ДЕЛЕГАЦИЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПОСЕТИЛА МИРУ СТУПИЦУ ПОВОДОМ ЊЕНОГ 90. РОЂЕНДАНА

Поводом 90. рођендана Мире Ступице, делегација Народног позоришта предвођена в.д. управника Дејаном Савићем, в.д. директора Драме Спасојем Ж. Миловановићем и првакињом Драме и чланицом Управног одбора Надом Блам, посетила је у среду 21. августа славну глумицу у њеном дому у Београду.

Том приликом, Савић је некадашњој првакињи Националног театра и најбољој глумици 20. века пожелео дуг живот и добро здравље.
Савић је позвао Миру Ступицу да 1. октобра, поводом почетка 145. сезоне, буде гост на премијери представе "Дама с камелијама" која ће бити одржана у њену част.
Она је са одушевљењем прихватила позив и истакла да се веома радује што ће поново посетити Народно позориште у којем је 1941. године почела каријеру, а касније била и дугогодишњи члан (1959 – 1979).
Савић је великој уметници уручио монографију Народног позоришта "Скривена лепота", а она је својој некадашњој матичној Кући поклонила књигу "Мира Ступица - глумица века" коју је објавило Удружење филмских глумаца Србије. Иначе, на дан рођендана, у понедељак 19. августа, управа позоришта послала је госпођи Ступици пригодан поклон и букет цвећа.
"Дама с камелијама", по роману Александра Диме Сина, у режији Југа Радивојевића, биће изведена на Великој сцени, а у подели су Марија Вицковић (Маргарита Готје), Милош Биковић к.г. (Арман Дивал), Небојша Дугалић (Жорж Дивал), Стела Ћетковић (Приданс), Калина Ковачевић (Нанин), Димитрије Илић (Варвиљ), Александар Ђурица (Гастон Рије), Слободан Бештић (Гроф де Жире), Милена Ђорђевић (Нишета), Лепомир Ивковић (Густав) и Бојана Стефановић (Олимпија).
М.Б.

Биографија:

Мира Ступица (17.август 1923, Гњилане) је глумица великог талента и широког стваралачког распона, која је обележила цело раздобље позоришног живота у Југославији после Другог светског рата.
Каријеру је започела у Уметничком и Народном позоришту у Београду (1941), а врхунце блиставе глумачке каријере остварила у Југословенском драмском позоришту у Београду, Хрватском народном казалишту у Загребу и Народном позоришту у Београду (1959 – 1979). Као гост, наступала је на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта и Звездара театра у Београду и Црногорског народног позоришта у Подгорици.
Располажући обиљем природних даровитости: привлачан, женствен физички изглед, топао и сугестиван глас, пластичан и изразит гест (додавши им стечене врлине узорног професионалца – марљивост и изоштрену самокритичност), она је искреном осећајношћу прожела сва своја остварења. То чини њену глуму и присном и сугестивном, што је допринело њеној великој популарности код публике, којој нема премца међу глумцима широм Југославије у другој половини двадесетог века.
У богатој галерији позоришних ликова које је остварила, издвајају се: Пук (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Петруњела (Дундо Мароје М. Држића), Луцијета (Рибарске свађе, К. Голдонија), Лавренција (Фуентеовехуна, Лопе де Вега), Саша Његина (Таленти и обожаваоци Н. Островски), Даница (Љубав, М. Ђоковић), Груша Вахандзе (Кавкаски круг кредом, Б. Брехта), Мирандолина (Мирандолина К. Голдонија), Грушењка (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевског), Виола (Богојављенска ноћ, В. Шекспира), Настасја Филиповна (Идиот, Ф. М. Достојевског), Ана Карењина (Ана Карењина, л. Н. Толстоја), Мадам Сан Жен (Мадам Сан Жен, В. Сардуа), Јована (Света Јована Џ. Б. Шоа), Марија (Марија се бори с анђелима, П. Кохоута), Игнација, (Вечерас импровизујемо Л. Пирандела), Алтана (Тетовиране душе, Горана Стефановског), Живка Недић (Генерал Недић, С. Ковачевића), Принцеза Ксенија (Принцеза Ксенија од Црне Горе, Р. Војводић).
Поред непрекидног присуства на позоришним сценама до дана данашњег, остварила је више улога у филмовима и на телевизији. Први филм, снимила је 1951. године – Бакоња фра Брне (режија Федор Ханжековић), а затим и Стојан Мутикаша (режија Федор Ханжековић), Јара господа (режија Бојан Ступица), Ханка (режија Славко Воркапић), Дан четрнаести (режија Здравко Велимировић), Мушки излет (режија Волфганг Штауте), Рој и делије (режија Мића Поповић), Крвава бајка (режија Тори Јанковић), Доручак са ђаволом (режија Мирослав Антић), Како умрети (режија М. Стаменковић)... Остварила је више улога у ТВ драмама (Посета старе даме, Диренмата), вансеријску креацију дала је улогом Кике Бибић у телевизијској серији ТВ буквар А. Поповића.
За свој изузетан уметнички допринос добила је велики број награда: Савезна награда Владе ФНРЈ 1949 године, затим Седмојулска награда, Вукова награда, Добричин прстен, две Стеријине награде (за нарочите заслуге на унапређењу југословенске позоришне уметности и културе за улогу Ксеније у драми Принцеза Ксенија од Црне Горе), Орден рада и Орден са црвеном заставом, две Награде града Загреба, Златни медаљон „Љубиша Јовановић“, Награда „Јоаким Вујић“, три Златна ловорова вијенца на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву, бројне плакете и повеље.
Прва је добитница и новоустановљене Велике награде коју додељује Црногорско народно позориште из Подгорице.
За своја остварења на филму, награђена је Златном филмском траком Међународног института за кинематографију СР Немачке, Златном ареном Фестивала југословенског филма у Пули, Наградом „Теодора“ на Филмском фестивалу у Нишу.
За изузетну улогу у серији ТВ буквар, добила је Диплому Фестивала телевизије на Бледу 1969. године, а наредне године Плакету Златорога из Марибора као најпопуларнија личност ТВ екрана.
По мишљењу својих колега глумаца, у анкети коју је 2011. спровео лист „Вечерње новости“, проглашена је глумицом века.