ХРВАТСКИ ФИЛОЗОФ СРЕЋКО ХОРВАТ ГОСТ ДРУГОГ ФИЛОЗОФСКОГ ТЕАТРА 14. ФЕБРУАРА НА СЦЕНИ “РАША ПЛАОВИЋ”

Хрватски филозоф Срећко Хорват биће гост другог Филозофског театра који ће се одржати у недељу 14. фебруара (20,00) на Сцени “Раша Плаовић”, а разговор са њим водиће драматуршкиња Маја Пелевић.
Једна од тема биће и његова најновија књига “Радикалност љубави”, чији је српски превод, у издању “Лагуне”, објављен 26. јануара.
На сајту те издавачке куће наводи се да Хорватова “Радикалност љубави” полази од тезе да револуција и љубав имају нешто заједничко: као што није довољно окупирати трг или поставити барикаду, тако није довољно ни само флертовати или често мењати партнере. Како бисмо спознали „радикалност љубави“, потребно је нешто више. Бити веран идеји револуције или љубави значи пре свега изградити нови свет, а кроз изградњу новог света отвара се и могућност за изградњу нас самих. И обрнуто: тек ако себе изградимо као другачије и боље људе, можемо градити другачији и бољи свет, и у револуцији, и у љубави.
Осврћући се на сексуалну еманципацију у време Октобарске револуције и каснију репресију, на Че Геварину дилему између љубави и револуционарне пожртвованости, те на период ’68 (од комуна до терористичких организација) – Срећко Хорват нам пружа могући одговор на питање зашто су се најрадикалнији револуционари, попут Лењина и Чеа, плашили радикалности љубави.
Словеначки филозоф, културни критичар и теоријски психоаналитичар Славој Жижек оценио је да Хорват у овој књизи, која се чита са лакоћом, неке ствари поставио на своје место.
“Прво, без стида говори о љубави, а не о сексу, који је одавно изгубио своју субверзивну оштрицу; друго, истиче радикалност љубави као силу која се опире самом утемељењу либералне пермисивности. Књига која ће комунисте преобратити у љубавнике, а љубавнике у комунисте!“, сматра Жижек.
Хорват (1983, Осијек), хрватски филозоф, писац и преводилац, оснивач је Филозофског театра и један од оснивача Subversive Festivala у Загребу, који сваке године окупља велика светска имена савремене левице. Први пут у жижу интересовања јавности дошао је захваљујући уверљиво аргументованој књизи “Против политичке коректности”, која је 2007. изашла у „Библиотеци XX век“ Ивана Чоловића. Отад је написао више од десет књига, преведених на десетак језика, те се својим деловањем профилисао у једног од важнијих интелектуалаца на Балкану.
Први Филозофски театар у Народном позоришту одржан је веома успешно 1. децембра прошле године, такође на Сцени “Раша Плаовић”, а гост је био један од најзначајнијих и свакако најзанимљивијих италијанских филозофа и активиста Франко Бифо Берарди.
Његов домаћин био је Хорват, са којим је причао о односу реалног и виртуелног света, о проналажењу пута између технофилије и технофобије, као и о осталим актуелним темама данашњице - од избегличке кризе до тероризма у Паризу, будућности левице, нади и меланхолији, односу депресије и феминизма….
Пројекат Филозофски театар, замишљен као серија разговора, предавања, дебата са публиком, са извесним позоришним елементима као што су јавна читања филозофских текстова и друге врсте инсценација филозофских дела, намењен је свакоме ко жели да посети позориште са циљем да промишља, а не да се разоноди.
М.Б.

Више о првом Филозофском театру у Народном позоришту можете прочитати ОВДЕ