Народно позориште у Београду 18. и 19. септембра гостује са драмом „Рат и мир“ у Националном драмском театру Русије „Александрински“ у Санкт Петербургу

Представа „Рат и мир“, по чувеном роману Лава Николајевича Толстоја у драматизацији Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића гостоваће 18. и 19. септембра  у Националном драмском театру Русије „Александрински“ у Санкт Петербургу у оквиру 14. Међународног  позоришног фестивала „Александрински”.

„Скоро сви главни догађаји о којима пишу  историје позоришта и све што се учи на академијама, догодило се у овом позоришту. То је најзначајније извориште европског театра. Kад само помислим ко је све тамо стварао и изводио. А сад ми. Наш Рат и мир. Сећам се рада на овој представи, неизвесности, дилема, да ли ћемо стићи, да ће бити добро. Било је кратко време, јер је корона пореметила почетак рада. Али...  Имали смо велику веру и слогу и заједништво и љубав. Радили смо стрпљиво, корак по корак и десила се премијера. А само нешто више од годину дана касније гостовање на светској позоришној олимпијади у Будимпешти, а сада у Александринском. Највећем. Најзначајнијем. Узбуђени смо и уплашени.  Али радосни и свесни да је то нешто дивно. То је велики дар. Хвала свима и хвала Богу на овоме“, каже Борис Лијешевић, један од наших најбољих, најангажованијих и најаутентичнијих позоришних редитеља.

Гостовање на сцени једног од највећих и најважнијих руских позоришта, које сарађује са бројним кућама у свету, биће реализовано у оквиру Споразума о сарадњи који је потписан 13. марта ове године између Народног позоришта у Београду и Националног драмског театра Русије „Александрински“.

Овај комад, који не говори само о Русији током наполеонских ратова, о љубави прелепе Наташе Ростове, о тузи и несрећи Андреја Болконског, о Пјеру Безухову, и многим другим ликовима, већ и о патњама и надама, чежњама и боли људи ухваћених у мрежу великих историјских догађаја, поставља питања рата и мира на више нивоа - личном, симболичком и метафоричком.

Представа је урађена у ритму савременог гледаоца где сцене паралелно теку, једна упливава у другу, а у оквиру тога цела композиција је сливена, без пауза и мракова, у ритму данашњег живота.

Протагонисти комада су у сталном трагању; траже Бога, љубав, славу, срећу, смисао живота... Пјер Безухов се запита: „Чему служи наш живот? Зашто смо ми на овоме свету? Шта то људи и човечанство имају да саграде и изведу својим животом?“ То, основно, питање које Толстој поставља, није само суштинска тема романа, него и ове драматизације и, наравно, представе.

Рат није у првом плану; веома је сведен и усмерен само на оно што се конкретно догађало протагонистима приче и што је утицало на њихове животе, као, на пример, рањавање кнеза Андреја у Аустерлицу…

Представа „Рат и мир” премијерно је изведена 30. маја 2022. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду и већ у самом старту је стекла велике симпатије и наклоност публике и критичара.

„Борис Лијешевић представу води доследно и вешто, понекад на ивици ножа, али никад не нудећи одговоре, већ питања. Једино Толстојево стајалиште које апсолутно прихвата је уверење да љубав према човеку мора бити ултимативна – мора се волети и ближњи и странац, пријатељ и непријатељ, и тек се кроз љубав могу развити односи који ће довести до мира у човеку. То је главна идеја ове представе и тиме се њени ствараоци најдиректније обраћајући нама у публици. Треба препознати људско биће и у човеку са којим се не слажемо”.  („ВРЕМЕ“)

„Врхунска емотивност коју доноси гроф Безухов, дивна нежност и искрена патња Наташе Ростове, искрено супружништво Ростових, страшна грамзивост, површност и вечито манипулисање у своју корист Курагиних, на челу са оцем, сином Анатолом и кћери, фаталном заводницом Елен,  прави су пут за тумачење боје времена и људи у том вихору и за разумевање њихових почесто сомнабулних грехова. („НОВА“)

Представа је освојила више значајних признања: на 29. Међународном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен"  припале су јој Награда за најбољу представу, Награда за најбољу режију, Награда за најбољу мушку улогу, Награда за најбољу младу глумицу/ глумца, као и Награда за најбољу представу по гласовима публике. На  27. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода“ освојена су два признања - Награда за најбољу костимографију и Награда публике за најбољу представу са оценом 4, 84, једном од највећих у досадашњој историји ове манифестације. Глумица Нина Нешковић, за улогу Соње, добила је ове године Награду „Петар Банићевић“ коју Народно позориште у Београду додељује младом глумцу или глумици до навршених 40 година живота за висок професионализам у послу и однос према националном театру.

„Рат и мир“ је учествовао и на неколико фестивала ревијалног карактера – 7. јула прошле године отворио је 36. Фестивал „Град театар“ у Будви, а пред препуним гледалиштем  с великим успехом, одигран је и дан касније. Недуго после тога, 17. августа, изведен је на 62. Фестивалу „Охридско лето“ у Северној Македонији. Пролетос, 24. априла, представа је с великим успехом одиграна у оквиру Фестивала „Митем“ који је одржан као главни догађај 10. Позоришне олимпијаде у Будимпешти, једне од најпрестижнијих и најистакнутијих светских театарских манифестација.

На фестивалу у Санкт Петербургу у улози грофа Пјера Безухова премијерно ће наступити Иван Босиљчић, познати српски позоришни, филмски и телевизијски глумац који већ неколико година своју каријеру успешно гради и у Русији.

У подели су и Миодраг Кривокапић (Кнез Болконски), Данило Лончаревић (Андреј), Златија Оцокољић Ивановић (Марија), Зорана Бећић Ђорђевић (Лиза), Душан Матејић (Гроф Ростов), Бојана Стефановић (Грофица Наталија Ростова), Теодора Драгићевић (Наташа), Немања Стаматовић (Николај), Нина Нешковић (Соња), Борис Лијешевић (Кнез Курагин), Магдалена Мијатовић (Елен), Петар Стругар (Анатол), Вучић Перовић (Борис Друбецки) и Недим Незировић (Наполеон Бонапарта).

Ауторски тим представе чине и Јања Ваљаревић (сценограф), Бојана Никитовић (костимограф), Стефан Ћирић (композитор), Мирко Кнежевић (кореограф), Бојана Стефановић (сценски покрет) и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

„Рат и мир” до сада је одигран укупно 21. пут.