Amsterdamu, ostavila neizbrisiv trag o sopstvenoj multimedijalnoj umetničkoj kreativnosti i značajnom doprinosu koji je dala razvoju naše kulture i njenoj međunarodnoj afirmaciji u drugoj polovini 20. veka.
Jovanović je rekao da je Ani Radošević, posle završetka Drugog svetskog rata, nekoliko godina bila balerina u Narodnom pozorištu u Beogradu, a potom i osnivač i prva direktorka Srednje baletske škole u Beogradu.
Potom se, krajem 1950. godine, vratila u nacionalni teatar gde je postala asistent svim rediteljima koji su tada radili u Operi Narodnog pozorišta kao što su dr Branko Gavela, Josip Kulundžić, Bojan Stupica, Mladen Sablić, Soja Jovanović..., želeći da se na taj način pripremi za svoj budući poziv operske rediteljke.
Jovanović je ocenio da su njene režije opera „Otmica iz saraja“, „Figarova ženidba“, „Orfej i Euridika“, „Travijata“, „Rigoleto“, „Moć sudbine“, „Aida“, „Madam Baterflaj“, „Prodana nevesta“, „Karmen“, „Mali dimničar“... na sceni Narodnog pozorišta, kao i postavke „Madam Baterflaj“ u Kairu, „Evgenija Onjegina“ u Barseloni, „Vertera“ u Novom Sadu i „Aide“ u Sarajevu, bile zapažene po studioznoj analizi muzičke partiture i izboru čistih i harmoničnih scenskih rešenja.
O bogatom umetničkom i životnom putu ove umetnice, govorili su i njena usvojena kćerka Rea Živković, balerina Maja Gruden, istoričar baleta Milica Zajcev, primadona Opere Narodnog pozorište u Beogradu Breda Kalef, koreograf i direktor Baleta Srpskog narodnog pozorište Vladimir Logunov i muzikolog dr Nadežda Mosusova.
Pismo primadone Radmile Bakočević, koja je zbog privatnih obaveza bila sprečena da učestvuje u programu, pročitao je direktor Muzeja Dragan Stevović.
U njemu je, između ostalog, napisala, da je Ani bila izuzetan prijatelj, divan čovek, kao i da je ostavila neizbrisiv trag u istoriji Narodnog pozorišta u Beogradu.
Ani je rođena u Češkim Buđovicima (Češka) 4. septembra 1915. godine u jevrejskoj trgovačkoj porodici kao druga ćerka Eduarda Špicera i Olge Štjasne.
Preminula je 29. decembra 2004. godine u Beogradu.
M.B.