„Ono što nisam izgovorila”, u okviru Festivala DAH Teatra „Umetnost i ljudska prava", 27. februara (20,00) na Sceni „Raša Plaović“

„Ono što nisam izgovorila“ (27. februara od 20 časova na Sceni „Raša Plaović“, u okviru Festivala DAH Teatra „Umetnost i ljudska prava") jeste višedisciplinarna forma koja se bavi nasiljem i problemima rodne pripadnosti s kojima se žene suočavaju od rođenja i koji su u vezi sa njihovim telom, obrazovanjem, seksualnim zlostavljanjem, nesigurnošću i društvenom obavezom da budu lepe, tihe, nasmejane, produktivne i savršene.

Izvođena je kao radna verzija na festivalima: Mestiza (Santjago, Čile), Tantidhatri (Kalkuta, Indija), Encuentro teatro y feminismos RESAD (Madrid, Španija), Transit, Odin Teatret (Danska), Magdalena Montpellier (Monpelje, Francuska), Tiempos de Mujer (Kvito-Ambato, Ekvador). Tekst je dobio pohvalu žirija Nagrade Dolores de Castro. 

U umetničkom timu su Amaranta Osorio (režija i scenario), Suzon Fuks (video scenografija), Natali Pino (glumica)... 

Amaranta Osorio je spisateljica, glumica i producentkinja španskog, meksičkog i kolumbijskog porekla. Dobitnica je nekoliko nagrada za svoj rad. Njene drame su igrane u različitim zemljama (Španija, Kolumbija, Ekvador, Meksiko, Danska, Italija, Indija...) i prevedene su na francuski, engleski, grčki, češki i nemački. Neke od nagrada su: Premio Calderón de Literatura Dramática, Premio de Textos Teatrales Jesús Domínguez i Premio Teatro express de Caja Madrid. Godine 2019. je postala članica Sistema Nacional de Creadores de Arte FONCA u Meksiku. Od 2011. godine je aktivna članica internacionalne ženske mreže Magdalena Projekat.

Suzon Fuks je rođena u Briselu, završila je studije plesa, pozorišta i muzike na Akademiji Lilian Lambert (1969-76) i master studije vizulelnih umetnosti na školi Kambr (1979-86). Živi u Australiji od 1996. godine. Umetnica povezuje umetnost, nauku i životnu sredinu, metodama baziranim na telesnom, pokretnom slikom, fotografijom i interaktivnim tehnologijama. Od 1997. godine je umetnička kodirektorka organizacije Igneous koja obuhvata više umetničkih kategorija. Osnivačica je onlajn platforme Waterwheel.

Natali Pino je pozorišna glumica koja je na sceni više od dvadeset godina. Među poslednjim predstavama u kojima se pojavljuje su: „El chico de la última fila” Huana Juan Mayorge u režiji Andrea Lime u Narodnom pozorištu, „La petite mort” inspirisanoj romanima Eni Erno „Españolas, Franco há muerto” u režiji Veronike Forke, i „La espuma de los días” Marije Velasko. U audovizuelnoj kategoriji, nedavno je osvojila nagradu za najbolju ulogu na 9. takmičenju kratkog filma „Tierra de Cine Navarra“. Radi na filmu i na raznim televizijskim serijama.