„Оно што нисам изговорила”, у оквиру Фестивала ДАХ Театра „Уметност и људска права", 27. фебруара (20,00) на Сцени „Раша Плаовић“

„Оно што нисам изговорила“ (27. фебруара од 20 часова на Сцени „Раша Плаовић“, у оквиру Фестивала ДАХ Театра „Уметност и људска права") јесте вишедисциплинарна форма која се бави насиљем и проблемима родне припадности с којима се жене суочавају од рођења и који су у вези са њиховим телом, образовањем, сексуалним злостављањем, несигурношћу и друштвеном обавезом да буду лепе, тихе, насмејане, продуктивне и савршене.

Извођена је као радна верзија на фестивалима: Mestiza (Сантјаго, Чиле), Tantidhatri (Kалкута, Индија), Encuentro teatro y feminismos RESAD (Мадрид, Шпанија), Transit, Odin Teatret (Данска), Magdalena Montpellier (Монпеље, Француска), Tiempos de Mujer (Kвито-Амбато, Еквадор). Текст је добио похвалу жирија Награде Dolores de Castro. 

У уметничком тиму су Амаранта Осорио (режија и сценарио), Сузон Фукс (видео сценографија), Натали Пино (глумица)... 

Амаранта Осорио је списатељица, глумица и продуценткиња шпанског, мексичког и колумбијског порекла. Добитница је неколико награда за свој рад. Њене драме су игране у различитим земљама (Шпанија, Kолумбија, Еквадор, Мексико, Данска, Италија, Индија...) и преведене су на француски, енглески, грчки, чешки и немачки. Неке од награда су: Premio Calderón de Literatura Dramática, Premio de Textos Teatrales Jesús Domínguez i Premio Teatro express de Caja Madrid. Године 2019. је постала чланица Sistema Nacional de Creadores de Arte FONCA у Мексику. Од 2011. године је активна чланица интернационалне женске мреже Magdalena Projekat.

Сузон Фукс је рођена у Бриселу, завршила је студије плеса, позоришта и музике на Академији Lilian Lambert (1969-76) и мастер студије визулелних уметности на школи Kамбр (1979-86). Живи у Аустралији од 1996. године. Уметница повезује уметност, науку и животну средину, методама базираним на телесном, покретном сликом, фотографијом и интерактивним технологијама. Од 1997. године је уметничка кодиректорка организације Igneous која обухвата више уметничких категорија. Оснивачица је онлајн платформе Waterwheel.

Натали Пино је позоришна глумица која је на сцени више од двадесет година. Међу последњим представама у којима се појављује су: „El chico de la última fila” Huana Juan Mayorge у режији Андреа Лиме у Народном позоришту, „La petite mort” инспирисаној романима Ени Ерно „Españolas, Franco há muerto” у режији Веронике Форке, и „La espuma de los días” Марије Веласко. У аудовизуелној категорији, недавно је освојила награду за најбољу улогу на 9. такмичењу кратког филма „Tierra de Cine Navarra“. Ради на филму и на разним телевизијским серијама.