Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ гостовао 13. и 14. новембра на Великој сцени са опером Бенџамина Бритна „Насиље над Лукрецијом“

Једно од најбољих музичких позоришта у Русији и ван њених граница, Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ поново је на турнеји у Србији у оквиру које је 13. и 14. новембра веома успешно гостовало на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

После најављиване, па одложене турнеје у мају месецу ове године, пронађени су нови термини да се овај врхунски оперски угођај догоди у сред пандемије, јер за уметност не постоје препреке.

Изванредни руски уметници обе вечери одушевили су публику која није штедела дланове да их на крају представе поздрави бурним аплаузом и узвицима „браво“.

Најпопуларније Бритново дело - музичку трагедију са једном паузом „Насиље над Лукрецијом“ (1946), режирао је оснивач и стални уметнички руководилац театра, национални уметник Русије Јуриј Александров, познат по својим креативним експериментима и неочекиваним редитељским решењима.

Под диригентском управом Максима Валкова, у сценографији Зиновија Марголина и костимима Вјачеслава Окунева, наступили су Виктор Алешков/ Всеволод Калмиков (Он), Јулија Птицина/ Елена Тихонова (Она), Јефим Расторгујев/ Антон Морозов (Калатинус), Наталија Воробјова/ Лариса Поминова (Лукреција), Јегор Чубаков/ Иван Сапунов (Јуниус), Владимир Целебровскиј (Тарквиниус), Викторија Мартењанова (Бјанка), Каролина Шаповалова/ Евгенија Кравченко (Луција) и Владислав Мазанкин (Сведок).

Бенџамин Бритн је велики, светски признати енглески композитор 20. века. Једна од главних тема његовог стваралаштва је протест против насиља и рата и заштита базичних вредности крхког и незаштићеног човечанства.

Радња опере (либрето Роналд Данкан по тексту драме Андреа Објеа) се заснива на једном детаљу из римске историје. Лукрецију, супругу римског војсковође Луција Kалатина, обешчастио је Тарквиније Секст који је становао у њиховој кући. Пошто није могла да издржи такву срамоту, Лукреција је извршила самоубиство, откривши пред смрт мужу и оцу шта је Секст учинио.

Ову крваву драму први је забележио римски историчар Тацит, касније песник Ливије, а постала је и основа Шекспирове поеме.

Опера „Насиље над Лукрецијом“ је први пут изведена у Русији управо у позоришту „Опера Санкт-Петербурга“.

Арије се изводе на енглеском језику тако да у потпуности преносе сву поетичност и лепоту Бритнове музике.

Редитељ Александров, одустаје од непосредне илустративности и креира своју причу - вечити дијалог мушкарца и жене о љубави, верности и превари.

Уместо мушког и женског хора, као у античком позоришту, овде се појављују Он и Она и сведоче о давним догађајима. Њихова несрећна судбина преплиће се са радњом која се одвија на главној сцени.

Префињене сценске метафоре и лепота гласа младих певача чине ову преставу ексклузивним пројектом „Опере Санкт-Петербурга“.

Након завршетка представе, одушевљеној београдској публици, прво се обратила управница Народног позоришта Ивана Вујић која је казала да смо на сцени националног театра, после 48. година, „поново имали Бенџамина Бритна и његову Лукрецију“ и подсетила да је давне 1972. године, насловну јунакињу у тој опери изванредно тумачила Бреда Калеф.

„Посебно сам дирнута господином Јуријем, директором Опере Санкт Петербург и читавим ансамблом, њиховим васпитањем, вредноћом, скромношћу и непобедивошћу. У овом моменту, када смо сви у борби, не само против тог вируса, него и самих себе, јер смо у сталном искушењу, ово жртвовање тих дивних уметника јесте пут ка нашем спасењу. Тај Јуријев пут и његовог ансамбла, је пут наде“, поручила је управница Народног позоришта поздрављена громогласним алаузом.

У име националног театра, Ивана Вујић је уручила Јурију Александрову пригодан поклон, а реч је о, како је истакла, „чудној, худинијевској, кутијици, на којој се могу препознати сва три ансамбла Народног позоришта“.

„Господине Јуриј, клањам вам се дубоко на вашем посвећењу позоришту, опери и уметности. Живи били“, нагласила је Ивана Вујић.

Испред Руског дома у Београду, присутне је поздравио заменик директора те установе Јевгениј Дјомин, а потом се обратио и господин Александров који је рекао да неће много да прича истакавши да све што је желео да каже – речено је на сцени.

