Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ гостовао на Великој сцени са опером Рихарда Штрауса „Електра“

Величанственим наступом на Великој сцени Народног позоришта у Београду 26. јуна са музичком драмом Рихарда Штрауса „Електра“, према либрету Хуга фон Хофманстала, под диригентском управом Максима Ваљкова и у режији народног уметника Русије Јурија Александрова, једно од најбољих музичких позоришта у Русији, и ван њених граница - Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ започео је своју мини-турнеју у српској престоници.

Улоге су остварили Kсенија Григорјева (Електра), Софија Некрасова (Хризотемида), Наталија Воробјева (Kлитемнестра), Геворг Григорјан (Орест), Мирослав Молчанов (Васпитач), Леонтиј Саљенски (Егист) и Изабела Базина, Дијана Kазанлијева, Јулија Птицина и Александра Љапич у улогама служавки.

Сценографија, костиме и видео арт урадио је Вјачеслав Окуњев, а кореографију Васил Панајотов.

Има ли опера без љубавне лирике? Чак ако љубавна линија није главни покретач сижеа, тешко је замислити да је уопште нема. Шта у том случају треба да дирне срца слушалаца?

Потпуно неочекиван одговор на то питање дао је Рихард Штраус у опери „Електра“. Та опера је била почетак његове сарадње са драматургом Хугом фон Хофмансталом – обојицу их је привукао сиже Софоклове трагедије „Електра“.

У основи познатог мита је прича о Електриној освети очевим убицама – мајци Kлитемнестри и њеном љубавнику Егисту.

Међутим, код Софокла доминира узвишени патос, својствен античкој трагедији, док је Штрауса и Хофманстала, представнике почетка двадесетог века, заинтересовало нешто друго – приказ тамних страна људске психе. Уместо уобичајене представе савршене и узвишене Хеладе – приказана је веома узнемирујућа прича о болу и мржњи.

Стара Грчка је у „Електри“ неочекивано представљена као страсна, импулсивна и демонска. Ту нема места за љубавну лирику, за хорске сцене и бројни ансамбл,већ је композитор сву пажњу усмерио на веома захтевне соло партије, до крајњих граница разоткривајући конфликт главних јунака. 

„Електра“ је трагедија о крају древне цивилизације, али захваљујући Штраусовом смелом и новаторском музичком језику, опера је постала привлачна и жива музичка драма, типичан пример експресионизма.

После вишеминутних аплауза упућених руским уметницима на крају представе, одушевљеној публици, кратким говорима, обратили су се Јуриј Александров и управница Народног позоришта Ивана Вујић Kоминац. 

Господин Александров истакао је да ово гостовање, између осталог, представља одраз потребе свих чланова тог уметничког ансамбла да буду међу пријатељима.

„Када гостујемо у Србији, имамо осећај као да смо код своје куће", поручио је признати руски уметник чије су речи гледаоци поздравили бурним аплаузом. 

Обраћајући се господину Александрову, Ивана Вујић је нагласила да је „бескрајна част Народног позоришта да, заједно са Опером и театром Мадленианум, госпођом Мадленом Цептер и са Вама, сарађује већ више година". 

У име Народног позоришта, управница је угледном госту из Русије уручила пригодан поклон - златну икону из Српске патријаршије.

У оквиру мини турнеје, „Опера Санкт Петербурга” одржаће концерт 27. јуна у Мадлениануму, а дан касније, на истој сцени, извешће оперу „Есмералда“.

Овај угледни руски театар гостовао је и јесенас с великим успехом у Београду - 13. и 14. новембра у Народном позоришту у Београду извели су оперу Бенџамина Бритна „Насиље над Лукрецијом“, а 15. и 16. новембра у Опери и театру Мадленианум „Отмицу из сараја” Волфганга Амадеуса Моцарта.

Пре тога, у оквиру јубиларне сезоне, у којој је Народно позориште у Београду обележавало значајан јубилеј – 150. година од оснивања, 8. маја 2019, наступили су са опером Жоржа Бизеа „Ловци бисера“, такође, под диригентском управом Максима Ваљкова и у режији Јурија Александрова.

Трупа театра „Опере Санкт Петербурга” је врло млада. Чине је дипломци санктпетербуршког конзерваторијума који носи име Н. А. Римског-Kорсакова, али и млади таленти које Јуриј Александров уме да пронађе широм Русије. 

Најбољим мајсторима Државног камерног музичког театра „Опере Санкт Петербурга” – солистима изразите индивидуалности, са истанчаним осећајем за стил и сценски шарм, својствена је задивљујућа органика извођења и префињено психолошко поимање дела. 

Унутрашњи, духовно богат, филозофски и поетски свет допушта смелу интерпретацију класичних и савремених музичких текстова.

Програми у Народном позоришту, уз ограничен број места за публику, одржавају се уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.