Kamerna opera Sankt-Peterburg gostovala sa „Lovcima bisera“ Žorža Bizea
7 maj 2019
U okviru jubilarne sezone, u kojoj Narodno pozorište u Beogradu obeležava značajan jubilej – 150. godina od osnivanja, 8. maja, na Velikoj sceni, gostovala je Kamerna opera Sankt-Peterburg sa delom Žorža Bizea „Lovci bisera“, pod dirigentskom upravom Maksima Valjkova, u režiji Jurija Aleksandrova.
Umetnici iz ovog, svakako, jednog od najboljih i najnagrađivanijih muzičkih pozorišta u Rusiji i van njenih granica, oduševili su publiku koja nije štedela dlanove da ih na kraju predstave pozdravi burnim aplauzom.
U tom bajkovitom i raskošnom svetu Istoka, gledaoci su mogli da čuju i vide veoma dobre soliste, članove Hora i Baleta, ali i da uživaju i u koloritnim dekoracijama i kostimima.
Posle nekoliko biseva, publici se obratio osnivač i stalni umetnički rukovodilac teatra, nacionalni umetnik Rusije gospodin Jurij Aleksandrov, koji je, između ostalog, rekao, da mu je veoma važno veliko prijateljstvo koje postoji između dva bratska naroda - srpskog i ruskog i naglasio da je posebno srećan što Kamerna opera Sankt Peterburg boravi u Beogradu 9. maja, za vreme značajnog praznika - Dana pobede.
U ime Narodnog pozorišta, drage goste, pozdravila je, na ruskom jeziku, direktorka Opere Jasmina Trumbetaš Petrović i čestitala im na veoma uspešno izvedenoj predstavi.
Radnja ove opere dešava se u podvodnom carstvu, u džunglama, pećinama, nebu...
U osnovi sižea je priča o požrtvovanoj ljubavi mladog Nadira i sveštenice Lejle. Na putu njihovoj sreći stoje vrhovni sveštenik Nurabad i Zurga – vođa izabran od strane lovaca na bisere i davnašnji Nadirov prijatelj.
Ljubomoran na Nadira zbog Lejle, Zurga odlučuje da oboje kazni, ali nakon mučnih unutrašnjih previranja poštedeće život prijatelju iz mladosti i Lejli, u kojoj prepoznaje devojku koja mu je pre mnogo godina spasila život...
Muzika iz opere „Lovci bisera“ danas je veoma popularna i često se citira u filmovima, a izvodi se i u brojnim instrumentalnim obradama.
Opera “Lovci bisera”, koju je Bize napisano 1863. godine, kada je imao svega 24 godine, samo jednom je bila postavljena u Narodnom pozorištu.
Premijera je održana 12. oktobra 1988. godine na Velikoj sceni, pod dirigentskom upravom Aleksandra Lekovskog, i u režiji Mladena Sabljića.
Uloge su ostvarili Gordana Jevtović (Lejla), Grujica Paunović (Nadir), Slobodan Stanković (Zurga) i Vukašin Savić (Nurabad).
Kostime je kreirala Svetlana Čkonjević, scenografiju je uradio Vladimir Marenić, a koreografiju Vladimir Logunov.
Predstava je obnovljena 14. novembra 1990. godine. Izvođenjem je dirigovao gost – maestro Kornel Trailesku iz Rumunije, a u podeli su bili Gordana Protić (Lejla), Milivoj Petrović (Nadir), Slobodan Stanković (Zurga) i Ivan Tomašev (Nurabad).
M.B.
Slične vesti
OPEROM ŽORŽA BIZEA "KARMEN", 1. OKTOBRA OTVORENA 146. SEZONA NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU
Veliki uspeh predstave „Rat i mir“ na Festivalu u Sankt Peterburgu
PROMOVISANA KNjIGA O KAFKI ŽERARA-ŽORŽA LEMERA
ULOGOM ŽORŽA ŽERMONA, BARITON MARKO KALAJANOVIĆ DEBITOVAO U VERDIJEVOJ „TRAVIJATI“
ULOGOM ŽORŽA ŽERMONA, BARITON MARKO KALAJANOVIĆ 12. MARTA DEBITUJE U VERDIJEVOJ „TRAVIJATI“
Predstava „Rat i mir“ gostovala na 62. festivalu „Ohridsko leto“