СЕЋАЊЕ НА МИРУ СТУПИЦУ - ГЛУМИЦУ ВЕКА, 3. ОКТОБРА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

Народно позориште у Београду, у знак сећања и поштовања на славну српску и југословенску глумицу Миру Ступицу, организоваће 3. октобра у 19.30 часова на Великој сцени пригодну свечаност под називом "Сећање на Миру Ступицу - глумицу века".
О позоришној диви, те вечери говориће њене колеге, еминентни уметници, из позоришних кућа у којима је остварила изузетну каријеру, а која ју је и "крунисала" за глумицу 20. века.
Присутнима ће се обратити в.д. управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић, управница Југословенског драмског позоришта Тамара Вучковић, амбасадор Црне Горе у Србији и позоришни редитељ Бранислав Жага Мићуновић, драмски уметници Мира Бањац, Бранка Петрић, Рената Улмански, Предраг Мики Манојловић и Драган Мићановић, редитељ Јагош Марковић, музичар Бора Дугић, некадашњи директор Југословенске кинотеке Радослав Рале Зеленовић...
Том приликом биће приказани и инсерти из позоришних представа, филмова и телевизијских серија који ће подсетити на неке од њених антологијских улога.
Народно позориште у Београду у којем је дива почела и завршила каријеру, овим поводом покреће и иницијативу да се установи награда са именом славне глумице.
Истог дана, у 19 часова, у фоајеу позоришта биће представљен и део поставке "Мира Ступица глумица века", којим је Народно позориште обележило 90. рођендан легендарне глумице.
Мира Ступица је била чланица Драме Народног позоришта у Београду од 1941. до 1943, потом 1947. године, а последњи ангажман заједно са Бојаном Ступицом, потписала је 1. септембра 1959. у време управника Милана Богдановића.
Прва улога у Народном позоришту била је Друга девојка у представи „Ђидо“ Јанка Веселиновића – Драгомира Брзака која је у режији Душана Раденковића премијерно изведена 20. децембра 1941. године.
Последња рола коју је остварила у Националном театру била је Стана у представи "Станоје Главаш" Ђуре Јакшића, која је премијерно изведена 3. октобра 1979. године у режији Градимира Мирковића.
Мира Ступица је преминула 19. августа у Београду, у 93. години, а испраћај за кремацију одржан је четири дана касније на Новом гробљу у Београду.
Улаз на пригодну свечаност "Сећање на Миру Ступицу - глумицу века" је слободан.
М.Б.

Биографија:
Глумица великог талента и широког стваралачког распона, која је обележила цело раздобље позоришног живота у Југославији после Другог светског рата, рођена је 17. августа 1923. године у Гњилану.
Осим у Народном позоришту у Београду, блиставу каријеру градила је и у Југословенском драмском позоришту у Београду и Хрватском народном казалишту у Загребу. Као гост, наступала је на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Звездара театра у Београду и Црногорског народног позоришта у Подгорици.
Располажући обиљем природних даровитости: привлачан, женствен физички изглед, топао и сугестиван глас, пластичан и изразит гест (додавши им стечене врлине узорног професионалца – марљивост и изоштрену самокритичност), она је искреном осећајношћу прожела сва своја остварења. То је чинило њену глуму и присном и сугестивном, што је допринело њеној великој популарности код публике, којој није било премца међу глумцима широм Југославије у другој половини 20. века.
У богатој галерији позоришних ликова које је остварила, издвајају се: Пук (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Петруњела (Дундо Мароје М. Држића), Луцијета (Рибарске свађе, К. Голдонија), Лавренција (Фуентеовехуна, Лопе де Вега), Саша Његина (Таленти и обожаваоци Н. Островски), Даница (Љубав, М. Ђоковић), Груша Вахандзе (Кавкаски круг кредом, Б. Брехта), Мирандолина (Мирандолина К. Голдонија), Грушењка (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевског), Виола (Богојављенска ноћ, В. Шекспира), Настасја Филиповна (Идиот, Ф. М. Достојевског), Ана Карењина (Ана Карењина, Л. Н. Толстоја), Мадам Сан Жен (Мадам Сан Жен, В. Сардуа), Јована (Света Јована Џ. Б. Шоа), Марија (Марија се бори с анђелима, П. Кохоута), Игнација, (Вечерас импровизујемо Л. Пирандела), Алтана (Тетовиране душе, Горана Стефановског), Живка Недић (Генерал Недић, С. Ковачевића), Принцеза Ксенија (Принцеза Ксенија од Црне Горе, Р. Војводић)...
Поред непрекидног присуства на позоришним сценама, остварила је више улога у филмовима и на телевизији. Први филм, снимила је 1951. године – Бакоња фра Брне (режија Федор Ханжековић), а затим и Стојан Мутикаша (режија, такође, Федор Ханжековић), Јара господа (режија Бојан Ступица), Ханка (режија Славко Воркапић), Дан четрнаести (режија Здравко Велимировић), Мушки излет (режија Волфганг Штауте), Рој и делије (режија Мића Поповић), Крвава бајка (режија Тори Јанковић), Доручак са ђаволом (режија Мирослав Антић), Како умрети (режија М. Стаменковић)... Остварила је више улога у ТВ драмама (Посета старе даме, Диренмата), а вансеријску креацију дала је улогом Кике Бибић у телевизијској серији "ТВ буквар" А. Поповића.
За свој изузетан уметнички допринос добила је велики број награда: Савезна награда Владе ФНРЈ 1949 године, затим Седмојулска награда, Вукова награда, Добричин прстен, две Стеријине награде (за нарочите заслуге на унапређењу југословенске позоришне уметности и културе за улогу Ксеније у драми Принцеза Ксенија од Црне Горе), Орден рада и Орден са црвеном заставом, две Награде града Загреба, Златни медаљон „Љубиша Јовановић“, Награда „Јоаким Вујић“, три Златна ловорова вијенца на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву, бројне плакете и повеље.
Прва је добитница и новоустановљене Велике награде коју додељује Црногорско народно позориште из Подгорице.
За своја остварења на филму, награђена је Златном филмском траком Међународног института за кинематографију СР Немачке, Златном ареном Фестивала југословенског филма у Пули, Наградом „Теодора“ на Филмском фестивалу у Нишу.
За изузетну улогу у серији "ТВ буквар", добила је диплому Фестивала телевизије на Бледу 1969. године, а наредне године Плакету Златорога из Марибора као најпопуларнија личност ТВ екрана.
По мишљењу својих колега глумаца, у анкети коју је 2001. године спровео лист „Вечерње новости“, проглашена је глумицом века.