Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburga“ gostovao na Velikoj sceni sa operom Riharda Štrausa „Elektra“

Veličanstvenim nastupom na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 26. juna sa muzičkom dramom Riharda Štrausa „Elektra“, prema libretu Huga fon Hofmanstala, pod dirigentskom upravom Maksima Valjkova i u režiji narodnog umetnika Rusije Jurija Aleksandrova, jedno od najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji, i van njenih granica - Državni kamerni muzički teatar „Opera Sankt Peterburga“ započeo je svoju mini-turneju u srpskoj prestonici.

Uloge su ostvarili Ksenija Grigorjeva (Elektra), Sofija Nekrasova (Hrizotemida), Natalija Vorobjeva (Klitemnestra), Gevorg Grigorjan (Orest), Miroslav Molčanov (Vaspitač), Leontij Saljenski (Egist) i Izabela Bazina, Dijana Kazanlijeva, Julija Pticina i Aleksandra Ljapič u ulogama služavki.

Scenografija, kostime i video art uradio je Vjačeslav Okunjev, a koreografiju Vasil Panajotov.

Ima li opera bez ljubavne lirike? Čak ako ljubavna linija nije glavni pokretač sižea, teško je zamisliti da je uopšte nema. Šta u tom slučaju treba da dirne srca slušalaca?

Potpuno neočekivan odgovor na to pitanje dao je Rihard Štraus u operi „Elektra“. Ta opera je bila početak njegove saradnje sa dramaturgom Hugom fon Hofmanstalom – obojicu ih je privukao siže Sofoklove tragedije „Elektra“.

U osnovi poznatog mita je priča o Elektrinoj osveti očevim ubicama – majci Klitemnestri i njenom ljubavniku Egistu.

Međutim, kod Sofokla dominira uzvišeni patos, svojstven antičkoj tragediji, dok je Štrausa i Hofmanstala, predstavnike početka dvadesetog veka, zainteresovalo nešto drugo – prikaz tamnih strana ljudske psihe. Umesto uobičajene predstave savršene i uzvišene Helade – prikazana je veoma uznemirujuća priča o bolu i mržnji.

Stara Grčka je u „Elektri“ neočekivano predstavljena kao strasna, impulsivna i demonska. Tu nema mesta za ljubavnu liriku, za horske scene i brojni ansambl,već je kompozitor svu pažnju usmerio na veoma zahtevne solo partije, do krajnjih granica razotkrivajući konflikt glavnih junaka. 

„Elektra“ je tragedija o kraju drevne civilizacije, ali zahvaljujući Štrausovom smelom i novatorskom muzičkom jeziku, opera je postala privlačna i živa muzička drama, tipičan primer ekspresionizma.

Posle višeminutnih aplauza upućenih ruskim umetnicima na kraju predstave, oduševljenoj publici, kratkim govorima, obratili su se Jurij Aleksandrov i upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić Kominac. 

Gospodin Aleksandrov istakao je da ovo gostovanje, između ostalog, predstavlja odraz potrebe svih članova tog umetničkog ansambla da budu među prijateljima.

„Kada gostujemo u Srbiji, imamo osećaj kao da smo kod svoje kuće", poručio je priznati ruski umetnik čije su reči gledaoci pozdravili burnim aplauzom. 

Obraćajući se gospodinu Aleksandrovu, Ivana Vujić je naglasila da je „beskrajna čast Narodnog pozorišta da, zajedno sa Operom i teatrom Madlenianum, gospođom Madlenom Cepter i sa Vama, sarađuje već više godina". 

U ime Narodnog pozorišta, upravnica je uglednom gostu iz Rusije uručila prigodan poklon - zlatnu ikonu iz Srpske patrijaršije.

U okviru mini turneje, „Opera Sankt Peterburga” održaće koncert 27. juna u Madlenianumu, a dan kasnije, na istoj sceni, izvešće operu „Esmeralda“.

Ovaj ugledni ruski teatar gostovao je i jesenas s velikim uspehom u Beogradu - 13. i 14. novembra u Narodnom pozorištu u Beogradu izveli su operu Bendžamina Britna „Nasilje nad Lukrecijom“, a 15. i 16. novembra u Operi i teatru Madlenianum „Otmicu iz saraja” Volfganga Amadeusa Mocarta.

Pre toga, u okviru jubilarne sezone, u kojoj je Narodno pozorište u Beogradu obeležavalo značajan jubilej – 150. godina od osnivanja, 8. maja 2019, nastupili su sa operom Žorža Bizea „Lovci bisera“, takođe, pod dirigentskom upravom Maksima Valjkova i u režiji Jurija Aleksandrova.

Trupa teatra „Opere Sankt Peterburga” je vrlo mlada. Čine je diplomci sanktpeterburškog konzervatorijuma koji nosi ime N. A. Rimskog-Korsakova, ali i mladi talenti koje Jurij Aleksandrov ume da pronađe širom Rusije. 

Najboljim majstorima Državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt Peterburga” – solistima izrazite individualnosti, sa istančanim osećajem za stil i scenski šarm, svojstvena je zadivljujuća organika izvođenja i prefinjeno psihološko poimanje dela. 

Unutrašnji, duhovno bogat, filozofski i poetski svet dopušta smelu interpretaciju klasičnih i savremenih muzičkih tekstova.

Programi u Narodnom pozorištu, uz ograničen broj mesta za publiku, održavaju se uz poštovanje svih mera zaštite koje propisuje Krizni štab u vezi sa epidemijom virusa korona.