Kамерна опера Санкт-Петербург гостовала са „Ловцима бисера“ Жоржа Бизеа

У оквиру јубиларне сезоне, у којој Народно позориште у Београду обележава значајан јубилеј – 150. година од оснивања, 8. маја, на Великој сцени, гостовала је Kамерна опера Санкт-Петербург са делом Жоржа Бизеа „Ловци бисера“, под диригентском управом Максима Ваљкова, у режији Јурија Александрова.

Уметници из овог, свакако, једног од најбољих и најнаграђиванијих музичких позоришта у Русији и ван њених граница, одушевили су публику која није штедела дланове да их на крају представе поздрави бурним аплаузом. 

У том бајковитом и раскошном свету Истока, гледаоци су могли да чују и виде веома добре солисте, чланове Хора и Балета, али и да уживају и у колоритним декорацијама и костимима.

После неколико бисева, публици се обратио оснивач и стални уметнички руководилац театра, национални уметник Русије господин Јуриј Александров, који је, између осталог, рекао, да му је веома важно велико пријатељство које постоји између два братска народа - српског и руског и нагласио да је посебно срећан што Камерна опера Санкт Петербург борави у Београду 9. маја, за време значајног празника - Дана победе.

У име Народног позоришта, драге госте, поздравила је, на руском језику, директорка Опере Јасмина Трумбеташ Петровић и честитала им на веома успешно изведеној представи.

Радња ове опере дешава се у подводном царству, у џунглама, пећинама, небу...

У основи сижеа је прича о пожртвованој љубави младог Надира и свештенице Лејле. На путу њиховој срећи стоје врховни свештеник Нурабад и Зурга – вођа изабран од стране ловаца на бисере и давнашњи Надиров пријатељ. 

Љубоморан на Надира због Лејле, Зурга одлучује да обоје казни, али након мучних унутрашњих превирања поштедеће живот пријатељу из младости и Лејли, у којој препознаје девојку која му је пре много година спасила живот...

Музика из опере „Ловци бисера“ данас је веома популарна и често се цитира у филмовима, а изводи се и у бројним инструменталним обрадама.

Опера “Ловци бисера”, коју је Бизе написано 1863. године, када је имао свега 24 године, само једном је била постављена у Народном позоришту.

Премијера је одржана 12. октобра 1988. године на Великој сцени, под диригентском управом Александра Лековског, и у режији Младена Сабљића.

Улоге су остварили Гордана Јевтовић (Лејла), Грујица Пауновић (Надир), Слободан Станковић (Зурга) и Вукашин Савић (Нурабад). 

Kостиме је креирала Светлана Чкоњевић, сценографију је урадио Владимир Маренић, а кореографију Владимир Логунов. 

Представа је обновљена 14. новембра 1990. године. Извођењем је дириговао гост – маестро Kорнел Траилеску из Румуније, а у подели су били Гордана Протић (Лејла), Миливој Петровић (Надир), Слободан Станковић (Зурга) и Иван Томашев (Нурабад). 
М.Б.