„Ја сам веома срећан што сте вечерас дошли у оволиком броју, јер уметност без публике није могућа“, рекао је Јуриј Александров поручивши, на одушевљење публике, да воли Србију, као и да су Русија и Србија две братске земље.

Господин Александров обратио се гледаоцима и друге вечери, после још једног извођења Бритнове опере, истакавши да ово гостовање, између осталог, представља одраз потребе свих чланова тог уметничког ансамбла да буду међу пријатељима.

Казао је да воли да долази у нашу земљу и да му то сваки пут причињава велико задовољство. Оценио је и да су музика и позориште један вид дипломатије и истакао да му је веома драго што су овим гостовањем, у садашњим тешким временима, успели бар мало да побољшају расположење људи.

Присутнима се, потом, обратио и првак Опере Народног позоришта, тенор Јанко Синадиновић. Подсетивши да историја своје странице исписује бележећи само оне најсветлије и најлепште тренутке, указао је да смо „вечерас, сви ми, иако лица скривених хируршким маскама, присуствовали исписивању још једног златног слова у историји нашег Народног позоришта и не само њега“.

„Ово јесте историјски тренутак, јер, када се неко кроз двадесет, педесет или сто година буде осврнуо на догађаје који су обележили данашњи дан, међу тамом забљеснуће га невероватна вест о гостовању Државног камерног музичког театра Опера Санкт Петербурга у нашем граду. Драги пријатељи из Русије, испред ансамбла Опере Народног позоришта ја вам се најдубље захваљујем на овом златном слову које сте у нашем позоришту утиснули не само вашом високом уметношћу, већ пре свега својом храброшћу да у овом тренутку дођете код нас. Вас, наша драга публико, позивам да наставите да нас подржавате у нашој заједничкој духовној борби са тренутно највећим непријатељем човечанства“, истакао је Јанко Синадиновић.

Осим у Народном позоришту, Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ гостоваће и у Опери и театру Мадленианум, где ће 15. и 16. новембра извести оперу Волфганга Амадеуса Моцарта „Отмица из сараја“, такође у режији Јурија Александрова.

Поводом овог гостовања, 13. новембра, у фоајеу Друге галерије Народног позоришта одржана је конференција за новинаре.

Управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић изразила је задовољство што се у овако тешком моменту за читав свет одиграва гостовање изузетних руских уметника у Београду.

„Реч је о малом уметничком чуду које је заштићено свим епидемиолошким мерама. Све је то за нас велика радост и изненађење у тренутку када су све водеће позоришне куће Европе и света затворене" казала је Вујић и додала да је Бритн био велики, светски признати енглески композитор 20. века.

„Занимљиво је да је тежиште доброг дела његове каријере у сценским делима била тема - протест против насиља и рата. Ипак, ово дело садржи мучну драму, и тиме, неко ко је против насиља, миротворац, пацифиста, овде приповеда о - насиљу" казала је Вујић и додала да је веома захвална „врховном мађионичару" Јурију Александрову, оснивачу и сталном уметничком руководиоцу театра, националналном уметнику Русије Јурију Александрову који је режирао обе представе које ће публика имати прилике да види у Народном позоришту и Мадлениануму.

Александров се захвалио на гостопримству и истакао да су сви чланови позоришта из Санкт Петербурга здрави стигли у Београд.

„Сви у нашем позоришту имају обавезу да се тестирају једном недељно. За нас је то важно не само због гостовања као што је сада случај, већ због нормалног функционисања нашег театра. Тако се најефикасније штитимо од пандемије. Наше гостовање се са малим закашњењем реализује у Београду у част 75 година победе над фашизмом" казао је Александров.

Андреја Рацков, генерални директор Мадленианума нагласио је сложеност организације гостовања руских уметника у Београду у захтевним околностима које потресају свет.

„Овај програм и гостовање наших пријатеља из Русије су одлагани неколико пута и сада смо стигли на корак од реализације вредног уметничког догађаја који чине раскошне представе у Народном позоришту и Мадлениануму. Захваљујем се Јурију Александрову који је на изузетан начин одабрао обе представе јер оне нису игране у Београду дуже од пола века" казао је Рацков и нагласио да ће се изузетна сарадња са врхунским уметницима из Санкт Петербурга наставити и у годинама које долазе након пандемије.

Подсећања ради, ово је друго гостовање Државног камерног музичког театра „Опера Санкт Петербурга“ у Народном позоришту у Београду. Први наступ имали су пре годину и по дана, 8. маја 2019, када су на Великој сцени извели оперу Жоржа Бизеа „Ловци бисера“.